Dostupni linkovi

logo-print

Srbija ne misli da predsednik Rusije Vladimir Putin želi da vlada svetom, ovako se može sažeti zvanična reakcija Beograda na izjavu ambasadora u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) koja je možda ukazala na "smetnje na vezama" u srpskoj diplomatiji.

Pitanje koje se javnosti nametnulo posle vesti koja je stigla preko okeana je – da li pojedine diplomate zagovaraju distanciranje od Rusije.

"Ne, apsolutno ne. Nikako nije tražio nikakav zaokret, niti je na bilo koji način provocirao. On je čak pozvao SAD da se ne suprotstavljaju i ne konfrontiraju sa Putinom i njegovom politikom, nego da probaju da nađu zajednički jezik i zajedničko rešenje za probleme. To je nešto što je apsloutno u skladu sa našom spoljnom politikom", rekao je za RSE Ivo Visković, profesor na beogradskom Fakultetu političkih nauka, povodom izlaganja Đerđa Matkovića, ambasadora Srbije u Vašingtonu, na čikaškom Institutu za politiku.

"Da, Putin ima veliki ego – želi da bude vođa sveta. Želi da Rusija ponovo postane svetska sila", navodno je rekao ambasador Matković, sudeći po ovdašnjem prevodu teksta u studentskom listu "The Chicago Maroon" koji je pratio njegovo gostovanje na debati pod nazivom "Odnosi SAD i Srbije i integracije Srbije u Evropsku uniju".

Ova informacija ustalasala je tradicionalno obazrive diplomatske krugove i to, čini se, najpre u Srbiji.

Verovatno očekujući reakciju Rusije i vođen poslovicom "bolje sprečiti, nego lečiti", dok se oficijelnim kanalima ne proveri verodostojnost, šef srpske diplomatije Ivica Dačić saopštio je da ta izjava ne izražava zvanične stavove Srbije.

"Ne mislim da će ona uticati na srpsko-ruske odnose. Oni najviše zavise od saradnje dveju vlada. Tako da ne mislim da bi baš svaka izjava mogla da ih uzdrma", kaže za RSE Dragan Đukanović, potpredsednik Centra za spoljnu politiku.

Izjava neće uticati na srpsko-ruske odnose: Dragan Đukanović

Izjava neće uticati na srpsko-ruske odnose: Dragan Đukanović


Iako se čini da je šteta već učinjena, sagovornici RSE smatraju da je bitno videti punu interpretaciju izjave ambasadora Matkovića, pa tek onda preduzimati dalje korake.

Ivo Visković, koji je i nekadašnji ambasador Srbije u Nemačkoj, kaže da su takve izjave delikatne.

"Vidi se da je gospodin Matković rekao da Putin želi 'to be a world leader'. Te su reči kod nas prevedene potpuno pogrešno – da želi da bude vladar sveta – a njihov smisao je da želi da bude lider svetskog formata, iliti svetskog značaja. Znači, apsolutno nije bilo nikakvih insinuacija da Putin želi da vlada svetom. Kada se pogleda, ostatak intervjua je, izuzev možda ocene o Putinovoj ličnosti, zaista više nego pozitivan. Ambasador se stvarno borio za interese i stavove Srbije", ocenjuje Visković.

Posle svega, čini se da je onda promptna reakcija šefa srpske diplomatije bila ishitrena. Ali samo na prvi pogled, jer Ivica Dačić odavno važi za proruskog igrača u srpskoj politici.

Ruski predsednik Vladimir Putin pred nedavne izbore srpskom premijeru Aleksandru Vučiću neobavezno je sugerisao da se nada da će u vladi biti mesta za ljude koji će poklanjati pažnju razvoju odnosa Rusije i Srbije. Ivica Dačić ostao je u vlasti, a njegovi partijski kadrovi i danas su na najvažnijim pozicijama u državi sa kojih se upravlja gasom i drugim energetskim resursima.

Naftna industrija Srbije odavno je u ruskim rukama, dok Socijalistička partija Srbije, uz radikale, važi za stranku koja ima najbolje političke i druge veze u Rusiji. Tako da je logično da svako iskakanje sa linije dobrih odnosa sa Rusijom, pa bilo možda ono i nenamerno, Dačiću i Srbiji može da donese samo probleme.

Čak i ako se dozvoli mogućnost da postoje neki ambasadori koji bi Srbiju okrenuli od Rusije, smatra Dragan Đukanović, oni to ne bi mogli da izdejstvuju.

"Država formuliše vlastitu spoljnu politiku. Dakle ne možemo govoriti o ličnim percepcijama ili ličnom nahođenju u formulisanju prioriteta i ciljeva spoljne politike. Tako da možemo generalno govoriti o državi kao o aparatu, a ne o pojedincima", konstatuje Đukanović.

Prioriteti zvanične spoljne politike Srbije su članstvo u Evropskoj uniji, koja je uvela sankcije Rusiji, vojna neutralnost, i najbolji mogući odnosi sa Amerikom, Kinom i Rusijom, uz intenzivnu ekonomsku saradnju.

Zato, kaže Ivo Visković, ovaj nesporazum bi trebalo što pre rešiti.

Ostatak intervjua je, izuzev ocene o Putinovoj ličnosti, više nego pozitivan: Ivo Visković

Ostatak intervjua je, izuzev ocene o Putinovoj ličnosti, više nego pozitivan: Ivo Visković


"Prvo kroz interno razjašnjenje sa ambasadorom, šta je on zaista rekao, a drugo je potreba da se eventualno politički deluje, odnosno da se suprotstavi pritisku ili reakciji druge strane. Jer, ako je zbog ovoga došlo do bilo kakvog protesta od strane Rusije, onda to nije ni malo jednostavno. To onda postaje političko pitanje", navodi Visković.

Da, čini se ipak sticajem čudnih okolnosti, u prvi plan nije došla baš izjava o Vladimiru Putinu, domaći mediji mogli su da prenesu da je iskusni ambasador Đerđ Matković, odgovarajući na pitanja publike, kako prenosi "The Chicago Maroon", izjavio i da se Srbija udaljila od tradicionalnog saveznika Rusije podržavajući teritorijalni integritet Ukrajine, ali da u isto vreme Srbija Rusiji nije nametnula sankcije zbog Krima, poput većine evropskih zemalja.

"Srpska vlada ostala je posvećena putu ka EU, ali su dodatne barijere umanjile entuzijazam", rekao je ambasador Matković gostujući na čikaškom Institutu za politiku.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG