Dostupni linkovi

logo-print

Uoči Prvog maja: Radnik je kolateralna šteta


Ilustracija

Ilustracija

Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost" organizovaće u Beogradu, 1. maja, protestno okupljanje radnika povodom Međunarodnog praznika rada, rečeno je u tim sindikatima.

Oni kojima nije dobro doći će na protest, a oni koji dobro žive organizovaće 1. maja roštiljijade, rekao je predsednik UGS "Nezavisnost" Branislav Čanak.

U Kragujevcu i Kraljevu, ni ove godine neće biti organizovanog sindikalnog obeležavanja Međunarodnog praznika rada Prvog maja, osim deljenja flajera sa prvomajskim proglasom, a deo članova sindikatapridružiće se prvomajskoj protestnoj šetnji koja će biti organizovana u Beogradu.

U Kragujevcu ima oko 20.000 nezaposlenih, a njima bi se tokom ove godine moglo pridružiti još 5.000 radnika iz ovdašnjih preduzeća u restrukturiranju. Slična situacija je i u susednom Kraljevu u kome Fabrika vagona, Magnohrom i druga nekadašnja velika preduzeća, uglavnom ne rade, a njihovi radnici štrajkuju.

Pitali smo građane ova dva grada da li je s obzirom na sumornu sliku privrede i težak položaj radnika, značaj praznika rada devalvirao i da li ga treba obeležavati protestima ili piknikovanjem.

Jugoslav Ristić, predsednik Samostalnog sindikata u Kragujevcu, kaže za Radio Slobodna Evropa da se prava radnika u Srbiji svakodnevno urušavaju, zbog čega građani Praznik rada ne doživljavaju kao ranije jer su zbunjeni naglim promenama na njihovu štetu i uplašeni za svoju budućnost.

On procenjuje da će se tek buduće generacije vratiti izvornim principima obeležavanja Pravog maja.

“Ovde je na sceni potpuni gubitak svih radničkih prava i danas se u Srbiji jedan deo radnika bori za ona osnovna prava za koja su se ljudi borili i u 19. veku. Danas je karakterističan pad standarda, veliko siromaštvo jer je 25 odsto građana u zoni siromaštva. Bogati postaju bogatiji, siromašni još siromašniji… To što se u Srbiji Prvi maj još uvek doživljava kao praznik je posledica pedesetogodišnje tradicije, kada su zaista radnici bili u povlašćenom položaju, mislim na vreme komunizma. Mislim da će mlade generacije taj praznik da doživljavaju na jedan sasvim drugačiji, pravi način jer će ih uslovi i život naterati na to”, kaže Ristić.

I u susednom Kraljevu sumorna prvomajska slika. Nenad Terzić, predsednik Sindikata Fabrike vagona, čiji radnici dve godine štrajkuju tražeći isplatu zaostalih zarada, kaže za naš program da sama činjenica da se za socijalni program za odlazak iz te fabrike od 700 zaposlenih izjasnilo njih 500 govori o radničkoj apatiji i osećaju bezperspektivnosti.

Zbog toga se Praznik rada u sadašnjim uslovima, pre može tretirati kao Dan žalosti, s obzirom da je gubitak posla trauma poput gubitka člana porodice.

“Prvi maj je Međunarodni praznik rada, ali s obzirom na situaciju u kojoj se nalaze radnici u Srbiji u svim ovim firmama u restrukturiranju, mi se žalosno osećamo, pa ne znamo da li je ovo praznik rada ili dan žalosti. Možda je to teška reč, ali u Fabrici vagona se od 700 zaposlenih, 500 izjasnilo za odlazak iz fabrike uz socijalni program. Po tome se vidi kakvo je njihovo raspoloženje i zbog čega Prvi maj može da bude i dan žalosti. Opet je radnik kolateralna šteta i u tranziciji, običan čovek, radnik, najviše i ispašta. Ovo je jedna vrsta preživljavanja i na kraju krajeva sve se svodi na to da stvarno ljudi nemaju od čega da žive”, kaže Terzić.

  • 16x9 Image

    Branko Vučković

    Pre raspada bivše Jugoslavije objavljivao tekstove u beogradskim, zagrebačkim, skopskim i sarajevskim štampanim medijima. Od 1997. do kraja 2014. godine, radio je kao urednik, zamenik direktora i direktor programa Radio-televizije Kragujevac. Dopisnik je RSE od 1999. godine.

XS
SM
MD
LG