Dostupni linkovi

logo-print

Srbija na dugom putu do nultog stepena diskriminacije


Deo učesnika konferencije „Srbija na putu tolerancije i nediskriminacije“

Deo učesnika konferencije „Srbija na putu tolerancije i nediskriminacije“

Ogromna etnička distanca prema pripadnicima drugih naroda - Albanacima, Hrvatima ili Bošnjacima, ali i činjenica da 80 odsto populacije LGBT osobe smatra neprihvatljivim za prijatelje ili komšije – samo su neki od pokazatelja da je pred Srbijom i dalje dug put u borbi protiv diskriminacije. To je jedna je od glavnih poruka konferencije „Srbija na putu tolerancije i nediskriminacije“ u organizaciji poverenice za zaštitu ravnopravnosti.

Do nultog stepena diskriminacije stiže se kada vlada sila zakona, a ne zakon slile!" poručila je Nevena Petrušić, poverenica za zaštitu ravnopravnosti uz upozorenje da uprkos zakonima i mehanizmima za sprečavanje diskriminacije mnogi građani još ne znaju da je zabranjena zakonom, smatrajući da su diskriminisane grupe za to same odgovorne.

Nevena Petrušić

Nevena Petrušić

„U Vojvodini su meta bili Albanci i Goranci naši sugrađani. U selu Sirča organizovani su protesti zbog doseljavanja dve romske porodice raseljene sa Kosova. Dok u okolini Leskovca celo selo bojkotuje jednu romsku porodicu jer su otac i majka osobe sa HIV-om. U sred Beograda pretučen je mladić nemačkog državljanstva, a Paradu ponosa, koja je napokon održana, obezbeđivale su izuzetno jake policijske snage. Osobe sa invaliditetom se suočavaju sa nepremostivim u skoro svim segmentima života. To smo mi, to je naša stvarnost.“, rekla je poverenica za zaštitu ravnopravnosti.

Do sada joj je stiglo 2100 pritužbi koje se u najvećem broju odnose na slučajeve diskriminacije za koje je, kako objašnjava odgovorna javna vlast. Upravo njeni nosioci su se međutim oglušili o sprovođenje najmanje 365 preporuka koje je poverenice Nevena Petrušić izdala povodom tih slučajeva.

Posebno zabrinjava činjenica da su na meti diskriminacije i deca. Mahom se radi o pripadnicima romske manjine, ili deci sa posebnim potrebama upozorila je predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković.

„Što će zaista ostaviti trag i na njhovo odrastanje i na njihov budući život. Na nama je posebno da zaštitimo decu od diskriminacije i nasilja, ali ono što je veoma važno je da ih naučimo da poštuju različitosti i ne robuju predrasudama. U tome je potrebno angažovanje obrazovnog sistema medija i mnogih drugih, jer smo upravo na primerima napada na imovinu manjinskih zajednica uvideli da je potrebno jačati svest o potrebi zabrane diskriminacije i nasilja.“, navela je Maja Gojković.

Osim jačanja svesti i odbacivanja predrasuda mladih prema različitostima reformama u sistemu obrazovanja može se otkloniti još prepreka koje doprinose diskriminaciji.

Jedna od najuočljivijih su problemi đaka i akademaca koji nemaju mogućnosti da uče na svom maternjem jeziku, kaže Srđan Verbić, ministar prosvete, uveravajući da se radi na rešavanju tog problema.

Srđan Verbić

Srđan Verbić

„Imamo osnovno obrazovanje na srpskom i još osam jezika manjina. Kada dođemo do nivoa fakulteta te raznolikosti više nema. Ponekad je samo pravo na korišćenje maternjeg jezika uzrok zbog čega neki učenici ne mogu da nastave studije, jer jednostavno ne razumeju jezik. Za to postoje rešenja i resorno ministarstvo radi pre svega na bilingualnom modelu i njegovoj primeni gde god je to moguće.“, rekao je Verbić.

Evropska unija, čijem članstvu Srbija teži zasnovana je, između ostalog na poštovanju ljudskog dostojanstva, slobodi, demokratiji i jednakosti. Šefica pregovaračkog tima sa EU Tanja Miščević ukazuje da se mora pokazati ozbiljnost u zaštiti prava i toleranciji čemu treba da stremi svaku društvo, što je i predmet brojnih pregovaračkih poglavlja.

„Poštovanje osnovnih prava, posebno prava manjina i princip tplerancije i nediskriminacije jesu evropske vrednosti. Mislim svih nas građana u ovoj zemlji sa kojima, s vremena na vreme, imamo problema. Zašto? Zato što problem zašite ludskih prava obično postaje mnogo veći i sva pitanja isplivaju na površinu onda kada imate ozbiljnih ekonomskih problema. I to je zakonomernost koja postoji.“, zaključuje Tanja Miščević.

  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG