Dostupni linkovi

logo-print

Nakon isteka roka za privatizaciju medija, još se ne zna koji medij će preživeti izlazak države iz tog sektora. Ono što se, međutim, zasigurno zna to je da su najgore prošli oni mediji koji su emitovali program na više jezika.

Od nešto više od sedamdeset medija u čijem osnivačkom kapitalu učestvovala država, skoro polovina su mediji koji emituju program na više jezika. Upravo su ovi mediji najgore prošli u privatizaciji, kaže medijska ekspertkinja Novosadske novinarske škole Dubravka Valić Nedeljković.

„Nestali su mediji koji su negovali interkulturalizam, zajedništvo, oni koji su radili zajednički i pokzaivali taj vojvođanski identitet u praksi. Poslat je jasan signal da je to nešto što ne treba. Vojvodina je najgore prošla pošto je u pokrajini bio najrazvijeniji sistem informisanja na manjinskim jezicima“, smatra ona.

Tridesetak medija je našlo novog vlasnika, međutim, o tome ko preuzima njihov kapital, malo se zna.

Medijska analitičarka Žužana Serenčeš kaže da je veliki problem i to što u redovima novih vlasnika skoro pa i nema ljudi iz struke.

„Veliki je problem to što među novim vlasnicima ne vidimo naše kolege, novinare, članove redakcije. To je jako loše jer oni su po prirodi stvari najzainteresovaniji za kvalitetan rad i nastavak rada tih medija. Za sad mi na tom spisku vlasnika vidimo uglavnom politički prilično vezanih vlasnika“, smatra Serenčeš.

Privatizacija medija u Srbiji završena je 31. oktobra. Tačan broj prodatih medija kao i preuzetih firmi od strane zaposlenih, stručanci očekuju do kraja godine.

  • 16x9 Image

    Norbert Šinković

    Diplomirao je na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Radijskim novinarstvom počinje da se bavi još u srednjoj školi. Od 2011. dopisnik RSE.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG