Dostupni linkovi

logo-print

Srbija: Male šanse za najavljeni ekonomski oporavak


Ulaz u EBRD

Ulaz u EBRD

Posle šokantnog skoka cena osnovnih životnih namirnica, što je izazvalo negodovanje građana početkom meseca, u Srbiju su stigle nove sumorne činjenice.

Nasuprot najavama ministra finansija Mlađana Dinkića da je najgore prošlo i da Srbija kreće putem oporavka, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) je za sledeću godinu izneo prognozu o rastu od svega 1,7 odsto.

Kao razloge vidi političku nesigurnost zbog majskih izbora, ali i izazove koji pred sobom ima nova vlada u rešavanju problema javnog duga. Time se dva meseca pre početka naredne godine već dovodi u pitanje državna projekcija o rastu BDP-a od 2 odsto, objašnjava član Nacionalnog saveta za privredni oporavak Đorđe Đukić i napominje šta bi trebalo preduzeti:

"Sve mere Vlade i Narodne banke moraju biti usmerene na otvaranje svih prostora za ekspanziju izvoza, ali ne frazeološki već efektivnim mehanizmom koji će podsticati privredu da to zaista čini. Jedan od tih mehanizama je obezbeđivanje jeftinijih kredita za sve kompanije koje efektivno izvrše izvoz. Mora se biti rigorozan u kontroli da ukoliko klijent koji je uzeo takav kredit pod povoljnim uslovima, a nije uneo devize u zemlju banka može doći u situaciju da povoljni ugovor sa klijentom zameni komercijalnim."

Tempom privrednog rasta od 2 odsto godišnje Srbiji je potrebno 72 godine da udvostruči standard svojih građana. Međutim, i tako mali procenat rasta teško je ostvariti, kako zbog objektivnih tako i mnogih drugih okolnosti u kojima se Srbija nalazi, kaže ekonomista Aleksandar Stevanović.

"Pad poljoprivredne proizvodnje se odrazio na bruto društveni proizvod. Druga stvar, recimo da smo imali određene političke turbulencije koje su manje više investitore držale po strani od Srbije i na taj način jednostavno neke namere koje su možda i postojale nisu se pretočile u investicije koje bi donekle mogle da poguraju naš društveni proizvod. Za narednu godinu imamo novu prognozu koja je ostvariva ako iole budemo pametno radili iz prostog razloga što nećemo imati dve loše poljoprivredne godine: Ne verujem ni da poslovno okruženje može biti bitno gore. Ni da sve skupa kada se pogleda ova vlada može voditi nešto gore politike nego što je vodila Cvetkovićeva vlada", smatra Aleksandar Stevanović.

Budžet bi mogao garantovati rast

Po dolasku na funkcije predstavnici novih vlasti dali su mnogobrojna obećanja o obuzdavanju inflacije, javnog duga i kursa domaće valute. U cilju oporavka sastavili su i predlog restriktivnog budžeta koji je već usvojila vlada.

Ekonomista Đorđe Đukić smatra da novi državni proračun može garantovati nekakav privredni rast:

"Mislim da u ovom trenutku ništa pametnije nije moglo da se učini. Tim budžetom vlada sebi daje prostor da ozbiljnije u pregovorima sa MMF-om postigne maksimalna funkcija, a to je da se ostvari ekonomski rast – doduše redukovani. Budimo realistični, sve zemlje u okruženju imaju fazu stagnacije ili pada ekonomske aktivnosti zbog odsustva aktivnosti zemalja u Evrozoni da reše dužničku krizu."

U srpskoj privredi postalo je uobičajeno da se pragovi rasta svake godine postavljaju na vrednost između 1 i 3 procenta i da se na kraju godine ta prognoza nikada ne dostigne. Poslednji put prognoza je bila zasnovana na prilivu novca od stranih investicija.

Ipak, to teško da će biti moguće i u budućnosti pošto se Srbija, prema mišljenju Aleksandra Stevanovića, više trudi da ih otera nego privuče. Takođe, monetarna politika koju država vodi ukazuje na to da će stanje još dugo biti nepromenjeno:

"Jako loši propisi, posebno kada je reč o izgradnji I građevisnkim dozvolama, komunalnim dozvolama i slično. Prilično visoka i nepredviviva inflacija što je veliki problem, devizni kurs niti je fluktuirajući, niti je ograničeno fluktuirajući – već je jedan krajnje neobičnan fleksibilni kurs. Budžetska potrošnja koja je potpuno neprimerena zemlji kao što je Srbija I koja ne može omogućiti stope rasta veće od 2 odsto na dugi rok. Tu još imate i rastući dug koji otežava refinansiranje postojećih kreditnih aranžmana. I rekao bih raspadnute institucije koje Srbiju čine zemljom gde postoji vladavina ljudi, a ne vladavina prava."

I deo privrednika sa sumnjom gleda na pokušaje novih vlasti u saniranju ekonomske situacije. Strahuju od dodatnog pada standarda građana i prometa, zbog čega se neće ostvariti nikakav privredni rast.
  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92.

XS
SM
MD
LG