Dostupni linkovi

logo-print

Počelo čišćenje terena, međunarodni donatori u Beogradu


Dunav, Beograd

Dunav, Beograd

Situacija u poplavljenim mestima u Srbiji je stabilna, ali se i dalje nadziru vodostaji i ojačavaju pojedini nasipi na Savi, dok veliki problem predstavljaju klizišta. U Obrenovcu, koji je najteže pogoden poplavama, u toku je čišćenje terena. Vlasnici i zakupci lokala iz pojedinih ulica odazvali su se pozivu MUP-a da dođu u grad, kako bi započeli sa njihovim sređivanjem, a evakuisani meštani obližnjeg Bariča vraćaju u svoje kuće. Istovremeno, u Beogradu su se okupili međunarodni donatori koji će pomoći u saniranju posledica poplava.

U centru Obranovca, vojska, žandarmerija i veterinarske ekipe pomažu u sanaciji. Kontrola na ulazu u grad je stroga, a uz vlasnike i zakupce lokala, organizovano u pratnji policije, u svoja domaćinstva u delove grada koji su potpuno bezbedni vratiće se i određen broj muškaraca kako bi pomogli u čišćenju i saniranju štete.

Za to vreme, dodatan oprez je na kritičnim tačkama na bedemima u Šapcu. Iako nivo Save nastavlja postepeno da opada, opasnost od probijanja nasipa i dalje postoji pa na najkritičnijim mestima dobrovoljci ojačavaju bedeme.

Situacija u sremsko-mitrovačkoj i šidskoj opštini se polako smiruje, ali nadležni upozoravaju da nema opuštanja jer opasnost nije prošla. U oblastima uz Drinu, osim poplava veliki problem predstavljaju i klizišta. U Bajinoj Bašte ima ih preko hiljadu, a već je 300 kuća srušeno. Oko 1 300 kilometara puteva je u prekidu. Porodica Nenadović iz sela Gvozdac ostala je bez kuće u kojoj je živelo tri generacije, a zbog klizišta više ne mogu prići ni svom dvorištu.

„Nema više ovoga... Selim dole prema Drini. Stoku sam iselio, sve sam iselio i ovde ne može da ostane više ništa jer iz minuta u minut sve više i više puca. U subotu noć je krenulo posle onih kiša. Kiše su počele da prestaju i onda je krenulo sve da pada. Suprugu, majku, sina, snaju i dvoje unučadi sam iselio. Sad je došlo vreme da iselim domaćinstvo koje je od našeg dede osamdeset godina građeno i kućeno. Sada više ovde nema boravka, nema života, nema gradnje jer je kompletno sve iznad kuće u klizištu. Nismo sami u ovom problemu, evakuacija je još dva domaćinstva dublje u selu“, prenosi Miloje Nenadović.

Građevinske mašine koje su dovežene u Bajinu Baštu su stale jer nema nafte. Predsednik opštine Radomir Filipović kaže da su sada najpotrebniji nafta i građevinski materijal.

„Dobili smo pomoć u mašinama, stigle su i vojne mašine, ali ljudi ja ostajem bez nafte. Dva puta mi je Sektor za vanredne situacije odobrio deset tona nafte na NIS-u, jednom preko Marića, drugi put mi je lično Velimir Ilić odobrio deset tona i ja još nisam dobio nijednog jedinog litra“, kaže Filipović.

Stanovnici Malog Zvornika apeluju da im se dopremi teška mehanizacija koje tamo nema.

Nivo vode na Dunavu kod Beograda je na koti oko 630 centimetara, odnosno 20 centimetara niži od kote koja bi značila proglašenje vanredne odbrane od poplava. Gradonačelnik Beograda Siniša Mali kaže da je glavni grad zaštićen od talasa Save i Dunava.

Ministar energetike i rudarstva Aleksandar Antić, izjavio je da je situacija i u Termoelekrtani Nikola Tesla i Kostolcu značajno bolja nego proteklih dana, ali da je i dalje u zoni rizika.

Smederevska Palanka, u dolini Velike Morave, već osam dana nema vodu za piće. Lokalna samouprava organizovala je dopremanje cisternama, a građani se snabdevaju i flaširanom vodom dobijenom od donatora. Škole ne rade, a otežan je i rad gradske bolnice.

„Zbog nemanja vode i nehigijenskih uslova smo na Kriznom štabu doneli odluku da se u škole ne ide do ponedeljka. Bolnica funkcioniše bez vode, ali ima svoje kapacitete koje smo napunili“, rekao je za RSE predsednik opštine Radoslav Milojčić.

Epidemiolozi upozoravaju da će visoke temperature nakon poplava dovesti do razmnožavanja velikog broja insekata i glodara, čime se povećava rizik za prenošenje zaraznih bolesti. Zato pozivaju građane da prate uputstva nadležnih i da se u kuće ne vraćaju pre nego što se izvrši asanacija terena.

I dok se na terenu raščišćava, a građani bore sa posledicama, u Beogradu su se na pripremnoj konferenciji okupili međunarodni donatori koji su spremni da pomognu. Na sastanku koji počeo minutom ćutanja za žrtve poplava, premijer Aleksandar Vučić rekao je da je obim štete ogroman i da daleko prelazi prag kriterijuma EU za pomoć koji iznosi 174,5 miliona evra.

„Srbija, ukoliko želi da u godinama koje su pred nama obezbedi bilo kakav privredni oporavak, moraće da vas zamoli da nam u tome pomognete znanjem, novcem i svakim drugim vidom pomoći“, rekao je Vučić na sastanku kojem su prisustvovali predstavnici ambasada 27 zemalja, kao i predstavnici međunarodnih organizacija.

U Srbiji je trenutno više od 140 kolektivnih centara. Iseljeno je ukupno 31.879 građana, srušena su ili potpuno ugrožena 1.763 objekta, poplavljeno je 2.260 objekata, bez Obrenovca, rekao je Vučić i dodao da je poplavama ugroženo 39 opština, odnosno 1.643.832 stanovnika.

Na kategorisanim putevima srušeno je 30 mostova, a oštećeno 50, dok je na opštinskim i nekategorisanim srušeno i oštećeno oko 200 mostova, naveo je Vučić.
Usled odrona i klizišta oštećeno je više od 20 kategorisanih puteva i više stotina opštinskih i nekategorisanih puteva, rekao je Vučić. U poplavama je, kako je rekao, posebno veliku štetu pretrpeo elektroenergetski sektor i poljoprivreda.

Nakon pripremne, dogovoreno je sazivanje donatorske konferencije posle procene štete, a šef delegacije Evropske unije Majkl Devenport izjavio je da Srbija može odmah da računa na pomoć od EU od 30 miliona evra. On je rekao da će EU obezbediti Srbiji i kratkoročna sredstva za obnovu kuća i infrastrukture, po prioritetima koje odredi Vlada Srbije.

„Srbija će dobiti veoma značjanu finansijsku pomoć, uključujući sredstva iz Fonda solidarnosti EU. Takođe, u kontaktu smo sa međunarodnim finansijskim institucijama, poput Evropske investicione banke i EBRD-a, da pruže dodatnu omoć kroz zajmove. To dolazi uz konkretnu finansijku i materijalnu pomoć zemalja članica EU i mnogih drugih država“, naveo je Devenport.

Ministarka zadužena za evrointegracije Jadranka Joksimović rekla je da je Srbija počela pripreme da aplicira za novac iz raspoloživih fondova.
  • 16x9 Image

    Novka Ilić

    U novinarskoj profesiji je već više od dve decenije. Počela rad kao novinar u redakciji Radio Užica i lokalnog lista "Vesti". Dopisnica RSE od 1999. godine.

  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

  • 16x9 Image

    Branko Vučković

    Pre raspada bivše Jugoslavije objavljivao tekstove u beogradskim, zagrebačkim, skopskim i sarajevskim štampanim medijima. Od 1997. do kraja 2014. godine, radio je kao urednik, zamenik direktora i direktor programa Radio-televizije Kragujevac. Dopisnik je RSE od 1999. godine.

XS
SM
MD
LG