Nalazimo li se u devedesetim godinama, Srbiji Slobodana Miloševića, ili državi koja je na pragu članstva Evropske unije i koja ubrzano usklađuje svoje društvo sa zapadnim vrednostima? Ova pitanja mogu se postaviti ako se makar ovlaš prate mejnstrim mediji.
Iako svrstavanja na temu patriotizma i izdajništva po vrednosnom sistemu iz devedesetih nikada nisu ostala nečasna prošlost Srbije, od spiska Vojislava Šešelja do onih koji su na kraju Miloševićeve vladavine egzekutirani, u poslednje vreme su vidljivo pojačana.
"Informer", tabloid koji se čita kao manje-više pouzdan bilten Vlade Srbije, objavljuje serijal "Otkrivamo ko su strani plaćenici" u kome se optužuju mediji (Krik, CINS, Birn, Kurir), uglavnom oni koji se bave istraživačkim novinarstvom, kao i deo nevladinih organizacija, da dobijaju strani novac kako bi "vodili uređivačku politiku u skladu sa interesima SAD i NATO", odnosno Brisela.
Iznose se podaci o tome ko je koliko uložio u koji "izdajnički medij" i to se plasira kao neoborivi argument za strano plaćeništvo.
(Mladen Obradović, iz organizacije "Obraz", o RSE kao "špijunskom mediju")
Ako se mediji i nevladine organizacije optužuju za izdaju jer rade u interesu Zapada, postavlja se pitanje o kom izdajničkom činu se govori, o kojim interesima, kad je Zapad ono čemu zvanično teži srpska vlast?
O tome sagovornici RSE imaju različito mišljenje.
Za Vladu Mareša iz Saveta za štampu i člana Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) reč je o istoj tehnici vladanja kao i 90-ih godina.
"Naša vlast ne ume da funkcioniše bez neprijatelja. Ako nema pravih neprijatelja, ona ih izmišlja. Bira ih među nama po principu - ko mi se sviđa, a ko ne. Ova vlast se u tome jako izveštila tokom 90-ih. U pitanju su ljudi koji ne mogu da funkcionišu bez neprijatelja. Za njih je političar bez neprijatelja, političar koji se ne 'tuče' sa nekim ('tuče' govorim simbolično) nije dobar političar. Što opasniji i veći neprijatelj, to je on važniji političar. Mi živimo u paranoičnom, šizofrenom društvu. Imamo neprijatelja i veličanstvenu vlast koja će nas odbraniti", navodi Mareš.
Mareš smatra da su u toj igri jedan veliki neprijatelj (Zapad) i jedan veliki pravoslavni prijatelj (Rusija). Prema njemu, to nije stvar politike, već tehnike, metodologije vladanja.
"Ne verujem da se radi o tehnici vladanja", kaže naš drugi sagovornik, spoljnopolitički komentator Boško Jakšić.
"Čemu unošenje omraza prema Zapadu kao izvorištu svih zala, zavera i državnih udara u vreme kada ta ista vlast i nas i Zapad želi da uveri da je Brisel jedini i pravi geostrateški izbor Srbije. O kojoj mi ravnoteži govorimo (i Brisel i Rusija) kada su snage koje su bore za demokratske vrednosti i slobode zapadnih društava 'izdajničke', dok se one koje hvale autoritarnost Putinove Rusije označavaju kao 'patriotske'? Zato ne verujem da se radi o tehnici vladanja, već o neprekinutoj borbi sila koje Srbiju vuku ka Zapadu, odnosno ka Rusiji. A rusofili su sve aktivniji na raznim scenama, uključujući i medijsku", kaže Jakšić i skreće pažnju da će, ako se hajke i zbunjivanje javnosti ne zaustave, to Srbiji doneti velike nevolje na putu evropskih integracija.
Facebook Forum