Dostupni linkovi

logo-print

U poruci predsednika države Tomislava Nikolića tužiocu za ratne zločine da „razmisli šta to kopa po Srbiji“ jedino opozicioni poslanici vide kršenje Ustava i pritisak na pravosuđe zbog čega traže njegovo razrešenje. I dok Nikolić misli da može da iznosi svoj stav, a niko iz vlasti u tome ne sme da mu protivureči, pravnici citirajući Ustav i zakon, poručuju predsedniku države da bi ipak morao da povede računa o tome šta govori.

Tomislav Nikolić uspeo je da ujedini parlamentarnu opoziciju. Možda po prvi put u ovom sazivu. Inicijativu Socijaldemokratske stranke za razrešenje predsednika Srbije Tomislava Nikolića podržalo je svih osam opozicionih stranaka u parlamentu. Socijaldemokrate su ovaj zahtev podnele smatrajući da je Nikolić prekršio Ustav pritiskom na tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića zbog njegove najave da će biti ispitani navodi o ratnim zločinima na Kosovu u koje je navodno umešan i načelnik Generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković.

Janko Veselinović, poslanik SDS-a pozvao je poslanike vladajuće većine da podrže ovu inicijativu kako bi se obezbedila potrebna trećina poslanika za ovaj zahtev jer opozicija ima samo 40 od 250 poslanika.

Da se poslanici izdignu iznad političkih stega, da im Ustav bude na umu i da to bude pobeda demokratije u Srbiji nad onima koji pokušavaju da budu iznad Ustava“, kaže Veselinović.

No, na kakav će odjek ovaj zahtev, koji je predsednica parlamenta već odbacila zbog nedovoljnog broja potpisnika, naići u vladajućoj koaliciji nije teško zaključiti. To je pokušaj političkog marketinga i ubiranja jeftinih političkih poena, kaže Đorđe Milićević, zamenik šefa poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije.

Ne vidim da je predsednik države vršio bilo kakav pritisak na tužioca niti na pravosudne organe. Opozicija pokušava da ograniči nekoga, ko je dobio ogromnu podršku i ogromno poverenje na neposrednim izborima imenom i prezimenom, da ne može da saopšti svoj lični stav i svoje mišljenje. Ne vidim da je prekršen Ustav i ne vidim da je na bilo koji način predsednik države načinio bilo kakvu vrstu pritiska“, odgovora Milićević.

A šef države je u jednom novinskom intervjuu stajući u odbranu načelnika Generalštaba više nego jasno poručio tužiocu za ratne zločine da pripazi šta radi.

"Sada će meni jedan čovek iz Srbije, koji je vrhovni tužilac za tu materiju u zemlji, 16 godina posle bombardovanja, da kaže da će nešto da ispituje. I mandat mu je istekao. Neka malo razmisli šta on to kopa po Srbiji. Ali, nije jedini. Počela je ponovo neka orkestrirana kampanja," rekao je Nikolić tada.

Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda Srbije kaže da ove reči jesu itekako kršenje Ustava i zakona.

U članu 156. stav 1. Ustav kaže da je javno tužilaštvo samostalan državni organ koji goni učionice krivičnih dela i preduzima mere za zaštitu ustavnosti i zakonitosti. A šta znači biti samostalan državni organ videćemo u članu 5. stav 2. Zakona o javnom tužilaštvu koji kaže da je zabranjen svaki uticaj na rad javnog tužilaštva i na postupanje u predmetima od strane izvršne i zakonodavne vlasti korišćenjem javnog položaja, sredstava javnog informisanja ili na bilo koji drugi način kojim se može ugroziti samostalnost u radu javnog tužilaštva”, navodi Ivošević.

I zaključuje da bi šef države morao da se distancira od takvog načina rada i da povede računa o tome šta govori.

Predsednik Republike je pored ostalog rekao i ovo `ko je taj tužilac koji će da kopa po Srbiji i da utvrđuje da li je načelnik Generalštaba odgovoran ili nije odgovoran za ovo ili ono`. Pa, javni tužilac to jedini može da radi po našim propisima. Ko bi drugi mogao? Mi boljeg tužioca nemamo iako je on sa manama. I moramo poštovati njegovu funkciju. Ako on nije bio dobar neka ga parlament smeni. On je odgovoran parlamentu a ne predsedniku države”, ocenjuje bivši sudija Zoran Ivošević.

Nespremnost za suočavanje

Nikolić i Diković na vojnoj paradi, oktobar 2014.

Nikolić i Diković na vojnoj paradi, oktobar 2014.

Nikolićev istup je samo poslednji u nizu. Kada je pre nekoliko nedelja Fond za humanitarno pravo predstavljajući knjigu „Dosije: Rudnica“, saopštio da poseduje dokumente koji ukazuju na to da je načelnik Generalštaba Ljubiša Diković odgovoran za ratne zločine na Kosovu, ekspresno je cela državna vrhuška stala u odbranu Dikovića i ocenila da se radi o orekstriranoj kampanji protiv vojske. Bez obzira što utvđivanje eventualne krivice nije njihov posao državni čelnici su nam govorili kako su uvereni da Diković ne može biti kriv a sve navode protiv njega karakterisali su kao napad na državu, vojsku i sistem odbrane. Predsednik Nikolić je u međuvremenu povodom 15. februara Dana državnosti čak odlikovao Dikovića Ordenom belog orla sa mačevima prvog stepena.

U takvoj atmosferi održava se suđenje po tužbi načelnika Generalštaba Ljubiše Dikovića protiv bivše direktorke Fonda za humanitarno pravo Nataše Kandić zbog zbog povrede časti i ugleda povodom navoda Fonda iz 2012. godine o njegovom učešću u ratnim zločinama u slučaju "Rudnica". Indikativno je ono što je Nataša Kandić ponela kao utisak sa tog suđenja.

„Videćemo da li će ovaj slučaj ostati na političkom nivou ili će biti razmatran kao jedan pravni slučaj. Današnje suđenje je bilo vrlo političko, sudija je nesigurna“, rekla je ovih dana Kandić.

Podsetimo, da je Tužilaštvo za ratne zločine saopštilo da je u još u januaru 2012. godine, proverom navoda Fonda, utvrdilo da nije postojao bilo kakav osnov za sumnju da je general Diković bio odgovoran za ratne zločine navedene u krivičnoj prijavi Fonda iz 2009. godine. Nakon što je Fond predstavio knjigu "Dosije Rudnica", tužilaštvo je zatražilo da mu dostavi kompletnu dokumentaciju koju poseduje o tom slučaju kako bi se proverili ponovljeni navodi o umešanosti generala Dikovića u ratne zločine.

Tada je na scenu stupio predsednik države Tomislav Nikolić. U atmosferi gde se na svaku kritiku odgovara da je reč o napadu na državu, vladu ili predsednika treba li da čudi što se iz samih institucija nije čuo glas osude reči koje je šef države uputio tužiocu koji se bavi najosetljivom materijom – ratnim zločinima.

Čitavu situaciju Dušan Bogdanović iz Fonda "Biljana Kovačević Vučo" posmatra u kontekstu koji po njemu dominantno obeležava činjenica da ovo društvo još nije spremno da se suoči sa onim što se dešavalo 90-ih.

To me podseća na Borisa Tadića. Tadić je tokom svoje skoro desetogodišnje vladavine radio ono što Tomislav Nikolić danas glasno govori. Tu neke bitne razlike nema. Ta nespremnost da se suočimo sa prošlošću ima svoj kontinuitet koji je počeo sa politikom pomirenja Borisa Tadića sa socijalistima, sa njegovim šurovanjem sa radikalima, jednim delom radikala i potonjim pravljenjem Srpske napredne stranke. Dakle, radi se o kontekstu nespremnosti ovoga društva za jedan zreo, odgovoran, introspektivan odnos prema sopstvenoj prošlosti“, ocenjuje Bogdanović.

Da li zbog toga što su svesni kakve izgleda ima njihova inicijativa u parlamentu tek socijaldemokrate su otvorile i mogućnost da gradjani elektronskim putem podrže zahtev za razrešenje predsednika države. Ako ništa drugo biće to i dobar test za proveru koliku podršku Nikolićevi stavovi imaju u javnosti.

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG