Dostupni linkovi

logo-print

Srbija: Sve brojniji "radnici na lizing"


Ilustrativna fotografija

Ilustrativna fotografija

"Radnici na lizing" sve su brojnija kategorija u Srbiji. Sindikati procenjuju da ih ima bar 50.000, a iz dana u dan raste broj agencija koje posreduju u njihovom angažovanju. Zbog ušteda kompanije sve više iznajmljuju radnu snagu koja je u besposlici prinuđena na uslove koji su često na granici eksploatacije.

Radnici ove "kategorije" često rade po 10 sati dnevno, nemaju pravo na slobodne dane, vikend, godišnji odmor i najčešće imaju plate duplo manje nego stalno zaposleni.

Marko J. (40), Beograđanin sa diplomom Poljoprivrednog fakulteta, koji je preko jedne agencije kao iznajmljeni radnik više od godinu dana radio kao portir u ambasadi i čuvar na groblju, kaže da je to bilo gorko iskustvo.

"Traži se visok stepen profesionalnosti, a uslovi su jako loši. Radi se ispod minimalca. Nemate prava. Skidaju platu sa smešnim obrazloženjima, kao zbog ekonomske krize. Cena rada je oko 115 dinara na sat, u svim agencijama se radi za oko 95 dinara na sat. Plata 15.000 dinara, znači taj minimalac od 20.000 ne dobijate. To je rad na crno samo je sve sakriveno, sve ide na ruke i na koverat. Kada se čovek razboli, onda se sam snalazi kako zna i ume, a plata je toliko mala, a ako još i kasni - tu nema života", navodi Marko J.

U ovakvim slučajevima, kojih ima na hiljade, pored radnika koji su plaćeni manje od zakonom najnižih 174 evra, najviše je oštećena država jer se ne uplaćuju porezi, penziono i socijalno osiguranje, zbog čega sindikati traže oštriju kontrolu posrednika u zapošljavanju. Mnoge od agencija koriste rupu u zakonu pa se, umesto kao obični posrednici, registruju kao firme koje zapošljavaju radnike i onda ih iznajmljuju.

Zlata Zec, iz Sindikata Nezavisnost, kaže da je profit na uštrb radnika ključ ovakvog poslovanja i da se dešava da velike firme otpuštaju stalno zaposlene da bi ih naknadno angažovale preko agencija.

"Totalno nelegalno, suprotno zakonu. Kršenje osnovnog prava da vi za isti rad morate da dobijete istu zaradu, dobijajući istu dobit. Znači ako vi mene, umesto 50.000, platite 25.000 dinara, onda ste svom prijatelju, koji ima tu agenciju, omogućili dobit jer on me zapošljava i on u toj matematici ima profit. Čisto izrabljivanje", smatra Zec.

U Srbiji, u kojoj je zvanična stopa nezaposlenosti preko 25 odsto, mladi, ljudi bez posla srednjih godina ali i penzioneri, poslednje nade polažu u agencije koje za neke buduće poslove u svojim bazama podataka imaju sve profile radnika, od čistača, preko operatera u telefonskim centrima, prodavaca, građevinaca, molera, točilaca goriva na benzinskim pumpama, do fizičkih radnika. Kadrove uglavnom traže preko oglasa, prave bazu podataka i u njihovo ime potpisuju ugovor sa poslodavcem.

Marija Radoman, saradnica beogradskog Filozofskog fakulteta koja je sprovela istraživanje o položaju žena na tržištu rada, kaže da su po mehanizmu agencija-firma mnoge čistačice bile prinuđene da rade za bednu platu od 130 evra.

Marija Radoman

Marija Radoman

"To izgleda tako što neka firma uplati 30.000 do 40.000 dinara nekoj agencija. Ta agencija će zadržati određeni dio za sebe, 10.000 do 15.000 dinara, što je cena za njihov rad, ali ta agencija je dužna da od te sume uplati i doprinos penzioni i zdravstveni, ali to oni ne rade. Oni uplaćuju doprinose i na taj način oni na kraju te čistačice isplate 15.000 za mesec dana rada, za osmočasovno radno vreme", konstatuje Radoman.

Radnici, kojima su neke posredničke firme masovno kršile prava, dugo su od države tražili pravdu, ali sindikati tvrde da su ti apeli umnogome ostali bez reakcije. Kako se radilo u pojedinim slučajevima, saznalo se nedavno, kada je uhapšen načelnik Republičke inspekcije za rad jer je od jedne agencije tražio mito od 15.000 evra.

U posredovanju i iznajmljivanju radne snage u Srbiji, u kojoj je prosečna plata malo veća od 360 evra, legalno posluju uglavnom velike inostrane agencije koje su taj posao već razvile po svetu.

Nikola Milosavljević, iz HR kompanije Adecco, čijih 3.000 ljudi sa liste od ukupno 10.000 radnika različitih zanimanja je zaposleno u firmama širom zemlje, ističe da je takozvani "staff leasing", ako se radi po zakonu i utvrđenim standardima, neminovnost modernog poslovanja jer znatno smanjuje troškove.

"Ne putem manjih plata nego putem cele administracije. Na primer, angažujete 60 ljudi. Vama automatski tih 60 ljudi nije na platnom spisku, te ne morate da imate dodatnu osobu koja će raditi prijave i odjave za njih, obračun plata... U tim velikim sistemima sa 200 radnika, vi morate da angažujete još sedam ljudi iz bekofisa koji će da vam podržavaju sve to. Zbog toga oni ceo taj proces prebacuju na agenciju i agencija se bavi time", kaže Milosavljević.

Radnike na lizing uzimaju velike strane firme, domaće kompanije, ali i javna preduzeća zbog kojih je vlast godinama na udaru kritika jer su leglo partijskog prekobrojnog zapošljavanja i najveći budžetski potrošači. Rad na određeno vreme i stalan strah od otkaza su još neke od muka koje muče zaposlene preko agencija.

Sociolog Vladimir Vuletić smatra da takva fleksibilizacija rada, u kojoj neke agencije "love u mutnom", kod građana povećava osećaj bezperspektivnosti.

"Očigledno je reč o zloupotrebi jedne loše situacije gde imate veliki broj nezaposlenih koji su naprosto prinuđeni da za bilo kako stečen dinar jednostavno prodaju sebe na način ekonomskog ropstva, gde mogu da izgube zdravlje, mogu da ostanu bez plate. Ako to postane masovno, polako ćemo se pretvoriti u one afričke zemlje u kojima takva vrsta prakse postoji već jako dugo", ocenjuje Vuletić.

Iako su argumenti ekonomista da je zapošljavanje radnika na lizing dobar način da se bar privremeno uposle oni koji bi i onako bili na birou, njih prate i ocene da bi ta oblast morala da se uredi kao u zemljama zapadne Evrope.

Nikola Milosavljević, iz agencije Adecco, smatra da su ključ pojačana kontrola i jasni propisi.

"Da se obezbede bankarske garancije da vi ne možete kao fizičko lice, kao neko dento lice, da otvorite ovakvu vrstu agencije tek tako, angažujete radnike, a nakon toga da im ne platite platu, poreze i doprinose", tvrdi Milosavljević.

Sindikati se protive nameri države da ozakoni iznajmljivanje radne snage, pa je nedavno, posle njihovog protesta, između ostalog i zbog toga, iz procedure povučen novi Zakon o radu.

Zlata Zec, iz Sindikata Nezavisnost, zaključuje da bi država konačno morala da stane na put "divljim" agencijama tako što će pooštriti propise:

"Kazne su kod nas inače tako minimalne, da se svakom od njih isplati da plati kaznu i da opet ima veliki profit. A zašto to država dopušta? Kao što i kod sive ekonomije, to je neka vrsta amortizera za ovoliku nezaposlenost i radnik će se rađe zaposliti i za duplo manju platu, nego da uopšte ne radi, na žalost", reči su Zlate Zec.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG