Dostupni linkovi

logo-print
Formiranje radne grupe koja će za zadatak imati da prouči zakone koje bi, radi sprovođenja briselskog sporazuma, trebalo menjati, najavio je predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić. On nije precizirao o kojim zakonima se radi, ali je naveo da će se njima definisati “suštinska autonomija Kosova”, kao i da će više zakona od Srbije morati da menja Parlament u Prištini. Slične poruke, samo iz suprotnog smera, upućuju se Beogradu iz Prištine.

Teško je proceniti pred kim je više posla, pred kosovskim ili srpskim zakonodavcima, pre svega i zbog toga što svi detalji briselskog sporazuma nisu obelodanjeni. Kako navode sagovornici RSE, izvesno je da su rokovi koji su predviđeni u Briselu već probijeni, baš kao što je sigurno da pregovači kada su potpisivali i nisu imali najjasniju sliku o onome što predstoji.

Tako barem navodi saradnik Projekta za etničke odnose Nenad Đurđević:

Verujem da i oni koji su sporazum sastavljali, odnosno posle razgovarali o implementaciji, u prvom trenutku nisu imali spoznaju koliki je to broj zakona i propisa koji treba da se menjaju i usaglašavaju”.

Ako bi menjali jedan po jedan bio bi to posao čija se završnica može samo pretpostaviti, a svakako ne bi bila skoro. Takvo rastezanje zapravo je neprihvatljivo, jer su rokovi već probjeni, na šta je upozorio direktor kosvoskog Instituta za politička istraživanja i razvoj Iljir Deda: “Lista zakona koje treba promeniti, trebalo je da bude poznata krajem maja. I u Srbiji i na Kosovu”.

Četvrtog dana juna, iz još jednog vremenskog tesnaca, premijer Srbije Ivica Dačić izneo je mogućnost usvajanja ustavnog zakona. Krovnog akta, čiji bi tekst kao osnovni podrazumevao izmenu čitavog niza zakona i propisa koji bi bili pravna garancija da će biti primenjeno ono što je na briselskim sastancima, posle mnogih uspona i padova u pregovaračkom procesu, prihvaćeno na obe strane. Sudeći poznatim detaljima briselskog sporazuma, Nenad Đurđević navodi listu zakona za koje bi bilo logično očekivati da će se pronaći u fokusu.

“To je prvo Zakon o državnim službenicima. Morate napraviti novu sistematizaciju. Zatim Zakon o sudovima. Sud u Kosovskoj Mitrovici će biti deo sistema kosovskog pravosuđa. Samim tim mislim na Zakon o sudovima, odnosno o rasporedu pravosuđa. Zatim tu su i pravila o unutrašnjim poslovima. Jedan od uslova je da se polovinom juna izvrši primopredaja spiskova zaposlenih u MUP-u i ljudi koji žele da ostanu u okviru kosovskih bezbednosnih snaga. Govorimo i o zakonu koji to sigurno reguliše”, navodi Đurđević.

Na upit može li se cela ta situacija razrešiti usvajanjem jednog ustavnog zakona, odgovara:

“Stvar je toliko kompleksna da će se verovatno ići sa takvim rešenjem. Dakle, da se kroz taj ustavni zakon otvori put za menjanje svih ostalih. Sve zbog toga jer implementacija zadire u skoro svaku srž života na Kosovu. I zato što su četiri opštine na severu Kosova su bile i još uvek jesu, praktično, u pravnom sistemu Republike Srbije”.
Majkl Kirbi

Majkl Kirbi


Stoga i pažnja, pre svega, ostaje usmerena ka onome što se događa na terenu opština Zvečan, Zubin Potok, Leposavić i sever Mitrovice.

Iako je svakako jasno da su tvorci briselskog sporazuma (uključujući i posrednike iz Evropske unije) u vreme iscrpljujućih pregovora bili koncentrisani prevashodno na postizanje dogovora, te da im je u tim trenucima verovatno bilo manje bitno koliko će ono što je usaglašeno biti moguće brzo i lako primeniti. Sada su, očekivano, svi dalji napori usmereni upravo u tom pravcu, što naglašava i američki ambasador u Beogradu Majkl Kirbi.

Implementacija sporazuma je ono o čemu sada pričamo i što je najvažnije. Države Evropske unije kao i moja zemlja žele da to vide na delu. Srbija kroz Sporazum sa Kosovom ima priliku da pokaže da to ovde jeste slučaj i da ubedi članice Evropske unije, kao i moju Vladu, da taj Sporazum nije samo obično parče papira. Već da se radi o dokumentu koji se primenjuje. U Briselu se sada mnogo više govori o datumu nego o onome što dolazi posle toga. Treba znati da je proces pridruživanja Evropskoj uniji vrlo komplikovan i kompleksan. Ljudi treba da znaju da šta god da se dogodi 28. juna, to samo deo celog procesa”, naveo je Kirbi.

Potreban napredak na terenu

Tu se ponovo vraćamo na za Srbiju ključno pitanje – hoće li biti datuma za početak pregovora sa Evropskom unijom 28. juna, kada odluku o tome donosi Evropski savet? To bi, shodno konkretnim okolnostima, značilo da (ako ne ranije) onda do tada moraju biti izvedene zakonske izmene kao potvrda vidiljivog napretka u procesu implementacije. Iz perspektive čelnika Evropske unije potpuno je nebitno da li će to značiti izmenu posebnih zakona Srbije ili usvajanje jednog Ustavnog, koji će dalje posledično podrazumevati izmenu svih niže rangiranih propisa.

Zamenica direktora “Asocijacije Jugoistočne Evrope” iz Minhena Johana Deimel, svesna pozicije u kojoj su se obe strane našle, savetuje da se upravo zbog kašnjenja što pre postigne napredak na terenu, takav da neće biti moguće osporiti. Drugim rečima, obezbediti dokaz da je implementacija neupitna. Ne treba se mnogo misliti šta bi to moglo biti.

Deblokiranje mosta koji povezuje sever i jug Mitrovice, koji je praktično pod višegodišnjom blokadom, po rečima naše sagovornice mogao bi biti signal jači i značajniji od svake zakonske revizije.
Ivica Dačić

Ivica Dačić


“Ako su barikade uklonjene, ako se pokaže da će Tači zajedno sa Dačićem učiniti sve kako bi bile uklonjene barikade sa reke Ibar u Mitrovici, to bi bilo nešto što bi poslalo pozitivnu sliku. To bi umanjilo pritisak. Poslanici u Bundestagu bi rekli – vidimo da se pomeraju. Dakel, to bi se dogodilo ukoliko bi se nastavilo sa pragmatičnim trendom i koracima na polju ispunjavanja dogovorenog plana”.

Premijer Dačić, međutim, izjavio je da od oktobra kada se prvi put rukovao sa kosovskim kolegom Hašimom Tačijem, do danas, barikade na prilazima mostu preko Ibra, sa severne strane grada, nisu bile tema.

Mislim da je to priča koja je lepa za novine. Ali nije realna u životu. Mislim da bi bilo dobro da nam barikade više nikada ne budu potrebne. Ali na tome mora da se radi. Sklanjanje te barikade, ili bilo koje druge, mora da bude odraz rastućeg poverenja. A ne da ona bude silom uklonjena, pa da se posle nekoliko dana silom vrati”, rekao je Dačić.

Ispada tako da je lakše izmeniti čitav niz zakona, na obe strane, nego ukloniti fizičku prepreku koja je izrasla u simbol međusobnog razdvajanja. Da bi bilo jasnije, dve strane će morati, po svemu sudeći, da u narednih desetak dana otklone sumnje, što znači da usvoje zakone i primene ih.

Dani i sedmice, naspram čvrste volje da se sve što je prihvaćeno i sprovede. Barem ta volja nije sporna, što uverava i vicepremijerka Suzana Grubješić:

“Blizu smo dogovora o počecima implementacije sporazuma. Srbija je spremna da ispuni sve obaveze preuzete sklapanjem sporazuma i usvajanjem plana za implementaciju”.

No, u ovoj fazi, čini se da je volja očigledna, ali ostaje pitanje koliko će jedna odnosno druga strana efikasna biti.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

  • 16x9 Image

    Miloš Teodorović

    Glavni i odgovorni urednik u beogradskom dopisništvu RSE od decembra 2014. Višestruko nagrađivan za rezultate postignute u istraživačkom novinskom, radio i TV novinarstvu.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG