Dostupni linkovi

logo-print

Srbija: Ukrajina top tema u medijima


Antivladini demonstranti odaju počast ubijenima na kijevskom Trgu nezavisnosti

Antivladini demonstranti odaju počast ubijenima na kijevskom Trgu nezavisnosti

Dešavanjima u Ukrajini, mediji u Srbiji pridaju veliku pažnju od samog početka, a od zaoštravanja protesta u Kijevu do danas, kada je težište krize na poluostrvu Krim, zauzimaju prve vesti i naslovne stranice, dok se na WEB portalima većine medija, najnovija zbivanja prate po sistemu "iz minuta u minut". Nekoliko TV stanica iz Srbije, u kriznim područjima, ima i svoje reportere.

Za razliku o izveštavanja o dešavanjima u Ukrajini, gde ne postoje bitnije razlike kada se radi o činjenicama, medijski analitički pogledi na tamošnju krizu nisu međutim imuni na tradicionalnu podeljenost srpskog društva između naklonjenosti Istoku ili Zapadu. U komentarima se, takođe, neretko prave komparacije sa raspadom Jugoslavije, a poslednjih dana posebno dominira poređenje situacije na Krimu sa onom na Kosovu. Naročito glasno, u medijima je odjeknula izjava predsednika Rusije, Vladimira Putina da Krim mora da ima ista prava kao i Kosovo, koja je našla mesto na većini naslovnih stranica, ponegde i uz prateće naslove poput: "Putine, Srbine".

"Po mom mišljenju postoji jedan ozbiljan deo medijske scene u Srbiji koji je naklonjen toj, da tako kažem, ruskoj strani i prilično navijački izveštava", rekao nam je predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Vukašin Obradović:

Vukašin Obradović

Vukašin Obradović

"U komentarisanju događaja u Ukrajini i posebno na Krimu, očigledna je naklonjenost onome što zastupa bivša vlast, pre svega Viktor Januković, i Rusija kao svoj stav. Mislim da je u izboru analitičara, ali i u generalnom pristupu ukrajinskoj krizi, naročito nakon odlaska Janukovića iz Ukrajine, sve vidljiviji uticaj nekog pro-ruskog pristupa u većini naših medija. Da li je to politički trend ili se radi o tradicionalnoj bolećivosti prema Rusiji i njenim interesima, teško je reći."

Kao i kod analitičara, podela u odnosu prema dešavanjima u Ukrajini, oseća se i kod građana, naročito od kada su se ruske oružane snage rasporedila na poluostrvu Krim.


Zbog akcije Rusije na Krimu, u Beogradu su, u razmaku od dva dana, na istom mestu, ispred zgrade Ruske Federacije, održana dva potpuno različita protestna skupa. Sa prvog, koji je uglavnom okupio pristalice desno orijentisanih pokreta, upućena je podrška ruskoj intervenciji.

Drugi skup, nazvan "Ne ratu u Ukrajini", protekao je u tišini, a sa njega je iskazano protivljenje potezima Rusije:

"Ovim našim činom želimo da izrazimo protivljenje vojnoj invaziji Rusije na Ukrajinu", rekla je Staša Zajović, aktivistkinja Žena u crnom.

Upadljivo je međutim da su, za razliku od medija i građana, političari mnogo oprezniji u komentarisanju događaja u Ukrajini. Odlazeća vlasti Srbije, u zahuktaloj predizbornoj kampanji, tek retko se dodirnu teme Ukrajine, a i tada to čine u rukavicama. Ipak, spoljnopolitički komentator Boško Jakšić kaže da se i kod njih prepoznaju dva oprečna stava.

"Jedan je proruski a drugi je proevropski, tako je i podeljena ovdašnja politička scena. Dakle, mi se u ovom trenutku nalazimo na toj ekvidistanci naspram Brisela i Moskve. Nedavno je Tanja Miščević, šefica srpskog tima za pregovore sa Evropskom unijom, rekla da Srbiji predstoji veliko preispitivanje ili resetovanje odnosa sa Rusijom. To bi značilo da mi sada prema krizi u Ukrajini treba da se postavimo baš kao i Evropska unija, ali, očigledno, nismo u ovom trenutku dovoljno blizu Evropskoj uniji, da bi zauzeli potpuno proevropski stav. Tako da je ćutanje, mislim, za jednu ovako malu zemlju, kao što je Srbija, u ovom trenutku najpametnije", zaključuje Jakšić.
  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. U beogradski biro RSE dolazi u oktobru 2010. godine gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG