Dostupni linkovi

logo-print
Milorad Dodik je u utorak uveče na skupu na beogradskom Pravnom fakultetu dočekan frenetičnim aplauzom studenata dok je, ko zna koji put, pričao kako je za Bosnu i Hercegovinu najbolje da se mirno raspadne, da je Republika Srpska država sviđalo se to nekom ili ne, da je BIH sporazumna zemlja koja je preživela samo zato što su je devedesetih priznale velike sile.

Manifestaciji je dat naziv „Upoznaj Srpsku, upoznaj svoje“, a organizovala ga je Studentska asocijacija Pravnog fakulteta za međunarodnu saradnju i Predstavništvo Republike Srpske u Srbiji.

Čime Dodikove nacionalističke ideje privlače dobar deo mladih u Srbiji koji nisu bili ni rođeni dok su Balkanom devedesetih besneli ratovi i zašto ih još uvek nacionalističkom stranputicom vode akademici bliski vlasti?

Među prisutnima na skupu na Pravnom fakultetu bio je i ministar pravde u vladi Srbije Nikola Selaković, a pre predsednika Republike Srpske govorio je Oliver Antić, savetnik predsednika Srbije Tomislava Nikolića.

Pravni fakultet od devedesetih godina do danas ostao je svojevrsni bastion nacionalizma. Njegov nekadašnji dekan Oliver Antić, sada savetnik predsednika Srbije, delujući agilno u nacionalističkom taktu, ušao je u neslavni anale univerziteta u Srbiji i šire time što je devedesetih godina uspeo da izbaci čak 10 uglednih profesora sa Pravnog fakulteta a još dvadeset sankcioniše raznim kaznama. Jedan od njih je i Vladimir Vodinelić, sada profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union.

Povodom skupa na Pravnom fakultetu koji je ugostio Dodika profesor Vodinelić za Radio Slobodna Evropa kaže da zakon ne dozvoljava da se Univerzitet politizuje jer on nije politička tribina već obrazovna institucija, a studenti na njemu ne ostvaruju svoje političke nego obrazovne interese.

I za Olivera Antića se takođe može reći da je učešćem na skupu zloupotrebio Univerzitet, ističe Vodinelić i to ovako obrazlaže:

“Činjenica da je na tom skupu govorio visoki funkcioner ove vlasti, savetnik ni manje ni više nego predsednika države, takođe baca senku na taj događaj, budući da je tu doista izuzetno teško razdvojiti da li bi on mogao ovde da se tretira kao profesor, a mislim da nikako ne bi jer tema kojom se bavi doista nema nikakvu dodirnu tačku sa onim što on profesionalno podučava, dakle, sa naslednim pravom. Ovde se radilo isključivo o jednom političkom mitingu. Prema tome, imate nekog i iz sastava profesorskog kora te kuće koji je tu kuću zloupotrebio za političku svrhu”, ukazuje Vodinelić.

Svojevremeno rasadnik vrsnih pravnika među kojima se isticao, recimo, Kosta Čavoški, nekada hrabri kritičar komunističkog režima, Pravni fakultet se tokom Miloševićevih devedesetih konvertovao u leglo srpskog nacionalizma. I Čavoški i čitava bivša elita komunističkih disidenata navukla je nacionalističku odoru i taj kontinuitet ni nakon pada Miloševića nije prekinut.

O tome definitivno svedoči prepuna sala Pravnog fakulteta koja je Dodika pozdravljala salvama aplauza, a slično raspoloženje među studentima tog fakulteta zabeležili smo i dan kasnije i Milan Nešić u razgovoru sa njima:


Gde su koreni ovakvog prihvatanja stavova Milorada Dodika u nezanemarljivom delu mlade srbijanske populacije? Socijalni psiholog Dragan Popadić smatra da je Dodikov odnos prema BIH u Srbiji generalno uvek imao podršku.

“Stavovi, tj. neki odnosi prema Dodiku su se menjali, bilo prema njemu lično ili prema njegovoj politici, ali generalno taj stav koji Dodik zastupa, gde on personifikuje Srbe u Bosni koji imaju sasvim jasan, rezolutan, stav prema drugim sunarodnicima u BIH, nešto je što je ovde uvek bilo, ako ne potpuno eksplicitno, ono implicitno ali većinski, prihvaćeno, bez obzira što se ponekad stav prema samom Dodiku možda menjao”, smatra Popadić.

Naravno, nacionalizam među mladima ne može se opisivati ni kao nešto incidentno, ni kao nešto lokalizovano, situirano ovde a ne onde ili ne svugde; on je, naprosto, prisutan u čitavom društvu i to ne kao tek marginalna, već kao noseća matrica, kaže Saša Gajin iz Centra za unapređenje pravnih studija.

“Vi danas, osim na Pravnom fakultetu, možete da prepoznate taj isti nacionalizam i, recimo, na Mašinskom fakultetu; možete da ga prepoznate i među navijačima, odnosno, onima koji se karakterišu kao huligani. Mladi ljudi koji su se sticajem okolnosti našli među budućim pravnicima, samo su jedan segment društvene zajednice kojom dominira nacionalistički princip. Postoje, razume se, i grupe mladih ljudi koje ne pristaju na takvu vrstu legitimacije, ali, nažalost, nacionalistička legitimacija jeste dominantna u društvu i to će biti još verovatno dugi niz godina”, ocenjuje Gajin.

Dragan Popadić smatra da nema mesta čuđenju otkud nacionalizam u glavama mladih koji nisu bili ni rođeni devedesetih godina, u vreme ratnog marša Miloševićevog režima.

“Nacionalizam se uči. Novija generacija nema iskustva sa strahotama do kojih nacionalizam vodi, ali ima, itekako, dodira sa nacionalističkom ideologijom, koja se često javlja u jednom romantizovanom izdanju, u vidu ‘herojskih’ priča, u vidu nekakvih epova o vlastitoj strani i o zloj drugoj strani. Nadalje, svi protagonisti nacionalizma imaju u našem društvu vrlo visok status; tvorcima nacionalističke ideologije prepušteno je da vode i države nakon ratova pod pretpostavkom da oni neće ponovo insistirati na toj priči ili da će je promeniti
”, kaže Popadić.

RSE: Dakle, mladi su vaspitavani za nacionalizam posle pada Miloševića, kad je stigla demokratija?

Popadić: Da, ali padom Miloševića nije bila poražena nacionalistička ideologija, nije promenjena njegova priča o uzrocima ratova, nisu oni koji su vodili te ratove ni moralno, a kamoli zakonski, osuđeni. Dakle, stvar je samo zataškana”, ocenjuje Popadić.

I sociolog Srećko Mihajlović ukazuje na činjenicu je da nacionalizam u ovoj zemlji nije tek povremena ili mestimična epizoda, a na odgovornost za takvo stanje društva poziva pre svega njenu intelektualnu elitu.

“Ono što je bitno jeste da nije reč o izuzecima - ovde je nacionalizam pravilo. Pored onih koji bi po svom delokrugu morali da budu protiv – mislim na državu i njene institucije – za to na odgovornost treba da budu pozvani i prozvani društvena elita i intelektualci - dakle, oni koji znaju i oni koji mogu”, ukazuje Mihajlović.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG