Dostupni linkovi

logo-print
Ideja o angažovanju inostranih stručnjaka u Vladi Srbije naišla je na oprečne reakcije u političkoj i ekonomskoj javnosti. Dok jedni pozdravljaju nameru vicepremijera Aleksandra Vučića da u resoru finansija angažuje Dominika Štrosa Kana, bivšeg direktora MMF-a, drugi smatraju da je iluzorna nada da će stranci Srbiju da izvuku sa ekonomskog i finansijskog dna jer ni dosadašnji eksperti iz uvoza nisu imali kapacitet da spreče partijsko-tajkunsko čerupanje Srbije. Oglašavaju se i oni koji veruju da Srbija ima dovoljno sopstvenog ekspertskog potencijala i da ne mora da pribegava uvozu pameti.

U danima koji slede biće poznata imena u rekonstruisanoj vladi, a u njoj će biti i stranih stručnjaka, najavio je vicepremijer Srbije i šef Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić. Bolje je, kaže, da važne resore u Vladi vodi strani ekspert nego priučeni partijski kadar. Kada su na važnim mestima, poput sektora finansija, stranci, eksplicira vicepremijer, na njih ne može da se vrši pritisak i ne može da se kaže "ovo je moj igrač, njemu daj prioritet".

Ideja da stranci imaju učešće u srpskom privrednom životu nije loša kao takva, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa konsultant za investicije Mahmut Bušatlija, ali i podseća:

Dominik Štros Kan

Dominik Štros Kan

“Dosadašnje iskustvo u poslednjih trinaest godina ne pokazuje baš da smo nešto bolje prošli zato što smo imali savetnike iz inostranstva. Od 2001. godine gotovo svako ministarstvo je imalo nekog savetnika iz inostranstva, a u ekonomskim i finansijskim resorima ste imali gomilu stranaca, ali osim nekih malih pomaka, niste imali bogznakakve ekonomske efekte, sistem se nije popravio”.

Bušatlija ne podržava ni eventualni angažman bivšeg čelnika Međunarodnog monetarnog fonda Domininika Štrosa Kana i objašnjava zašto.

“Prvo, dok je bio francuski ministar finansija, njegov rad ni po čemu nije ocenjen pozitivno, taj posao je radio ne zalažući se previše. A što se tiče MMF-a, mora se znati da MMF ne bira direktora nego ga dobija od Francuza jer kad je ustoličen, Francuska je, kao jedna od sila antifašističke koalicije, dobila mesto direktora MMF-a. Drugo, imao sam priliku da slušam njegove ekspozee na nekoliko godišnjih konferencija MMF-a i nisam video da je on toliki stručnjak da bi mogao jednoj zemlji u razvoju da pomogne. Prosto, on je jedan birokrata. Lično sam protiv toga, pogotovo što nas čekaju vrlo ozbiljni pregovori sa MMF-om, a on ne može u tome učestvovati jer je nečasno otišao iz MMF-a. Dakle, u tom poslu ne možete ga koristiti, možete da ga koristite samo iz off-a, dakle, tako da se on nigde ne pojavljuje, da ne lobira za vas i sve ostalo, ali – čemu onda plaćati takvoga čoveka?”, pita se Bušatlija.

Ekonomista Milan Kovačević stoji na oprečnom stanovištu. On ocenjuje da je dobrodošlo angažovanje stranih eksperata u važnim resorima u Vladi.

“Mislim da smo mi previše zaljubljeni u sebe, pa pogrešno shvatamo da imamo vrlo obrazovane i iskusne ljude. Mi to nemamo, a nismo ni mogli imati jer imamo privredu koja je propala, pri čemu smo propuštali prilike da stvorimo više dobrih menadžera. Drugo, dosta dugo smo bili zatvoreni i još uvek nismo dovoljno otvoreni prema svetu, tako da mislim da je dobra ideja uzeti za savetnike strance koji su bolji od nas, koji više znaju i koji nam mogu ponuditi bolje ideje. Problem tu jedino može biti naše neznanje da izaberemo dobre savetnike iz inostranstva i čini mi se da je velika verovatnoća da platimo mnogo, a da ne dobijemo dovoljno”, boji se Kovačević.

Izlazak iz filozofije palanke

Iz neobjašnjivih razloga velika prašina u vezi sa angažovanjem stranih eksperata digla se tek posle Vučićeve najave da je pregovarao sa saradnicima Dominika Štrosa Kana. Zaboravilo se na to da su u Vladi i oko nje već upošljeni inostrani stručnjaci, pa je, recimo, na mesto direktora Poreske uprave Srbije postavljen Slovenac Ivan Simič, a da su bivša funkcionerka hrvatske vlade Tamara Obradović Mazal i nekadašnja poslanica HDZ Marija Pejčinović Burić angažovane na projektu EU čiji je cilj usklađivanje srpskog zakonodavstva sa evropskim.

Iz opozicije, pre svega iz Demokratske stranke, smesta je usledio “patriotski” komentar njenog šefa Dragana Đilasa da umesto dovođenja stranaca treba angažovati domaće eksperte sa stranim iskustvom. Zamenik šefa poslaničke grupe vladajuće Srpske napredne stranke Zoran Babić slične stavove ovako komentariše:

“Kada postavimo na neku funkciju stranački kadar, kažu to je partizacija, a kada se u pomoć pozove stručnjak koji nije državljanin Srbije, onda se svi pitaju zašto”.
Predrag Simić, foto: Medija centar Beograd

Predrag Simić, foto: Medija centar Beograd


Predrag Simić, bivši ambasador u Francuskoj ne vidi ništa problematično u angažovanju stranaca u ključnim resorima Vlade i podržava nameru da se angažuje i bivši čelnik MMF-a.

“Dominik Štros Kan jeste je jedan od vodećih francuskih ekonomista, u klasi sa Kristin Lagard, Žakom Atalijem,osnivačem i prvim predsednikom Evropske banke za obnovu i razvoj, i drugim Francuzima koji su bili na čelu svetskih finansijskih institucija – prema tome, ne bi bilo mnogo šta zameriti”, ocenjuje Simić, koji naglašava da naše partije u ovom trenutku, posebno u ključnim ekonomskim resorima, nemaju ljude koji su u stanju da zemlju energičnije povedu napred:

“I predpetooktobarska i postpetooktobarska Srbija jednostavno nisu ulagale u svoju budućnost. Kada su Slovenija i Hrvatska bile u ovoj fazi u kojoj je sada Srbija, one su imale po četiri stotine ili pet stotina ljudi koji su diplomirali na Evropskom koledžu u Brižu, na LSE u Londonu, Univerzitetskom inistitutu u Bonu i druge. Mi se, prosto, trinaest godina bavimo potpuno jalovom politikom, umesto da smo za to vreme iškolovali čitavu jednu generaciju koja bi u ovom trenutku bila preko potrebna da vodi pristupne pregovore i da bolje razume okruženje Srbije. To je možda i jedan od razloga što su Srbiji potrebni stranci kako bi izašla iz te svoje filozofije palanke”, ocenjuje Simić.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG