Dostupni linkovi

logo-print

Poslednja šansa za večite studente


Filozofski fakultet Beograd, ilustracija

Filozofski fakultet Beograd, ilustracija

Takozvani večiti studenti uskoro bi mogli da nestanu sa fakulteta u Srbiji. Oni imaju samo još jednu priliku da nađu motiv za učenje i polože ispite ili će im propasti sav dosadašnji rad.

Studenti koji su fakultet upisali pre 2005. godine i uvođenja Bolonjskog sistema, prema važećem zakonu, imaju rok do 30. septembra 2014. da diplomiraju. Prema procenama zaposlenih u obrazovanju, samo u Beogradu ima 10.000 takozvanih večitih studenata, dok ih je na svim fakultetima u Srbiji ukupno oko 30.000.

Jedan od njih je Marko Ivanović (29), koji za RSE kaže da je došlo krajnje vreme da “zagreje stolicu” i završi fakultet.

“A da li će tako i biti pokazaće vreme. Evo me u devetoj godini studiranja i među večitima sam zato što radim od svoje osamnaeste godine. Nekada sam konobar, nekada šanker, menadžer u ugostiteljstvu... I kada ne uskladiš studije i posao onda nešto od to dvoje mora da trpi. Pošto živimo u ovakvoj zemlji onda naravno trpi škola. Najveći problem mi je motivacija. Za sve se može naći vreme ali ako nema motiva džaba mi vreme kada ga potrošim na nešto drugo. Ali, kao i svi, planiram da završim fakultet do kraja godine”, kaže Ivanović.

Večitim studentima država je obećala pomoć da završe studije do kraja godine uz uvođenje većeg broja ispitnih rokova i vannastavnih aktivnosti.

Tomislav Jovanović, ministar prosvete, rekao je da će svi imati priliku da zasluže diplomu.

“Naš zadatak je da skratimo dužinu studiranja. U svakom slučaju, ministarstvo će se zalagati da im olakšamo da završe studije uz njihovo maksimalno angažovanje. Ubeđen sam da ćemo obezbediti da do kraja godine najveći broj njih završi fakultet. Nijedan student neće biti oštećen. Ali oni koji ne žele da nastave da studiraju trebalo bi da se izjasne kako fakulteti ne bi imali balast njihovih studija”, smatra Jovanović.

Studenti, njihovi roditelji ali i zaposleni u prosveti najčešće se u ovakvim situacijama, kada se govori o krajnjim rokovima, pitaju šta je razlog za tako veliki broj ljudi koji su započeli visoko školovanje i stali pre cilja.

Sociolog Vladimir Vuletić rekao je za RSE da su godine siromaštva i slabosti društva učinile svoje.

“Najveći broj tih studenata su oni koji su našli neki honorarni posao. Nastoje da zarade koji dinar jer su zaista u teškoj materijalnoj situaciji. Oni se bore za život, za egzistenciju, ostavljajući da završe fakultet kada stignu. A to se obično produži unedogled", ocenjuje Vuletić.

Studentska udruženja zatražila su od nadležnih da se studiranje “večitima” produži za bar još dve godine jer tvrde da su ih na to naterale okolnosti na koje nisu mogli da utiču.

Andrijan Lemut, predsednik Studentskog parlamenta Beogradskog univerziteta, veruje da bi bilo fer da se i njima pruži šansa da dobiju diplomu iako neki studiraju od daleke '89. godine.

“Njih su zadesile razne nesreće, počev od ratova devedesetih. Neki su se razboleli tokom studiranja, neki se oženili ili udali, nekome je neki profesor bio težak pa je odustao… Sve to ima neke svoje razloge. Možda je čak i stari sistem obrazovanja bio teži nego danas. Mada, ni to ne može biti potpuno opravdanje jer je najveći broj studenata iz tog vremena diplomirao”, kaže Lemut.

Studentski argumenti su da država produženjem roka ne bi bila na gubitku jer i večiti studenti plaćaju školovanje i polaganje ispita. Međutim, dodatnu obavezu imali bi administracija i profesori koji ispite za njih spremaju po starom programu.

Vladimir Vuletić zaključuje da je teško očekivati da većina večitih završi studije:

“Mnogi od njih su upali u letargiju. Oni jednostavno večitim studiranjem produžavaju mladost. A zapravo nemaju dovoljno motiva da bi se svojski zauzeli da završe započeto. Jer vide da njihove kolege koje su diplomirale ne mogu da nađu posao. Tako da im uglavnom roditelji obezbeđuju osnovne stvari za život dok oni tavore. Tako da povremeno daju neki ispit ali se u suštini ništa ne menja.”
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG