Dostupni linkovi

Medijska hajka na Nikolaidisa u Srbiji


Nikolaidisov tekst na portalanalitika.me
Nikolaidisov tekst na portalanalitika.me

Zvanični Beograd uputio je Podgorici demarš zbog pojedinih navoda koje je, povodom proslave 20. godišnjice Republike Srpske, u svom tekstu izneo crnogorski pisac i savetnik predsednika Skupštine Crne Gore Andrej Nikolaidis, potvrđeno je za RSE u ambasadi Srbije u Podgorici.

Istovremeno, u Beogradu se nastavlja javni linč Nikolaidisa, koji je u većini medija označen kao ‘crnogorski savetnik na mržnju’. Jedino je Forum pisaca iz Srbije pozvao na hitan prekid napada na pisca i ocenio da je na ponovo na delu namerno zaoštravanje odnosa sa susedima.

Demarš Beograda usledio je posle medijskog linča koji protiv crnogorskog pisca ne prestaje već danima, te poziva većine listova vlastima Srbije da reaguju na rečenicu izvučenu iz njegovog teksta „Šta je ostalo od velike Srbije“, gde nedavnu proslavu 20. godišnjice Republike Srpske naziva "proslavom onoga što je stvoreno na zločinima koji su osuđenu u Haškom tribunalu", i navodi da bi "civilizacijski iskorak bio da je Bole upotrijebio dinamit i puške koje je sakrio u dvorani Borik“.

Jesu li rečenice koje je Nikolaidis ironično izneo kao pisac, a ne kao savetnik predsednika crnogorskog parlamenta razlog za zvanični demarš države?


Iako njegove navode ocenjuje preteranim, Aleksandra Joksimović iz Foruma za međunarodne odnose kaže da Srbija ovako nije trebalo da reaguje.

„Na relaciji Beograd – Podgorica već dugi niz godina vlada razmena prejakih reči. Srbija je ozbiljno povređena činjenicom da je Crna Gora priznala nezavisnost Kosova, bez obzira na to što su to učinile i mnoge druge države. Zapravo, od podele Srbije i Crne Gore na dve države, Srbija ima određen stepen preosetljivosti na sve što se u Podgorici dešava ili izjavljuje“, ocenjuje Aleksandra Joksimović.

„Govor mržnje iz Podgorice“, “Otvoreni poziv na terorizam iz fotelje savetnika Ranka Krivokapića”, “Nikolaidis Krivokapićev savetnik za mržnju”, - samo su neki od naslova koji već danima pune srpsku štampu, uz jednoglasnu ocenu da je reč o “teškom incidentu, ne samo diplomatskom nego i političkom”.

Na ovakve navode reagovao je jedino Forum pisaca, koji je zatražio hitan prekid linča kojim se ugrožava i dovodi u opasnost ličnost crnogorskog pisca. Jedan od potpisnika peticije književnik Filip David, nema dilemu da je Nikolaidis samo povod za novo zaoštravanje odnosa sa Crnom Gorom.

„Andrej Nikolaidis je jedan od najdarovitijih pisaca sa prostora ex Jugoslavije, dobitnik evropske nagrade za književnost i prema njemu i njegovom talentu se čovek mora odnositi sa punim poštovanjem. A ovo što se sada dešava, gde je izvučeno nekoliko rečenica koje su izrečene u jednom ironičnom diskursu, bez objavljivanja čitavog teksta, je stara taktika koja nam je poznata iz nekih drugih vremena. Kako je to plasirano, naročito u listu Politika koji je uvek važio za novine koje izražavaju državnu politiku, maltene je samo nedostajalo da Srbija objavi rat Crnoj Gori“, kaže David.

Kusturica najavljuje novu tužbu

Forum pisaca u proglasu javnosti poziva i srpski PEN centar i NUNS da se oglase povodom medijskog linča na Nikoilaidisa. Jedan od članova PEN-a Gojko Božović navodi sa će razmotriti ovaj zahtev, ali i tekst crnogorskog autora.

„Niko ne može biti pošteđen odgovornosti za javnu reč, ni oni koji rade u medijima, ni oni koji su pisci, pa ni oni koji su pisci na privremenom radu u nekoj političkoj instituciji“, navodi Božović.

Književnik Filip David: Ove rečenice, izrečene u jednom ironičnom diskursu, zlonamerno su izvučene iz konteksta i to je stara taktika medija koja nam je dobro poznata iz devedesetih.


Iako su srpski mediji i tamo zahtevali odgovore, u kabinetu predsednika Srbije Borisa Tadića nisu želeli da komentarišu Nikolaidisov tekst, uz napomenu da bi “to što je napisao trebalo da bude predmet interesovanja nadležnih organa”. Da će im u tome pomoći, već je najavio reditelj Emir Kusturica koji je, nazivajući pisca “talibanom koji poziva na terorizam”, naveo da će ga ponovo tužiti.

“Poruke Srbije prema okruženju iste su ovakve kakve su bile i pre 20 godina”, ocenjuje dramaturg Nenad Prokić. Iako navodi da ne može stati iza svake rečenice u Nikolaidisovom tekstu, podvlači da je lično pravo svakog pojedinca da kaže šta misli i da mu zbog toga ne sme biti ugrožena bezbednost.

“Ja smatram Republiku Srpsku genocidnom tvorevinom i mislim da će srpska politička elita, pošto je izgubila na Kosovu, svoj nišan okrenuti tamo, kao što je već i uradila jer se ceo srpski vrh pre neki dan okupio u Banjaluci. Ne mogu da potpišem rečenicu u kojoj bi patriotski čin bio da se oni dignu u vazduh, ali mislim da tekst ipak nema neku direktnu vezu sa terorizmom za šta ga za dnevno-političke koristi, gluposti i zlonamernosti ovde optužuju. Takvi navodi su isto onoliko opasni koliko su bili i ’91. godine. Manji su utoliko što je manja moć koja se skriva iza takve politike, a znamo da je ona tokom četiri rata u kojima je Srbija sve izgubila bitno smanjena”, navodi Prokić.

Čuđenje koje je zbog odsustva zvanične rekacije Beograda srpska štampa izražavala danima, urodila je polodom. I taman kada se pomislilo da tenzije jenjavaju, još jedan u nizu demarša upućen je susednima.

XS
SM
MD
LG