Dostupni linkovi

logo-print
U trenutku kada u Srbiji iz meseca u mesec raste javni dug, pojačava strahovanje da bi je mogla zadesiti ekonomska sudbina Grčke, opada bruto društveni proizvod i produktivnost, uvedeno je neradno obeležavanje još jednog državnog praznika – Dan primirja u Prvom svetskom ratu. Osim toga što se, zbog loše situacije u privredi, postavlja pitanje ekonomske opravdanosti takvog poteza vlasti, upitna je i istorijska dimenzija njegovog obeležavanja.

Od ove godine u Srbiji se prvi put 11. novembar obeležava kao neradni dan. Uprkos tome što je državni praznik bio u nedelju, u skladu sa važećim propisima, kao neradni je proglašen prvi sledeći dan – ponedeljak. Time je u odnosu na prethodne godine, uprkos lošoj ekonomskoj situaciji i niskoj produktivnosti, broj neradnih dana povećan na 10, ne računajući slave i druge verske praznike. Tako se Srbija svrstala na drugo mesto država koje najviše praznuju u regionu iza Hrvatske u kojoj se ne radi 13 dana, dok se u Crnoj Gori praznuje svega 6.

Uprkos tome što takav luksuz ne mogu da priušte mnogo bogatije zemlje, većini građana sa kojima smo razgovarali dobro je došao dodatni dan odmora.



Iz godine u godinu Srbija nikako ne može da dostigne ni više nego skromna obećanja vlasti o razvoju privrede koja se kreću između 1 i 3 procenta bruto društvenog proizvoda. Zbog toga se postavlja pitanje koliko je, u situaciji kada je zemlja u recesiji i spas se traži u kreditima iz inostranstva i od komercijalnih banaka, opravdano uvoditi još neradnih dana. Pomoćnica ministra rada, zapošljavanja i socijalne politike Radmila Bukumirić Katić uverena je da se eventualnim smanjenjem broja neradnih praznika situacija ne bi popravila.

"Ne sigurno ne bi uticao, jer broj dana nije veliki i sigurno ne može da utiče na povećanje ili smanjenje produktivnosti. Te činjenice imaju direktne veze sa investiranjem u Srbiji i sa mogućnošću otvaranja novih radnih mesta, nikako dana koji se praznuju", ocenjuje Bukumirić Katić.

Na pitanje da li ima utisak da bi sveukupna situacija bila bolja kada bi se u Srbiji radilo više, a ne manje, odgovara:

"Naravno da bi svakako bilo bolje kada bi se radilo više, ali to ponavljam ima veze sa radnom disciplinom, motivacijom za rad i da li posla ima dovoljno ili ne."

Napredak u neradu

Tradicionalno, građani Srbije najmanje rade u januaru, kada je proizvodnja evidentno manja od proseka ostalih meseci u godini. Deo zaposlenih tokom prvog meseca u godini, bez korišćenja dana godišnjeg odmora, uspeva da spoji skoro dve neradne nedelje, od početka do sredine januara. Zato, dodavanje još jednog praznika, sociologu Ratku Božoviću govori da Srbija trenutno napreduje samo u jednom – neradu!

"Jedan neradni dan je sada dan manje u opštem neradu i nezaposlenosti. Tako da je to pomalo jedna politička dimenzija priče koja nas uverava da ćemo mi jedino biti uspešni u povećavanju neradnih dana. Tu smo mi vrlo uspešni i mislim da ćemo u tom smislu napredovati, ako to bude jedini naš napredak to nije dobro. Možda smo neke datume zaboravili, možda je potrebno da se zna nešto iz istorije, ali držim da povratak u istoriju i povratak u ono što je prošlost nije znak napredovanja u odnosu na sadašnjost i budućnost", ističe Božović.

Još jedno od aktuelnih pitanja je istorijska opravdanost obeležavanja ovakvog praznika, pogotovo kada se u vidu ima izjava premijera Ivice Dačića da “nije siguran da su odluke donete posle Prvog svetskog rata "unapredile nacionalni i državni interes Srbije, što je jedan od uzroka međunacionalnog neslaganja u budućoj Jugoslaviji”. Istoričarka Branka Prpa to ocenjuje kao samo još jedan u nizu od pokušaja političara, pogotovo Dačića, da tumače događaje kojima ne bi trebalo da se bave.

"To što je rekao premijer ove zemlje, moram da kažem tip razgovora koji se vodi u kafanama. Ne mogu tako da se daju ocene, ne mogu da se tako ovlaš i lakonski daju istorijski sudovi. I da se sve to dešava posle gotovo celog jednog veka. Za to čovek ipak mora da ima određena znanja o tom periodu", naglasila je Prpa.

Uprkos tome što se procenjuje da Srbija zbog praznovanja samo u januaru gubi nekoliko stotina miliona evra od potencijanog bruto društvenog proizvoda, za sada o tome nema nikakvih zvaničnih podataka. Tako da nepoznanica ostaje i za koliko bi srpski BDP bio veći kada bi se više radilo nego do sada.
  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG