U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o korupcionaškim aferama predsednika Republike Srpske Milorada Dodika. Sagovornici su bili dva ekonomska analitičara iz Republike Srpske - Svetlana Cenić i Slobodan Lukić.
Bilo je reči o tome zašto nema pomaka u istazi oko toga kako je Dodik kupio vilu na Dedinju, zašto Srbija nije poslala Tužilaštvu Bosne i Hercegovine podatke o kupovini te vile, zbog čega Dodik nije saslušan, da li se istražuje koliko je Dodik bio umešan u bankrot Bobar banke, da li Tužilaštvo Bosne i Hercegovine blokira istragu o tim aferama, zbog čega nije nikada utvrđeno da li je istinita tvrdnja Gordana Milinčića, bivšeg ambasadora Bosne i Hercegivine u Rusiji, da je Dodik dobio na poklon kilogram zlata od jednog ruskog biznismena, koliki je njegov uticaj na pravosudne organe Republike Srpske i Bosne i Hercegovine, kako rukovodstvo Srbije štiti Dodika, kao i tome koliko referendum o Danu Republike Srpske pomaže Dodiku da se izvuče iz poslednjih korupcionaških afera.
Omer Karabeg: Do pre nekoliko meseci mediji su bili prepuni tekstova o Dodikovoj vili na Dedinju i načinu kako je on postao njen vlasnik. Čak je i glavni tužilac Bosne i Hercegovine Goran Salihović potvrdio da se o tome vodi istraga. Odjednom je sve prestalo.
Svetlana Cenić: Nije prestalo, istraga i dalje traje. Bosna i Hercegovina je zvanično zatražila od Srbije da joj dostavi uplate za tu vilu i sve podatke koji se tiču kupovine te vile. Jer, znate, nelogično je da neko upiše vilu na svoje ime, a da nije imao dokaz o vlasništvu i potvrdu da je plaćen porez.
Gospodin Vučić i njegov tim, kako sam saznala, smatrali su taj zahtev maltene kao da neko od njih traži da hapse Dodika, što je smešno. I Srbija svaki dan traži slične podatke od Bosne i Hercegovine i zemalja u regionu. Ali u ovom slučaju vlasti u Srbiji su se postavile zaštitnički prema Miloradu Dodiku. Pitanje je da li će Državna agencija za istrage i zaštitu (SIPA) i pravosuđe Bosne i Hercegovine dobiti te podatke od Srbije.
A što se tiče glavnog tužioca gospodina Salihovića, koga ste pomenuli, on po “čuvenoj“ reformi pravosuđa, koju je bivši Visoki predstavnik Pedi Ešdaun označio kao temelj pravosuđa u BiH, ima pravo da izuzima predmete i da ih dodeljuje sebi. Gotovo sve predmete koji se tiču pomenutih afera Goran Salihović je dodelio sebi - i Pavlović banku, i Bobar banku, i slučaj Boska i slučaj Špirić. Sve to on drži kod sebe.
Slobodan Lukić: Mi nemamo nezavisno pravosuđe. U Republici Srpskoj Dodik drži pod kontrolom sve institucije, uključujući i Specijalno tužilaštvo i sudove i pokušava da trguje sa organima pravosuđa na nivou Bosne i Hercegovine. Kad je u pitanju Dodikova vila, nema tu nikakvih nejasnoća. Zna se ko je uplatio Dodiku da kupi vilu.
Tužiočeva fijoka
Omer Karabeg: Gospođo Cenić, ako se i dalje vodi istraga zašto onda Tužilaštvo do sada nije saslušalo Dodika?
Svetlana Cenić: Da bi došlo do saslušanja mora postojati nalog tužioca. Ali, kao što sam rekla, sve te predmete gospodin Salihović drži u svojim fijokama. Tako je on praktično blokirao sve te istrage. Recimo, Bobar banka je čist slučaj, istraga je završena 99,9 posto, a Salihović ga i dalje drži u fijoci. Čeka se samo nalog tužioca, a on nikako da stigne.
To je posledica nakaradne reforme pravosuđa koja je ljudima skromnih profesionalnih kapaciteta, o moralnim da i ne pričam, poverila moć da dodeljuju predmete kome hoće, da ih sklanjaju, da se igraju s njima. Mene ne bi čudilo da i posle ovog razgovora glavni tužilac reaguje. On se uvek oglašava saopštenjima, a pri tome ne objašnjava šta radi sa predmetima koji su završeni, gde se čeka samo njegov nalog da bi se proces nastavio.
Omer Karabeg: Koliko je Dodik umešan u aferu Bobar banke?
Slobodan Lukić: O propasti Bobar banke se manje-više sve zna. U igri je bilo negdje oko 350 miliona konvertibilnih maraka. Bobar banka je prikupljala sredstva od vlade, javnih fondova, gradova, opština i, naravno, od privatnih lica. Bobar banka je davala visokorizične kredite onima koji su bili bliski vrhu Republike Srpske. Zašto su ti krediti bili visokorizični? Zato što ljudi koji su ih dobijali nisu garantovali otplatu svojom imovinom.
Recimo, kredit od pet miliona garantovan je imovinom od 150.000 maraka, što je smiješno. Zna se dobro da nijedan visokorizični kredit Bobar banke nije mogao biti dodijeljen bez Dodikovog odobrenja. To mi je potvrdio i pokojni vlasnik banke Gavrilo Bobar sa kojim sam razgovarao tri mjeseca prije njegove smrti. Dodik je potpuno kontrolisao Bobar banku. On je vrlo dobro znao šta se tamo dešava. Zna se i ko je deponovao pare i ko je odobravao plasmane. Ključni igrači su bili Dodik i Tegeltija, Dodik u prvom redu.
Kilo zlata
Omer Karabeg: Šta je sa aferom “kilo zlata“? Pre godinu dana bivši ambasador Bosne i Hercegovine u Rusiji Gordan Milinić rekao je da je bio prisutan kada je jedan ruski biznismen poklonio Dodiku kilogram zlata jer mu je ovaj dao koncesiju da eksploatiše rudnik mrkog uglja Lješljan kod Bosanskog Novog. Milinić je rekao da će to posvedočiti i na sudu. Digla se prašina oko tog slučaja i onda je sve zaboravljeno.
Svetlana Cenić: Smešno je pominjati kilogram zlata, kada nestaju stotine miliona. U trenutku kada je Gordan Milinić izašao sa svojom tvrdnjom kilogram zlata je vredeo 50.000 konvertibilnih maraka. Znate li šta je 50.000 maraka u odnosu na 50 miliona ili 500 miliona? Ništa, ali kilogram zlata ljudima zvuči. Što se tiče Bobar banke, moram reći da se krivica ne može isključivo locirati na Dodika nego i na ljude koje je on uzdigao i koji su se krili iza njegovih leđa. Naravno, pod njegovom zaštitom i patronatom. Ali u Bobar banci nije bio samo problem što su se visoki krediti davali ljudima koji nisu imali odgovarajuće pokriće.
Bilo je primera da firma bude formirana danas, sutra dobije četiri i nešto miliona kredita, a da se kao pokriće stavljaju menice na objekte koji će se tek sagraditi. Onda možete zamisliti razmere tih mahinacija. Ja bih krivično gonila i sve one koji su, i pored toga što su znali kakvo je stanje u Bobar banci, sve to aminovali. Nisu nevini ni opštine i javna preduzeća koji su držali novac u toj banci, iako su znali šta se tu radi.
Depozite u Bobar banci imali su i građani koje je banka namamila visokim kamatama. Jednoj gospođi, koja je za milion maraka prodala nasledstvo svog dede, banka je ponudili kamatu od četiri i nešto procenta. Ona je sve novce stavila u tu banku i nikad više do njih neće doći. Zamislite samo kakav je to zločin. Ali opet kažem - ne može se okriviti samo Dodik, u pitanju je mnogo širi krug ljudi koji su galantno trošili pare te banke kao da im ih je tata ostavio.
Omer Karabeg: Da li je Gordan Milinić ikada pred sudom dao iskaz o tom kilogramu zlata?
Svetlana Cenić: Gordan Milinić je bio pozvan i on je dao svoj zvanični iskaz, a šta će dalje od toga biti - to će se videti.
Slobodan Lukić: Sve je to posljedica činjenice što su i tužilaštvo i sud pod političkim uticajem. Nije samo u pitanju Milorad Dodik nego i Dragan Čović i Bakir Izetbegović i čitava partijska infrastruktura. Do mesta sudije i tužioca dolazi se po političkoj liniji. Čitav sistem je okovan korupcijom i to je jako teško razbiti.
Istraga obustavljena
Omer Karabeg: Kako se Dodik izvukao iz afere vezane za finansijske malverzacije oko izgradnje autoputa Banja Luka - Gradiška, zgrade Vlade Republike Srpske i Doma Radio televizije Republike Srpske? Koliko znam protiv gospodina Dodika i nekoliko drugih funkcionera vođena je istraga od 2007. godine, ali je obustavljena 2011. godine. Kako je do toga došlo?
Svetlana Cenić: Predmet je prebačen na niži nivo i onda je taj nivo odbacio tužbu. Za gospodina Dodika bilo bi bolje da je proces nastavljen i da su ga oslobodili, jer se za isto delo ne može dva puta goniti, niti suditi. Međutim, nije tako urađeno, pa se bojim da to može biti aktualizovano kad-tad. Mislim da to gospodin Dodik zna.
Omer Karabeg: Taj slučaj je, znači, bio prebačen na nivo Republike Srpske i onda je obustavljen.
Svetlana Cenić: Jeste. Rečeno je da nema osnova za krivično gonjenje ili tako nešto, zavisi šta napišu u obrazloženju. I to je tako ostalo.
Slobodan Lukić: Imao sam priliku da vidim taj predmet i da ga sticajem okolnosti držim u ruci. Mislim da je istraga vođena dobro i da je sve dokazano. Ali Dodik je 2011. godine uspio da glavni tužilac Barašinom taj predmet prebaci na Specijalno tužilaštvo Republike Srpske koje je, kada je dobilo predmet, odustalo od gonjenja.
Sav ovaj cirkus, koji Dodik sada pravi, svodi se na njegov pokušaj da kompromituje sud i tužilaštvo Bosne i Hercegovine uključujući i Državnu agenciju za istrage i zaštitu. On se zalaže da sve nadležnosti za gonjenje kriminala i korupcije budu na entitetu - da on ne bi mogao da bude gonjen. U međuvremenu, Dodik je ponovo pokušao da trguje, ovog puta preko Gorana Salihovića - o tome govore oni poznati transkripti. Inače, pogledajte čime se tužioci sada bave. Oni podižu optužnicu za nekih 14.000 maraka zbog utaje poreza, a ne bave se opljačkanim milionima. Te predmete sklanjaju u ladicu.
Omer Karabeg: Kako je Dodik uspeo da ostvari uticaj, ne samo na pravosuđe u Republici Srpskoj, nego i na pravosuđe u Bosni i Hercegovini?
Svetlana Cenić: Jedna trećina svih zaposlenih u državnim organima Bosne i Hercegovine, pa i u pravosuđu, su Srbi iz Republike Srpske. Budite sigurni da vlast Republike Srpske nikada neće predložiti Srbina iz Federacije.
To je jedno, a druga stvar - kriminal ne poznaje ni veru, ni naciju. Kupiti čoveka danas je tako lako, pogotovo u Bosni i Hercegovini. Pogledajte koliko je afera zbog podmićivanja sudija i tužilaca. Ovde su ljudi najjeftinija roba. Sve drugo je skupo, samo su ljudi jeftini. Kad je to tako, onda možete ostvariti uticaj kakav god hoćete.
Beogradsko kanabe
Omer Karabeg: Gospođa Cenić je pomenula da Srbija ne šalje podatke o kupovini Dodikove vile. Zašto rukovodstvo Srbije toliko podržava Dodika? Recimo, nijedan značajniji događaj u Srbiji ne može da prođe bez njega. Jedan analitičar je nedavno rekao da je Dodik toliko prisutan u Srbiji da se postavlja pitanje da li je predsednik Srbije on ili Tomislav Nikolić.
Slobodan Lukić: Može se reći da je Republika Srpska jedino što je Srbija dobila devedesetih godina. O tome je govorio i predsjednik vlade Srbije. Drugo, i Srbija i Republika Srpska se nalaze u teškoj ekonomskoj situaciji. Dodik odavde stalno bježi u Srbiju zato što smo mi bankrotirali. Čim nema para ni za penzije, ni za zdravstvo, čim kasne plate - jasno je da se entitet nalazi u haosu.
Oni traže podršku jedni od drugih. Mislim da je ovo što radi Vučić miješanje u unutrašnje poslove Bosne i Hercegovine. Da nije tako, on bi jasno rekao da se ne može podržati Dodikov nacionalizam, jer ovo što Dodik radi sa referendumom nije ništa drugo nego nacionalizam, a Srbija to podržava.
Svetlana Cenić: Neko je na društvenim mrežama objavio sve Dodikove slike sa rukovodstvom Srbije - sa svima onima koji su bili ministri, premijeri i predsednici. Očigledno je da mu je politički život malo duži od njihovog. Inače, Republika Srpska je uvek služila Srbiji za potkusurivanje. To je ono - evo, vidite kako su oni strašni, šta su sve počinili, ali mi možemo da ih kontrolišemo.
Tako je Srbija jačala svoje pozicije kod međunarodne zajednice. Vidim sada kako i vlast i opozicija iz Republike Srpske po ko zna koji put idu na kanabe u Beograd, pa kažem: ako je i za reprizu - mnogo je, povraća mi se, jer se setim tih istih odlazaka kod Miloševića na kanabe, pa povratka s kanabeta. Sada se to ponovo vraća. Kao loš san.
Da ne kažem da je premijer Srbije gospodin Vučić došao na partijsku, kulturno-umetničku amatersku predstavu, što je u stvari bilo nedavno otvaranje trideset kilometara autoputa Doboj - Prnjavor. Pozivnice su bile ispisane na memorandumu Dodikovog Saveza nezavisnih socijaldemokrata. Njihovi predstavnici i predstavnice su obavestili javnost da je to poklon građanima Republike Srpske. Koji poklon? Tih 650 miliona kredita koji su potrošeni za autoput - mi plaćamo.
Zašto je gospodin Vučić došao na predstavu SNSD-a i njegovih satelita? Da li je time hteo da poruči s kim se svrstava i koga podržava u ovoj predizbornoj kampanji? Ako je to tako, onda bi bio red da se ova naša huda opozicija u Republici Srpskoj mane tog šetanja od kanabeta do kanabeta.
Da pomenem još jedan primer. Pojavio se neki papirić koji se otprilike zove - kasno vruće leto i rana jesen. To je, zamislite molim vas, navodno papir arapsko-američko-turskih i ne znam još kojih obaveštajnih službi. Sve je strpano u to - i destabilizaciju Srbije i destabilizacija Republike Srpske. Svet, inače, ništa drugo ne radi nego samo kuje zavere protiv nas. I zamislite, to se ozbiljno razmatra u kabinetu premijera Vučića. Nekad pomislim, bože gospode, gde ja ovo živim.
Referendum kao zaštita od afera
Omer Karabeg: Koliko je raspisivanje referenduma o Danu Republike Srpske pomoglo Dodiku da se zaborave ove poslednje afere oko kupovine vile na Dedinju i Bobar banke? Da li je to ojačalo njegovu poziciju u Republici Srpskoj?
Slobodan Lukić: Možda će djelimično ojačati, jer se vrlo dobro zna s kojim ciljem je Dodik zakazao referendum sedam dana pred lokalne izbore. Meni je malo čudno da se opozicija s iskusnim političarima Ivanićem i Bosićem nasankala na taj referendum. Referendum je staro sredstvo koje Dodik koristi da bi se održao. Kako bi se održao u ovom potpunom ekonomskom fijasku Republike Srpske - kada ne bi zveckao referendumom.
Vjerovatno će i ovoga puta uspjeti nešto da uradi, ali to njegovo zveckanje referendumom može dugoročno i srpski narod i Bosnu i Hercegovinu, ali i Srbiju dovesti u izuzetno tešku situaciju.
Svetlana Cenić: Što se tiče referenduma, moguće je da Dodik dobije glasove na ovim lokalnim izborima i da napravi dobru startnu poziciju i za parlamentarne izbore 2018. godine, ako ga Srbija bude podržavala kao do sada i ako se svako malo bude šetao do Beograda.
Inače, ovde se igra na najniže emocije, jer u Republici Srpskoj vlada stravičan strah da te ne proglase za lošeg Srbina ili lošu Srpkinju. A znamo kako takvi prolaze. Kada se kaže Srbija, pa taman da je tamo i Hitler na vlasti, mi moramo da plačemo, ne smeš da kažeš ništa protiv Srbije, ne smeš da kritikuješ Srbiju. Kada se kaže referendum, sečemo vene, jer, ako to ne radimo, onda smo loši Srbi.
I još nešto - ako se kod nas dogovori prave u kafanama, kao što je bio onaj kafanski susret između gospodina Izetbegovića i gospodina Dodika gde su se oni dogovorili o mehanizmu koordinacije - pitam se u kojoj su kafani Izetbegović i Dodik dogovorili ovu farsu oko referenduma. A ona se svodi na sledeće: ja podnesem apelaciju Ustavnom sudu, a ti odgovoriš referendumom, onda ja podnesem još jednu apelaciju i mi se tako igramo i dobijamo izbore, dok je sve ostalo gurnuto u stranu.
Omer Karabeg: Da li mislite, ako se ovako nastavi, da Dodik nikada neće završiti pred sudom, da će istrage i povodom ovih poslednjih afera biti obustavljene i da će sve završiti kao sa onom aferom oko zgrade Vlade, Doma RTS i autoputa?
Slobodan Lukić: Znam da će biti dosta teško izvesti Dodika pred sud, ali mislim da su promjene neminovne. One moraju da dođu. Dodik neće moći da izbjegne odgovornost, mada sada to tako izgleda. Bez obzira na kratkoročne benefite koje Dodik postiže ovim igrarijama - mislim da je on dugoročno potrošen i da će morati da odgovara. Ubjeđen sam u to.
Svetlana Cenić: Može se desiti da se ti procesi razvlače dok ne zastare. I ranije je bilo takvih slučajeva. S druge stane, znam da ovakvi ljudi, kao što je Dodik, kao što su bili i njegovi prethodnici, savršeno odgovaraju toj takozvanoj međunarodnoj zajednici. Onaj ko ima putera na glavi i oraha u džepu, ko zveči kad hoda, podložan je svim mogućim ucenama i zavrtanjima ruke.
Samo se predmet izvuče iz fiočice, a onda se brzo menjaju stavovi. Sećate se koliko smo puta do sada imali odlučno srpsko - ne i onda odjednom odlučno - da. Slično je bilo i sa bošnjačkim političarima, ali sada govorimo o onima iz Republike Srpske. Od odlučnog - ne, do odlučnog - da, samo je jedan milimetar, jedna sekunda. I onda se pristaje na sve.
Facebook Forum