Kako Briselski sporazum o normalizaciji odnosa ne bi ostao mrtvo slovo na papiru još jednom će se sresti premijeri Srbije i Kosova, Ivica Dačić i Hašim Tači na radnoj večeri kod visoke predstavnice EU Ketrin Ešton. Analitičari veruju da svaki signal koji potvrđuje da je Srbija voljna da implementira svoj deo sporazuma povećava šanse da dobije datum za početak pregovora sa EU.
Konačnu reč o implementaciji Briselskog sporazuma o normalizaciji odnosa izgleda da će ponovo morati da daju premijeri Ivica Dačić i Hašim Tači. Sastanak kod visoke predstavnice Ketrin Ešton „prilika je da se napravi procena dosadašnjeg napretka u primeni sporazuma iz aprila", rekla je portparolka Eštonove Maja Kocijančić.
„Važno je da je implemetacija počela i danas ćemo videti kakav je bio napredak, dokle smo došli u implementaciji“, rekla je ona.
I nakon višednevnih pregovora tehničkih timova Beograda i Prištine ostalo je dosta otvorenih pitanja, poput telekominukacija i elektroenergije o kojima timovi za tehnički dijalog nisu postigli dogovor ni u četvrtak.
"Nismo mogli da postignemo konkretan dogovor, ali ostvarili smo određeni napredak u pravnim i bezbednosnim pitanjima, posebno u onim koje se tiču ukidanja paralelnih struktura koje ilegano deluju na sjeveru Kosova. Dogovorili smo integraciju Srba koji to žele u kosovske institucije, ali nismo mogli da prevladamo jaz koji imamo oko eneregije i telekomunikacija", izjavila je nakon sastanka šefica kosovske delegacije Edita Tahiri. Tim iz Beograda nije davao izjave.
Očekuje se da se u četvrtak uveče pitanjima koja nisu rešena na ekspertskom nivou pozabave Dačić i Tači, kojima će se verovatno pridružiti i prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, na radnoj večeri kod Eštonove.
Dogovor Dačića i Tačija o primeni sporazuma smatra se od presudne važnosti za Srbiju koja očekuje odluku šefova diplomatija Evropske unije, idućeg utorka u Luksemburgu, o utvrđivanju datuma za pregovore o prijemu Srbije u EU. Rikard Džozviak, dopisnik RSE iz Brisela javlja da se očekuje da više pitanja bude rešeno kako bi Srbija stekla barem šansu da dobije neki datum na Samitu EU.
„Praktično, očekuje se da će postići konačan sporazum vezano za Telekom i elektroenergiju. Prema nekim izvorima, tehnički razgovori koji su u toku, a koje vode tehnički timovi Srbije i Kosova, veoma su blizu postizanju sporazuma, tako da u tom pogledu ne bi trebalo da bude problema. Takođe se od obe strane očekuje da daju preciznije datume i detalje vezane za plan implementacije. Postoje izvesne praznine koje moraju biti popunjene, nadamo se već tokom večeri, za kada je zakazan sastanak”, izvestio je Džozviak.
Svaki signal bolja šansa za Srbiju
Za razliku od nekih evropskih zemalja, poput Nemačke koja je najtvrđi orah u procenjivanju napretka Srbije u normalizaciji odnosa sa Kosovom, Sjedinjene Američke države nemaju dilemu. Zamenik pomoćnika državnog sekretara Filip Riker, koji je, mada nije sedeo za pregovaračkim stolom, bio u Briselu tihi posrednik u pregovorima Beograda i Prištine, izjavio je da je „Srbija posle briselskog sporazuma dovela administraciju u Vašingtonu u poziciju da ohrabri evropske partnere da joj ponude datum za početak pregovora“.
Naš izveštač iz Brisela Rikard Džozviak javlja da je pojedinim zemljama EU važno da vide da se dogovoreno i sprovodi.
“Mnoge zemlje članice žele da vide više konkretnih činjenica vezanih za pravosuđe, policiju, način implementacije, itd. Glavni problem je i dalje Nemačka, koja otvoreno izražava svoj stav da je ono što je dogovoreno na papiru manje bitno, jer papir sve trpi. Nemačka želi da vidi da se dogovoreno doista i sprovodi u praksi, na terenu, što do sada nije bio slučaj. U skladu sa tim, timovi danas razgovaraju i o tome kako postići napredak i u praksi, umesto da dogovor ostane samo slovo na papiru”, navodi Džozviak.
Srpski zvaničnici su više puta do sada poručili Briselu da bi im bilo nezamislivo ako se ne odredi tačan datum za početak pregovora čak uz tonove da bi onda Srbija bila prevarena jer je učinila sve što se od nje tražilo, ali i da će odluka o datumu biti jasna poruka da li je Srbija poželjna kao deo evropske porodice.
Iako misli misli da eventualna razlika od nekoliko meseci u dobijanju datuma u suštini neće ništa promeniti jer će pregovori toliko dugo trajati, da je zapravo svejedno da li će to početi tri meseca ranije ili kasnije Florian Biber, ekspert za jugoistočnu Evropu sa Univerziteta u Gracu, kaže da upravo u kontekstu odluke o datumu vidi još prostora za neki dogovor u poslednjem trenutku pre odluke EU.
“Možda će to omogućiti rešavanje nekih otvorenih pitanja i problema. Ja bih rekao da se može očekivati bar neki rezultat, možda ne da se reše sva sporna pitanja oko implementacije, ali bar neka od ključnih. Jasno je da Evropska unija i veliki broj zemalja članica gledaju ne samo na sporazum, već i na implementaciju sporazuma. Naravno da će svaki signal koji potvrđuje jasnije da je Srbija voljna da implementira svoj deo sporazuma, povećati šanse da dobije datum sada. Moramo biti realni, nije samo pitanje šta Ketrin Ešton preporučuje ili šta neke članice, poput Nemačke, u ovom trenutku misle. Svaki signal povećava šansu Srbiji za dogovor. Toliko je Srbija do sada pokazala spremnosti za dogovor da je taj sledeći korak zapravo prilično mali u poređenju sa drugima, ali može da da i veće rezultate“, ocenjuje Biber.
Ketrin Ešton će u petak, zajedno sa komesarom za proširenje Štefanom Fileom, uputiti zemljama članicama kratko pismo o napretku u sprovođenju sporazuma i unutrašnjim reformama u Srbiji. Prema najavama iz kabineta Eštonove sadržaj pisma uglavnom zavisi od onoga što će biti dogovoreno za večerom.
Konačnu reč o implementaciji Briselskog sporazuma o normalizaciji odnosa izgleda da će ponovo morati da daju premijeri Ivica Dačić i Hašim Tači. Sastanak kod visoke predstavnice Ketrin Ešton „prilika je da se napravi procena dosadašnjeg napretka u primeni sporazuma iz aprila", rekla je portparolka Eštonove Maja Kocijančić.
„Važno je da je implemetacija počela i danas ćemo videti kakav je bio napredak, dokle smo došli u implementaciji“, rekla je ona.
I nakon višednevnih pregovora tehničkih timova Beograda i Prištine ostalo je dosta otvorenih pitanja, poput telekominukacija i elektroenergije o kojima timovi za tehnički dijalog nisu postigli dogovor ni u četvrtak.
"Nismo mogli da postignemo konkretan dogovor, ali ostvarili smo određeni napredak u pravnim i bezbednosnim pitanjima, posebno u onim koje se tiču ukidanja paralelnih struktura koje ilegano deluju na sjeveru Kosova. Dogovorili smo integraciju Srba koji to žele u kosovske institucije, ali nismo mogli da prevladamo jaz koji imamo oko eneregije i telekomunikacija", izjavila je nakon sastanka šefica kosovske delegacije Edita Tahiri. Tim iz Beograda nije davao izjave.
Očekuje se da se u četvrtak uveče pitanjima koja nisu rešena na ekspertskom nivou pozabave Dačić i Tači, kojima će se verovatno pridružiti i prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, na radnoj večeri kod Eštonove.
Dogovor Dačića i Tačija o primeni sporazuma smatra se od presudne važnosti za Srbiju koja očekuje odluku šefova diplomatija Evropske unije, idućeg utorka u Luksemburgu, o utvrđivanju datuma za pregovore o prijemu Srbije u EU. Rikard Džozviak, dopisnik RSE iz Brisela javlja da se očekuje da više pitanja bude rešeno kako bi Srbija stekla barem šansu da dobije neki datum na Samitu EU.
„Praktično, očekuje se da će postići konačan sporazum vezano za Telekom i elektroenergiju. Prema nekim izvorima, tehnički razgovori koji su u toku, a koje vode tehnički timovi Srbije i Kosova, veoma su blizu postizanju sporazuma, tako da u tom pogledu ne bi trebalo da bude problema. Takođe se od obe strane očekuje da daju preciznije datume i detalje vezane za plan implementacije. Postoje izvesne praznine koje moraju biti popunjene, nadamo se već tokom večeri, za kada je zakazan sastanak”, izvestio je Džozviak.
Svaki signal bolja šansa za Srbiju
Za razliku od nekih evropskih zemalja, poput Nemačke koja je najtvrđi orah u procenjivanju napretka Srbije u normalizaciji odnosa sa Kosovom, Sjedinjene Američke države nemaju dilemu. Zamenik pomoćnika državnog sekretara Filip Riker, koji je, mada nije sedeo za pregovaračkim stolom, bio u Briselu tihi posrednik u pregovorima Beograda i Prištine, izjavio je da je „Srbija posle briselskog sporazuma dovela administraciju u Vašingtonu u poziciju da ohrabri evropske partnere da joj ponude datum za početak pregovora“.
Naš izveštač iz Brisela Rikard Džozviak javlja da je pojedinim zemljama EU važno da vide da se dogovoreno i sprovodi.
“Mnoge zemlje članice žele da vide više konkretnih činjenica vezanih za pravosuđe, policiju, način implementacije, itd. Glavni problem je i dalje Nemačka, koja otvoreno izražava svoj stav da je ono što je dogovoreno na papiru manje bitno, jer papir sve trpi. Nemačka želi da vidi da se dogovoreno doista i sprovodi u praksi, na terenu, što do sada nije bio slučaj. U skladu sa tim, timovi danas razgovaraju i o tome kako postići napredak i u praksi, umesto da dogovor ostane samo slovo na papiru”, navodi Džozviak.
Srpski zvaničnici su više puta do sada poručili Briselu da bi im bilo nezamislivo ako se ne odredi tačan datum za početak pregovora čak uz tonove da bi onda Srbija bila prevarena jer je učinila sve što se od nje tražilo, ali i da će odluka o datumu biti jasna poruka da li je Srbija poželjna kao deo evropske porodice.
Iako misli misli da eventualna razlika od nekoliko meseci u dobijanju datuma u suštini neće ništa promeniti jer će pregovori toliko dugo trajati, da je zapravo svejedno da li će to početi tri meseca ranije ili kasnije Florian Biber, ekspert za jugoistočnu Evropu sa Univerziteta u Gracu, kaže da upravo u kontekstu odluke o datumu vidi još prostora za neki dogovor u poslednjem trenutku pre odluke EU.
“Možda će to omogućiti rešavanje nekih otvorenih pitanja i problema. Ja bih rekao da se može očekivati bar neki rezultat, možda ne da se reše sva sporna pitanja oko implementacije, ali bar neka od ključnih. Jasno je da Evropska unija i veliki broj zemalja članica gledaju ne samo na sporazum, već i na implementaciju sporazuma. Naravno da će svaki signal koji potvrđuje jasnije da je Srbija voljna da implementira svoj deo sporazuma, povećati šanse da dobije datum sada. Moramo biti realni, nije samo pitanje šta Ketrin Ešton preporučuje ili šta neke članice, poput Nemačke, u ovom trenutku misle. Svaki signal povećava šansu Srbiji za dogovor. Toliko je Srbija do sada pokazala spremnosti za dogovor da je taj sledeći korak zapravo prilično mali u poređenju sa drugima, ali može da da i veće rezultate“, ocenjuje Biber.
Ketrin Ešton će u petak, zajedno sa komesarom za proširenje Štefanom Fileom, uputiti zemljama članicama kratko pismo o napretku u sprovođenju sporazuma i unutrašnjim reformama u Srbiji. Prema najavama iz kabineta Eštonove sadržaj pisma uglavnom zavisi od onoga što će biti dogovoreno za večerom.
