Dostupni linkovi

logo-print

Srbija: Partijski udar na Narodnu banku


Jorgovanka Tabaković u Skupštini 6. avgusta 2012.

Jorgovanka Tabaković u Skupštini 6. avgusta 2012.

Partijski udar na državu u Srbiji je za proteklih dvanaest godina takozvane tranzicije doveden do “perfekcije”, ali su prvaci aktuelne vladajuće koalicije ne samo obećali nego u predizbornoj kampanji i potpisima overili obećanje da će sproveti departizaciju. Prvi njihov čin nakon formiranja vlade - naime, brzopotezna izmena zakona i politička smena guvernera centralne banke, na čije mesto seda visoko pozicionisana partijska funkcionerka – govori da je obećanje bilo ludom radovanje i da će partokratija još dugo biti sudbina Srbije.

Jorgovanka Tabaković, visoka funkcionerka vladajuće Srpske napredne stranke, izabrana je za guvernerku Narodne banke Srbije.

Ni pre njenog izbora nije bilo tajne da će to upravo ona biti. Naime, političari vladajuće koalicije brutalno otvoreno su najavljivali govorili da će Dejana Šoškića zameniti Tabakovićeva i - da će biti bolja od njega.

Jorgovanka Tabaković je najavila da će zamrznuti svoju stranačku funkciju, biti nezavisna i raditi kao zaštitnik interesa građana:

„Čast mi je da pokažem da jedan politčar, iako do danas funkcioner i član Srpske napredne stranke, može ono za šta je stručan da radi u interesu svih građana i da pokaže da politika jeste delatnost u kojoj političar treba da radi za sve građane“.

Poslanici opozicije, pre svih oni iz Demokratske stranke, koji kao da su zaboravili da su upravo oni ne samo utrli put partokratskoj vladavini nego je i doveli do krešenda, zbog čega su i izgubili izbore, sada su iznosili kritike da se kandidaturom funkcionerke Srpske napredne stranke na mesto guvernera od Narodne banke Srbije stvara partijska banka.

Zgrada Narodne banke Srbije

Zgrada Narodne banke Srbije

Nada Kolundžija, poslanica ove stranke, kaže da način na koji se bira novi guverner pokazuje da će postojati "snažna politička kontrola izvršne vlasti nad Narodnom bankom Srbije“:

„Time ne samo da su pogazili predizborno obećanje o departizaciji, već su pogazili i osnovne principe demokratskog društva, da se nezavisne institucije grade tako što se zakonom onemogući upliv izvršne vlasti u rad tih nezavisnih institucija“.

Poslanik Demokratske stranke Dušan Petrović postavio je pitanje ko je pisao izmene Zakona o Narodnoj banci Srbije i zašto je Tabaković kao poslanik potpisala prvobitno predloženu verziju zakona kojom je bilo omogućeno štampanje novca, odnosno primarna emisija:

„Da li je imala svest šta potpisuje kada je, zajedno sa svim drugim poslanicima, stavila ovde Predlog zakona o izmenama Zakona o Narodnoj banci Srbije, sa čuvenim članom 18, koji je, u stvari, trebalo da otvori prostor da i guverner i svi koji upravljaju Narodnom bankom mogu da koriste devizne rezerve..., da upotrebljavaju čak i štedne uloge gradjana Srbije da bi mogli da kupuju obveznice javnih preduzeća, čak i druge hartije od vrednosti, što je moglo da dovede do nesagledivih posledica?“, upitao je Petrović.

Zabrinutost Brisela

A Peter Stano, portparol Štefana Filea, komesara Evropske unije za proširenje, povodom smene rukovodstva Narodne banke Srbije i novousvojeng zakona dopisniku Radija Slobodna Evropa iz Brisela Rikardu Jozwiaku rekao je da je Evropska komisija zabrinuta zbog ograničavanja nezavisnosti srpske centralne banke:

Iz EU poručuju da ih ne zanima postavljaje na funkcije, ali da su izmene Zakona omogućile ograničavanje nezavisnosti NBS.

Usvajanje tih amandmana predstavlja korak nazad u harmonizaciji srpskih zakona sa evropskim zakonodavstvom u ovoj oblasti. Evropska unija od Srbije kao zemlje-kandidata očekuje da svoje zakone uskladi sa zakonodavstvom Unije, da korača napred, a ne nazad. Mi smo, dakle, zabrinuti, iako nam tek predstoji pažljiva analiza usvojene verzije zakona, ali zabrinjava nas što su njime otvoreni uslovi za ograničavanje nezavisnosti centralne banke“.

A upitan da li Evropsku komisiju brine to što će na funkciju guvernera NBS biti izabrana ličnost koja je imala eminentnu ulogu i u Miloševićevoj vlasti, Stano je rekao da Brisel sudi samo prema delima:

„Kao što znate, Evropska komisija ne zasniva svoju politiku na ličnostima nego na delima i na zakonima. Zato neću komentarisati postavljanje ljudi na razne funkcije. Ono što nas zanima u ovom konkretnom slučaju jeste sadržaj usvojenih izmena Zakona o centralnoj banci i sama procedura izmena. Čini nam se da je usvajanje tog zakona bilo veoma ishitreno, bez prethodih neophodnih konsultacija. O izmenama nije bilo konsultacija ni sa Evropskom komisijom“, podsetio je Stano.

Postavljanje partijske ličnosti na čelo centralne banke kao nezavisne institucije svake zemlje jasan je signal da izvršna vlast namerava da Narodnu banku Srbije stavi pod svoju kontrolu, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa Dragomir Janković, konsultant Evropskog ekonomskog instituta iz Brisela. Janković upozorava da će se se negativne posledice izmene zakona o centralnoj banci, smene guvernera i njegova zamena partijskom ličnosti vrlo brzo osetiti:

“Verujte mi da će sve medjunarodne finansijske institucije i kreditori vrlo, vrlo loše gledati na to zbog toga što će shvatiti da izvršna vlast kontroliše monetarni sistem, što će reći i devizne rezerve i sve ono radi centralna banka u državi. Drugo, siguran sam da će se ovo loše odraziti i na politiku domaće valute, na kretanje i na stabilnost cena jer će se centralna banka ponašati onako kako to bude izvršnoj vlasti odgovaralo. U tom smislu ja očekujem vrlo ozbiljne i dugoročne posledice i po građane i po državu”, kaže Janković.

Novousvojeni zakon o centralnoj banci trenutno nije u fokusu uslova koje Srbija mora kratkoročno ispuniti kako bi dobila datum početka pregovora o članstvu sa Evropskom unijom, ali neće moći da ostane u ovom obliku:

„Taj sistem neće opstati. Kad dođe na dnevni red tema centralne banke, siguran sam da će se taj zakon morati promeniti i da će se ispraviti, odnosno, osnažiti samostalnost guvernera i nezavisnost institucije centralne banke“, ocenjuje Dragomir Janković.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG