Dostupni linkovi

logo-print
Ovih dana postalo je izvesno da će Srbija na sledeći korak u evropskim integracijama čekati bar još pola godine, nakon što su domaći zvaničnici otvoreno rekli da su male šanse da do kraja 2012. Beograd dobije datum za početak pregovora.

Miroslav Lajčak, specijalni izaslanik EU, novim vlastima u Beogradu je poručio da je najvažnije da Vlada Srbije odlučno sprovede obaveze preuzete još u februaru ove godine:

„Bitno je da je Srbija spremna da nastavi proces reformi i proces približavanja evropskim integracijama. To je ključ. Bitno je da krenemo u proces. Želim da pozdravim odluku Vlade jer je našla rešenje za pitanje fusnote i regionalne reprezentacije, jer to je upravo to. Zemlja je preuzela na sebe obaveze da ispunjava te obaveze.“

Pitanje fusnote i predstavljanja Kosova na međunarodnim skupovima, samo je mali korak koji je preduzela nova vlast jer ono što kao sledeću fazu Evropska unija traži je hitan nastavak dijaloga Beograda i Prištine.

Suzana Grubješić, potpredsednica Vlade Srbije za evropske integracije, kaže da je Beograd spreman za napredak i da su šanse za dobijanje datuma u martu, junu ili decembru iduće godine.

„Poznata je naša inicijativa i želja da se sa Prištinom otvori dijalog na najvišem političkom nivou. Nakon odlaska predsjednika države, Tomislava Nikolića, u Njujork, na sednicu Saveta bezbednosti, biće nam malo jasnije u kom formatu i na koji način će se voditi taj politički dijalog“, navodi Suzana Grubješić.

U izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije 10. oktobra, to je već izvesno, neće stajati preporuka da se Srbiji dodeli datum za početak pregovora o članstvu jer je Srbija i dalje daleko od ispunjenja potrebnih uslova, među kojima su, osim Kosova, napredak u reformi pravosuđa, borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, rasvetljavanje spornih privatizacija i zaštita ljudskih prava.

Sadašnja vlast krivicu uglavnom prebacuje na prethodnu, iako ni sama nema jasnu viziju kako bi trebao da izgleda evropski put Srbije.

Aleksandar Vučić, potpredsednik srpske Vlade, obećava da će ova Vlada uraditi ono što nije prethodna:

„To je veoma težak posao, ali mi želimo da se približimo EU i mi ćemo taj posao da uradimo. Treba da sačekamo i da vidimo kakve će još tu nijanse biti, što se tiče drugih uslova koji se ne tiču Kosova. Svi ljudi koji bi kritikovali nas, bili bi potpuno u pravu - i po pitanju ekonomije i po pitanju borbe protiv korupcije.“

Aleksandra Joksimović, bivša pomoćnica ministra spoljnih poslova Srbije, smatra da je zastoj u evropskim integracijama Srbije prouzrokovan lošim odnosom prema obavezama, dok je na kraju svega došao izborni ciklus, u kom se izgubilo mnogo vremena.

„Srbija ima usporen put već duži niz godina i on je determinisan različitim problemima, pre svega pitanjem Kosova, ali i pitanjem unutrašnjih reformi, koje nije uvek u saglasnosti i implementirano onom brzinom koliko bi bilo neophodno da bi se Srbija brže približila društvu demokratsko razvijenih zemalja. EU čeka da Srbija pokaže u ovom trenutku da ostaje na evropskom putu", ocenjuje Aleksandra Joksimović.

Nemačke poruke

U moru problema koje mora da reši zvanični Beograd, ukoliko zemlju želi da uvede u Evropu, nedavno se pojavio najvažniji, koji će možda sačekati neku novu vlast. Nemački parlamentarci u poseti Beogradu rekli su da će na kraju tog puta, kao uslov za prijem u članstvo, Srbija morati da prizna Kosovo.

Andreas Šokenhof, predstavnik vladajuće nemačke Hrišćanske demokratske unije, predstavio je uslove u sedam tačaka, od kojih je i taj da Srbija, pre početka pristupnih pregovora, sa Kosovom potpiše ugovor o dobrosusedskim odnosima:

„Nama je važno da se radi o zajedničkoj pismenoj izjavi, deklaraciji, da dogovori iz te izjave uslede pre započinjanja pregovora, te da se realizacija te izjave okonča do okončanja pregovora o pristupanju.“

Ognjen Pribićević, bivši ambasador Srbije u Nemačkoj, smatra da se poruke koje stižu iz Berlina moraju shvatiti veoma ozbiljno i da očigledno znače da nekadašnja politika Srbije „i Kosovo i EU“ više nije moguća.

„To je zemlja koja opredeljuje politiku EU. Znači, za Srbiju i nema drugih poruka, osim poruka koje dolaze iz Berlina, a koje su identične s porukama koje dolaze iz Vašingtona. Tako da će Srbija, zapravo, na svom putu ipak negde morati da se opredeli“, tvrdi Ognjen Pribićević.

Puna zaštita ljudskih prava takodje je bitna stvar koju Srbija mora da obezbedi, a koliki je to problem vidi se svake godine pred najavljenu Paradu ponosa, kada ekstremističke grupe prete i ispoljavaju nasilje prema LGBT osobama.

Ove godine premijer Ivica Dačić rekao je da će Parada biti održana ako bude bezbednosnih uslova:

„Samo me zanima da li je moguće da to i dalje bude glavna tema u našoj zemlji? Da li je moguće, da pored svega što postoji kao problem, mi se i dalje bavimo Gay paradom kao glavnim problemom, kao ulaznicom za EU, što je smešno. Izem ti takvu EU, u koju treba da uđemo, ako je to ulaznica.“

Dok se u Srbiji problemi gomilaju i posmatraju iz krajnje neobične perspektive, iz Evropske unije jasno poručuju kakvu Srbiju očekuju.

„Čeka vas prazna stolica u EU. Ne treba biti opsednut datumima, već se treba usredsrediti na suštinu, a to je da izgradite evropsku realnost. Nije pitanje stići do članstva u EU, već primeniti evropske standarde u svojim zemljama“, kaže Miroslav Lajčak.

Bivši diplomata, Aleksandra Joksimović, zaključuje da će Srbija, ako nastavi sadašnjim tempom, još dugo putovati ka Evropi:

„Obzirom da se kriterijumi konstantno usložnjavaju, znači da svaki sledeći krug proširenja podrazumeva dužnu vremensku distancu, tako da sigurno u ovoj dekadi teško možemo očekivati da Srbija dobije članstvo i postane punopravna članica EU.“
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG