Dostupni linkovi

logo-print

Srednja klasa slomljena kičma društva


Protest prosvetara, Beograd, 2015.

Protest prosvetara, Beograd, 2015.

Ratovi, tranzicija, siromaštvo glavni su uzroci brisanja srednje klase, snage nastale u vreme bivše Jugoslavije, koja je imala kapacitet za generisanje promena u društvu. Danas, kada su zdravstvo, prosveta i kultura saterani na marginu u državama regiona ostaje nedoumica je li njenim nestankom slomljena kičma društva?

"Mi smo zemlja koja je poslednjih dvadesetak godina doživela mnogo lomova. A lomovi najviše zadese male. Čovek je neminovno fokusiran da opstane. Kad to kažem ne mislim kompletno, već samo fizički. U tom našem nastojanju da opstanemo egzistencijalno frustriramo našu psihu i duh“, utisak je Milosava Đorđevića, profesora hemije jedne beogradske gimnazije, koji iz sebe ima trideset godina staža i bliži mu se odlazak u penziju.

Sa setom se priseća vremena kada se od profesorske plate, na samom početku karijere, moglo pristojno živeti. Međutim, ubrzo je usledila sveopšta degradacija sistema vrednosti što je sa sobom povuklo i profesorski poziv.

Milosav Đorđević

Milosav Đorđević

"Upisao sam poslediplomske studije, ali spletom okolnosti nisam ih završio. Slučajno sam došao u Prvu beogradsku gimnaziju da menjam jednu koleginicu. Jako mi se svideo taj posao. Imao sam osećaj kao da večno radim u školi. Na početku je bio entuzijazam. Uprkos svemu još traje, jer malodušnost bi se odrazila na entuzijazam dece, a ja na to nemam pravo. A ko je zadovoljan platom? Kada bih rekao tako nešto bila bi to ortodoksna laž“, kaže nam ovaj profesor koji će krajem školske godine ispuniti uslove za odlazak u penziju.

Šta je uopšte srednja klasa danas i ko se u Srbiji može svrstati u red socijalnog sloja koji je u svojim boljim danima bio jedan od pokretača ekonomije i društva? Pitanje posebno dobija na značaju kada se uzme u obzir da Srbija spada među najsiromašnije države u Evropi u kojoj su zdravstvo, kultura i prosveta decenijama na ivici propasti.

"Moja je procena da toga u Srbiji nema više od 15 odsto stanovništva u Srbiji. Smatra se da za jedno stabilno društvo treba da bude bar 20 odsto pripadnika srednje klase. U modernim društvima nije neobično da ih bude i 25 procenata“, ocenjuje za RSE doktor Slobodan Cvejić iz nevladine organizacije Evropska mreža protiv siromaštva – Srbija.

Podaci kojima ova organizacija raspolaže ukazuju na veliki raspon u zaradama pripadnika srednje klase, jer u tu kategoriju spadaju kako opštinski činovnici, tako i lekari ili profesori univerziteta, ojašnjava Cvejić. Zato kao prosečna zarada jednog domaćinstva figurira cifra između 1.000 i 2.000 evra.

Slobodan Cvejić

Slobodan Cvejić

"Dvoje službenika od kojih su oboje zaposleni i rade u opštini i svako dobija platu od po 400 evra. Oni su i dalje srednja klasa jer obavljaju taj posao koji obavljaju, važni su za funkcionisanje opštine, i žive u dosta lošem položaju. Recimo da je to donja granica, ali recimo i da u svakom takvom domaćinstvu uspeju toliko da se snađu toliko da imaju bar 1.500 evra. Više je ovih koji imaju manje novca i rade na izvršnim funkcijama u opštinama ili u nekim drugim institucijama. Veliki je problem u tome što zapravo mali procenat ljudi stvarno može da radi i ostvaruje nekakve prihode i time reprodukuje taj svoj duštveni položaj. Da bude srednja klasa“, smatra Slobodan Cvejić.

Duhovna suša

Stopa nezaposlenosti u Srbiji se već nekoliko godina kreće između 17 i 19 odsto, a u februaru je iz nacionalne službe za zapošljavanje saopšteno da je bez posla više od 740.000 ljudi. Ekonomska kriza, uništena privreda i slaba produktivnost prete dodatnim pogoršanjem stanja u državi koja je, prema istraživanju nedeljnika NIN, na začelju regiona po ekonomskoj snazi.

Jasno je da su ratovi i nemaština idući ruku pod ruku na području bivše Jugoslavije urušili jednu od najbrojnijih društvenih snaga koja je katkada bila i generator društvenih promena. Dotukla je, međutim, preorijentacija država regiona, među kojima i Srbije, na model liberalnog kapitalizma, objašnjava sociološkinja Svetlana Slapšak.

Svetlana Slapšak

Svetlana Slapšak

"Poslednje stvari koje se finansiraju jesu prosveta i kultura. To su one oblasti, kao što znamo, iz kojih dolaze ideje o promenama sistema, promenama vlasti i kritika. Sve te države intenzivno rade na tome da uguše javnu prosvetu i kulturu da omoguće provatno školovanje koje radi na tržištu. Uključujući i kulturu koja je za njih, u svakom slučaju, opasna. Postaje vam jasno da prosvetni radnici moraju da se služe štrajkovima. Dok je sasvim izvesno da ljudi koji su u oblastima društvenih nauka moraju biti na ivici egzistencije jer ih treba zapravo ukloniti. To je ono što modernim državama uopšte ne treba, to su samo opterećujući elementi“, objašnjava sociološkinja Svetlana Slapšak.

Ovaj stav skoro pa potpuno potvrđuju nedavni štrajk upozorenja prosvetnih radnika kojima nadležni, između ostalog, nisu isplatili jednokratnu nagradu u iznosu manjem od 50 evra!?!? Istovremeno, za kulturu država već nekoliko godina izdvaja sredstva koja su na nivou statističke greške. S druge strane cvetaju privatni univerziteti čije paprene školarine skoro pa nude diplome, magisterijume i doktorate u roku, pa čak i pre toga.....

U jednom kraćem periodu posle političkih promena 2000, podseća nas sociolog Ratko Božović, srednja klasa bila je u procesu oporavka. Međutim "duhovna suša“, kako je označava Božović, ponovo nastupa zbog težnji vlasti da ostvari autoritarnost što se podudarilo sa udarom svetske ekonomske krize i novim slomom srednjeg sloja. Time je konačno iscrpljena energija za učešćem u strukturalnim promenama, podvlači Božović.

Ratko Božović

Ratko Božović

"Sve je to ovde sada u jednoj zaleđenosti koja govori o političkom diskursu jedne vladavine koja je sporna sa stanovišta demokratskih principa. Ako odlučuje jedan, ako je lična vlast dominantna osnovica promena...... postavlja se pitanje šta je sa srednjim slojem i konačno šta je sa institucijama?“, pita se sociolog Ratko Božović.

Do tada ljudi poput našeg sagovornika sa početka priče, profesora Milosava Đorđevića, nude pruženu ruku. Jer, kako kaže, recept je to za bolje i humanije društvo.

"Bilo da smo profesori, lekari, ili bilo koja druga delatnost. Osim onog što moramo mi da budemo posvećeni. Moramo dobiti neku veru i motiv za tu posvećenost. Sistem mora da oslušne to. Smatram da je svima u bilo kojoj državi, a samim tim i u Srbiji valjda bolje ako imaju srednju klasu. Onda ćemo kao društvo biti srećniji“, zaključuje Milosav Đorđević.

  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG