Dostupni linkovi

logo-print
“Kreativna Evropa”, program za radnike u kulturnom sektoru izvan EU – osiguraće u narednih šest godina finansijska sredstva za najmanje 250.000 umetnika, a među njima naći će se i oni iz Srbije. Odlukom Evropske komisije, Srbije je, zajedno sa još devet država izvan EU, dobila pristup jednom delu budžeta za pomoć kulturnom i kreativnom sektoru u visini od 1,46 milijardi evra. Međutim, zbog neusaglašensti domaćeg zakonodavstva, neki fondovi iz programa, koji se usko tiču medija i kinematografije, za ovdašnje stvaraoce još uvek su nedostupni.

Program “Kreativna Evropa” će do 2020. godine imati otvorene konkurse za evropske kooperacione projekte, Evropske platforme, Evropske mreže i projekte književnih prevoda. Budžet programa, u iznosu od 1,46 milijardi evra, namenjen je promociji umetnika, profesionalaca i organizacija u kulturi.

Osim finansijskih sredstava, učešće u programu omogućiće kulturnim ustanovama i organizacijama jaču regionalnu saradnju i profesionalne kontakte sa inostranim partnerima, kaže Dimitrije Tadić, savetnik ministra kulture i rukovodilac Deska za “Kreativnu Evropu”.

“Osnovni ciljevi i prioriteti ‘Kreativne Evrope’ tiču se razmene kulturnih dela i profesionalaca u kulturi – dakle, mobilnost; novih modela za ratzvoj publike, posebno dece i mladih, sa idejom razvijanja odnosa između sadašnje i buduće publike; zatim, doprinos razvijanju inovatinosti i kreativnosti na polju kulture, razvoja karijere mladih talenata, vidljivosti umetnika i drugih profesionalaca u kulturi, jačanje kapaciteta kulturnog i kreativnog sektora naročito u kontekstu međunarodne saradnje”, ističe Tadić.

"Kreativna Evropa" predstavlja nastavak programa “Kultura 2007-2013.” u kojem je Srbija takođe učestvovala. Pojedini kulturni delatnici smatraju da je pristupanje ovom programu od velikog značaja za nezavisnu kulturu.

Potrebni medijski zakoni

Na taj način je omogućen pristup fondovima koji se tiču savremenog stvaralaštva, smatra Milica Pekić, predsednica Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije.

“Ti fondovi su od neprocenjivog značaja, jer su u znatnoj meri veći od onoga što je nama u Srbiji trenutno na raspolaganju. Oni se odnose i na partnerstva sa institucijama i organizacijama u Evropi, a i na nove produkcije. Učešće u ovom programu za sve organizacije na nezavisnoj kulturnoj sceni jako mnogo znači, pošto programi koje mi već imamo sa našim partnerima mogu da uđu u realizaciju, a postoji prostor i za neke nove inicijative u budućnosti”, objašnjava Milica Pekić.

Procenjuje se da bi šestogodišnji program Evropske unije trebalo da obezbedi sredstva iz fonda za oko 2.000 bioskopa i 800 filmova. To, međutim, za ovdašnju kinematografiju neće mnogo značiti, pošto je Srbija pristupila samo jednom segmentu “Kreativne Evrope” – onom koji se tiče kulture. Drugi segment – “Mediji”, koji je usko vezan za kinematograiju i audio-vizuelne umetnosti, još uvek nam je nedostupan, objašnjava Ana Ilić, izvršna direktorka Srpske filmske asocijacije.

“Kultura jeste dobar program, on obuhvata 31 posto od ukupnog budžeta 'Kreativne Evrope'. Međutim, za kinematografiju je mnogo važniji program ‘Mediji’ koji se odnosi na audio-vizuelne umetnosti i potpomaže razvoj i distribuciju filma, njegovu promociju i sve ono što je baš vezano za tu konkretnu struku. Tom programu Srbija još uvek ne može da pristupi zbog neusaglašenosti zakonodavstva. Potrebno je da se donesu takozvani medijski zakoni na kojima se već dugo radi – Zakon o javnim servisima, Zakon o digitalnim medijima itd. Kada to budemo usaglasili, moći ćemo da pristupimo i tom programu”, kaže Ana Ilić.

Ona dodaje da će “Kreativna Evropa” svakako uticati na svest o ekonomskom potencijalu koji nosi kreativna industrija.
  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

XS
SM
MD
LG