Dostupni linkovi

logo-print

Put oružja preko Srbije: Da li vlast žmuri na jedno oko?


Proizvodnja u fabrici "Zastava oružje" u Kragujevcu

Proizvodnja u fabrici "Zastava oružje" u Kragujevcu

Zvanično - Srbija se kada je reč o izvozu oružja kreće u zakonskim okvirima. Saudijska Arabija, ka kojoj u poslednje vreme sa niškog aerodroma često poleću “iljušini” sa tovarima od kojih je, prema saznanjima Radija Slobodna Evropa, barem jedan prevozio naoružanje i/ili vojnu opremu, nije na listi zemalja koje su pod embargom Ujedinenih nacija. Ipak, da li bi upozorenja da bi konačne destinacije ovih isporuka mogle biti ratišta u Siriji i Jemenu, trebalo da vode preispitivanju ovih poslova?

Iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija do ovog trenutka nismo dobili odgovor na pitanje koliko su dozvola za izvoz oružja i vojne opreme u Saudijsku Arabiju izdali ove godine, te koje su zemlje krajnji korisnici. U dopisu koji su nam prethodno poslali, a povodom sadržaja tovara “iljušina” i njihovih krajnjih destinacija navode da “dozvole za transport vazdušnim putem, izdaje Direktorat civilnog vazduhoplovstva, a na osnovu pribavljenih saglasnosti Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva odbrane”. Dodaju i “da Ministarstvo trgovine izdaje dozvole za izvoz i uvoz naoružanja i vojne opreme, i da nema uvid u način i vrstu transporta”.

Podsećamo, iz Direktorata civilnog vazduhoplovstva za RSE je potvrđeno da je “iljušin” koji je 8. septembra poleteo ka Šaruri u Saudijskoj Arabiji na samoj granici sa Jemenom, imao odobrenje za transport naoružanja i vojne opreme. Ovo je, prema istraživanju Balkanske istraživačke mreže (BIRN) i Mreže za istraživanje organizovanog kriminala i korupcije (OCCRP), samo formalna destinacija u tokovima oružja koje završava na ratištima Siriji i Jemenu.

Navodeći da je Srbija ratifikovala i u svoj zakon unela odredbe međunarodnog sporazuma kojim se obavezuje da neće izvoziti naoružanje u zemlje u kojima postoji konflikt, ili ukoliko pak postoji mogućnost da ono ugrožava poštovanje ljudskih prava u zemlji krajnjeg odredišta ili doprinosi da ta zemlja krši odredbe međunarodnog humanitarnog prava, Katarina Đokić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku ukazuje i na tačku koja kaže da se naoružanje neće izvoziti u one zemlje iz kojih postoji rizik da nelegalnim tokovima nastavi ka drugim nepoželjnim destinacijama.

Ukoliko je došlo do izvoza naoružanja u Saudijsku Arabiju, to jeste problematično, ne samo zbog mogućeg reeksportovanja u Siriju ili neku treću zemlju, već i zbog same činjenice da Saudijska Arabija trenutno učestvuje u vojnoj intervenciji u Jemenu gde postoje jasni izveštaji o narušavanju međunarodnog humanitarnog prava, bombardovanju bolnica i drugih civilnih ciljeva”, navodi Đokić.

Avion "iljušin", ilustrativna fotografija

Avion "iljušin", ilustrativna fotografija

Bez kontrole poslanog oružja

No, zvaničan odgovor je da Saudijska Arabija nije na crnoj listi zemalja za izvoz oružja, pa "iljušini" nastavljaju da sleću i poleću sa niškog civilnog aerodroma.

Apeli za preispitivanje odgovornosti za eventualno učešće u snabdevanju ratom zahvaćenih područja ostaju bez odgovora kako u Srbiji, tako i u drugim zemljama koje čine karike u ovom lancu trgovine ka Saudijskoj Arabiji.

Kada je reč o Srbiji, postavlja se pitanje koliko je to u nekom međunarodnom kontestu dramatično, budući da i druge zemlje koje su potpisale sporazum takođe ostvaruju veliki izvoz u Saudijsku Arabiju, pre svega Velika Britanija, koja je u protekle tri godine izvezla naoružanje i vojnu opremu u Saudijsku Arabiju u vrednosti od preko dve milijarde dolara. Isto tako izvoze i Nemačka, Francuska, Švajcarska, Švedska i SAD, koje su najveći snabdevač naoružanjem Saudijske Arabije. Nekako, uporkos pritiscima javnosti i civilnog društva, države su povremeno očigledno spremne da malo zažmure na jedno oko”, ocenjuje Katarina Đokić.

O tome kako oružje lako završava u rukama onih kojima nije namenjeno, govori James Bevan iz organizacije „Conflict Armament Research”, sa sedištem u Velikoj Britaniji, koja prati ilegalne tokove u zemljama pogođenim ratom, poput Sirije, Iraka, Libije i Somalije, istražujući kako oružje dolazi u posed militantnih organizacija poput Islamske države Iraka i Levanta (IDIL). Kako piše „Huffington post”, nalazi istraživanja Bevanove organizacije predstavljaju izazov za vlade mnogih država, između ostalih, i Bugarske i Srbije, zbog prodaje oružja Saudijskoj Arabiji.

Uprkos tome što su potpisale ugovor kojim se obavezuju da oružje neće prodavati drugim zemljama, čini se da ga Saudijska Arabija šalje “pravo u Tursku”, odakle “veoma, veoma brzo” i na nezakonite načine odlazi u ruke militanata, navodi Bevan u razgovoru za ovaj list.

Napadi koalicije predvođene Saudijskom Arabijom na Sanu u Jemenu

Napadi koalicije predvođene Saudijskom Arabijom na Sanu u Jemenu

Ovo samo pokazuje da niko ko snabdeva sirijsku opoziciju oružjem aposlutno nema kontrolu gde će ta pošiljka da završi. Često strani moćnici veruju da oružjem snabdevaju jednu grupu, ali se plan mnogih opozicionih frakcija preklapa sa onima koje ima IDIL“, dodaje on.

Ekonomski i spoljno politički ciljevi i interesi

Baš kao i vlasti drugih zemlja, poput Hrvatske, Crne Gore ili Slovačke i premijer Srbije Aleksandar Vučić u nedavnom odgovoru na istraživanje BIRN-a i OCCRP-a, da je učesnica u lancu trgovine oružjem, poručuje da Srbija poštuje sve međunarodne okvire, a onda podvlači:

Ja strašno volim kad izvozimo oružje, jer je to čist devizni priliv, vojna industrija je grana od koje mnogo zarađujemo. Nemojte da očekujete od Srbije, kako bi (Ivica) Dačić rekao, da budemo veći katolici od pape."

Uz unosne ekonomske, izvoz naoružanja je i oblast u kojoj se balansiraju spoljnopolitički ciljevi i interesi.

Oni mogu biti oprečni. S jedne strane, može da postoji posvećenost promovisanju ljudskih prava, a sa druge strane su potrebe za održavanjem dobrih odnosa, bezbednosne saradnje i jačanja ekonomskih veza sa određenim zemljama. Sve se to reflektuje u trgovini naoružanjem”, kaže Katarina Đokić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku

Tako upozorenja na posledice ostaju u okviru nevladinih organizacija. Sonja Biserko iz Helsinškog odbora za ljudska prava ocenjuje da bi Srbija morala pažljivije da vuče poslovne i spoljnopolitičke poteze.

Poznato da Srbija izvozi oružje: Sonja Biserko

Poznato da Srbija izvozi oružje: Sonja Biserko

Srbija, kao zemlja koja je i sama učestvovala u sukobima na Balkanu ne treba da doprinosi ili da na neki način bude uslužna stanica za takvu vrstu politika nekih zemalja. Poznato je da Srbija izvozi oružje, da je to činila i bivša Jugoslavija, i da je to bila jedna od većih stavki u izvozu i te i ove zemlje. Nažalost, mislim da je zbog neuspele tranzicije i posustale privrede, vojna industrija očigledno ostala jedina grana na koju još mogu da se oslone”, navodi Sonja Biserko.

Ovo je ujedno i oblast koja ne spada u najtransparentnije i teško je doći do informacija o tome kome Srbija u ovom trenutku izvozi naoružanje. Poslednji izveštaj koji se može naći na sajtu Ministarstva trgovine odnosi se na 2014. godinu.

  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG