Iako se do pre nekoliko dana tome nadala, sledeću rampu na putu ka Evropskoj uniji Srbija neće preskakati u decembru nego tek u junu naredne godine. Tada će Evropski savet analizirati postignuti napredak – pre svega u dijalogu sa Kosovom - i, ako dobije zeleno svetlo, Beograd istog meseca može početi pristupne pregovore sa Unijom.
“U osnovi čitav proces je odložen za šest meseci i to pre svega zahvaljujući Velikoj Britaniji i Nemačkoj, koje su se založile za tvrđi pristup Srbiji”, javlja dopisnik Radija Slobodna Evropa iz Brisela Rikard Jozwiak.
Uz ove dve zemlje, i Holandija i Irska, koja preuzima naredno predsedavanje EU, zalažu se za tvrđi pristup prema Srbiji.
Pojedini ministri spoljnih poslova, poput šefa slovačke diplomatije Miroslava Lajčaka, pohvalivši dosadašnje rezultate u kosovskom procesu, rekli su lokalnim medijima da nije nerealno da Srbija u junu sledeće godine dobije datum za početak pregovora:
“Vlada Republike Srbije stvarno sada zaslužuje ohrabrenje od strane Evropske unije”.
Upitan da li je jun 2013. realan termin za dobijanje datuma pristupnih pregovora, Lajčak je odgovorio:
“Nije nerealan, uopšte nije nerealan”.
Nije nerealan, ali datum neće doći sam od sebe. Treba ispuniti i uslove koje traže upravo pomenute zahtevnije članice Unije.
Upitan šta one od Srbije očekuju da do juna sledeće godine uradi, naš dopisnik navodi da je reč o tri uslova:
“Prvi je da se primene svi sporazumi koji su postignuti u dijalogu. Drugo, oni žele da vide kako će Srbija sa Kosovom rešiti pitanje naplate carina, za koje zapravo nije nađeno rešenje kada su Tači i Dačić prošle nedelje razgovarali u Briselu. Nije, naime, donesena odluka o tome kako će taj novac na severu Kosova biti raspoređivan. To se zaista vidi kao veoma važan problem koji mora da bude rešen. I, konačno, tu je i pitanje struktura na severu Kosova. Od Srbije se očekuje da u potpunosti sarađuje sa EULEX-om, tako da EULEX može da implementira pun mandat na severu Kosova, a to podrazumeva i saradnju preko kosovske policijske službe. Preciznije, to znači prihvatanje jedinstvenog administrativnog i institucionalnog uređenja na čitavom Kosovu”.
Neodrživa politika na dva koloseka
Iako u Nacrtu zaključaka to nije eksplicitno rečeno, Evropski savet očekuje da vidi napredak na severu Kosova u pogledu institucija koje treba da osiguraju bezbednost i pravdu za građane na transparentan i kooperativan način, što, u suštini, znači integraciju policije i sudstva na severu Kosova pod prištinsku adminisitraciju.
Guido Westerwelle
To se može iščitati i iz diplomatski sročene izjave nemačkog šefa diplomatije Guida Westerwellea, koji je, pohvalama odličnog napretka u dijalogu između Beograda i Prištine, govoreći o Kosovu, dodao i sledeće reči:
“Od apsolutne je važnosti da svi razumeju da je iz perspektive Evropske unije teritorijalni integritet nesumnjivi cilj”.
Veliki korak napred Beograd je svakako napravio odvažnim početkom implementacije sporazuma o integrisanim prelazima. Prvi građani su već prelazili preko Jarinja i nisu nezadovoljni.
Ima, svakako, razloga da i premijer Srbije Ivica Dačić oseti zadovoljstvo i da izjavi:
“Iz predloga zaključaka može se videti da Srbija nikada nije bila bliža datumu za početak pregovora, a samim tim i bliža članstvu u Evropskoj uniji”.
A o tome da aktuelna vladajuća koalicija polako demitologizuje kosovski mit i dosadašnju politiku dva paralelna koloseka izraženu u formuli “I Evropa i Kosovo” svedoči i izjava Suzane Grubješić, potpredsednice Vlade Srbije za evropske integracije.
“Više nije moguće voditi politiku na dva koloseka - i EU i Kosovo”, rekla je Grubješićeva, precizirajući da “napredak Srbije u procesu evropskih integracija “najdirektnije i isključivo” zavisi od rešavanja kosovskog pitanja”.
