Dostupni linkovi

logo-print

Srbija još uvek nije poslala ambasadore u sve za nju važne države, poput Nemačke, ali ni i susednu Hrvatsku. Upravo zbog toga predsednik države Tomislav Nikolić već duže vreme proziva šefa diplomatije, Ivicu Dačića, koji ovih dana najavljuje da bi narednih meseci trebalo da bude postavljeno 20 novih ambasadora. Zanimljivo će biti da se vidi šta je prevagnulo pri izboru - stručnost ili partijska podobnost?

Ni predsednik države, Tomislav Nikolić, koji postavlja ambasadore na predlog Vlade, ne zna zašto Srbija još nema ambasadore u, za nju, važnim državama.

"Neprihvatljivo je što smo dugo bili bez ambasadora u SAD i što ih još nemamo, ne samo u Nemačkoj, već i Hrvatskoj", rekao je Nikolić u jednom od intervjua tokom marta. Kaže da je u više navrata upozoravao Vladu na to, a neretko u medijima proziva i samog šefa diplomatije, Ivicu Dačića, da odgovori na to pitanje.

Posle šturih odgovora da je u toku usaglašavanje sa premijerom, Dačić je ovih dana izjavio da je cilj da u narednim mesecima postavimo 20 novih ambasadora i šest generalnih konzula.

"U ovih osam-devet meseci imenovana su četiri ambasadora", rekao je Dačić.

Bivši diplomata, Simeon Pobulić, ne vidi razlog zbog koga diplomate nisu postavljene na upražnjena mesta u ambasadama, kojih je prema sajtu Ministarstva spoljnih poslova, deset.

Simeon Pobulić

Simeon Pobulić

"Ne znam šta tu može da bude razlog. Ne možete vi naći tek tako van karijernih diplomata nekog ko bi bio vrlo spreman da preuzme neku ambasadu. Imali smo jako dobro iskustvo sa našim ambasadorem u Rimu. To je bilo odlično rešenje. Takvih imamo i na drugim mestima. Znači da mi imamo mnogo sposobnih ljudi koji na tim najodgovornijim mestima mogu da rade", kaže Pobulić.

Upražnjeno mesto ambasadora u Berlinu predstavlja problem, tim pre što je Nemačka jedna od ključnih zemalja u procesu evropskih integracija Srbije.

Koliki je značaj Nemačke, pokazuje i to što je tu diplomatsku ulogu na sebe preuzeo premijer Aleksandar Vučić.

"Mi još uvek nemamo odgovarajuću osobu na ambasadorskom mestu", ističe Seška Stanojlović, dugogodišnja spoljno-politička novinarka.

"Meni ovo nalikuje na njihov međusobni spor. Mislim da predsednik ima u vidu konkretna rešenja, odnosno neka mesta za svoje prijatelje, kao što je slučaj recimo sa Kinom. Jedan od najozbiljnijih kandidata za ambasadora u Kini, koji bi bio jako dobar diplomata, poznavalac međunarodnih odnosa i međunarodne politike, bio je, na žalost preminuli, Predrag Simić. Mesto njega je otišao prijatelj Tome Nikolića, Bačević", navodi Stanojlović.

Tomislav Nikolić je ocenio i da Srbija u poslednjih deset godina vodi šatl diplomatiju, pa posao ambasadora preuzimaju predsednik, premijer i ministar spoljnih poslova. A ono što je utisak javnosti je da nijedna politička garnitura na vlasti od raspada SFRJ nije bila imuna od uvođenja u diplomatiju, pa i na ambasadorska mesta, partijskih ljudi ili onih koji dele ista politička uverenja, odnosno podobnih.

"Javnosti u oči pada činjenica ne postavljanje kompentetnih ljudi na tim visokim položajima. Kada pogledate onaj drugi ešalon diplomatije, e tu dolaze mnogi ljudi po pitanju klijentelizma. To naravno nije dobro i naravno da se može drugačije. Nije problem u tome ko je koga predložio, nego da li je kod predlaganja sagledano sve što treba da se uradi u toj zemlji. Ako vi pošaljete slabog ambasadora, onda pošaljete i njegov broj dva, da li je to saradnik ili možda prvi sekretar, da on tamo radi sve poslove. To nije rešenje", ocenjuje Simeon Pobulić.

Vuk Jeremić

Vuk Jeremić

Pre par godina su u vreme kada je šef diplomatije bio Vuk Jeremić i same diplomate negodovale preko svog sindikata skrenuvši pažnju javnosti na to da se na diplomatska mesta sve manje dolazi konkursom, već korišćenjem diskrecionog prava.

Pre dve godine, u vreme kada su vladu već činili Naprednjaci i Socijalisti, krenulo se u povlačenje određenog broja ambasadora, ali su tada u Ministarstvu spoljnih poslova, koje je vodio Ivan Mrkić, tvrdili da nema političke pozadine već da nastoje da što je moguće više profesionalizuju službu kadrovima iz sopstvenih redova.

"Naša diplomatija, sada kakva jeste, je uglavnom svedena na region i u izvesnoj meri na EU", tvrdi Simeon Pobulić. Ona nema priliku za obučavanje, kao što je nekada bilo u Jugoslaviji.

"Zbog toga je njima jako teško ući u probleme koji prevazilaze region i ja ih tu potpuno razumem jer ako nemate takvu praksu ili dopunsko obrazovanje, to je jako teško. Naša diplomatija je svedena samo na region i u izvesnoj meri na EU. Čak i EU nije naročito zahvaćena u našem ministarstvu spoljnih poslova. Više je zahvaćena u Vladi, odnosno u drugim resorima. Zašto je to tako, na to nemam odgovor. Da li je to neki svesni raspored snaga ili je to jedna spontanost?", pita se Pobulić.

Jedan od poduhvata u koji se upustio aktuelni ministar spoljnih poslova Ivica Dačić je regulisanje pitanja ko sve može da poseduje diplomatski pasoš.

Cilj Ministarstva je da radi na reformi diplomatije i daljoj profesionalizaciji, obećava ministar i kaže da je za to pretpostavka donošenje novog Zakona o spoljnim poslovima.

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG