Dostupni linkovi

logo-print

Srbija: Može li opstati politika neutralnosti između Brisela i Moskve?


Predsednik Srbije Tomislav Nikolić i predsednik Rusije Vladimir Putin u Sočiju 24. maj 2013.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić i predsednik Rusije Vladimir Putin u Sočiju 24. maj 2013.

Srbija po definiciji ne može imati politiku ekvidistance prema Evropskoj uniji i Rusiji jer se opredelila za članstvo u evropskom klubu, što znači da sa Evropskom unijom mora harmonizovati svoje politike, među njima i spoljnu. Srbija će, međutim, još dugo biti na velikoj udaljenosti od EU, zbog čega, kako smatraju sagovornici Radija Slobodna Evropa, u neposrednoj budućnosti nije verovatno da će trpeti izrazito jačanje zapadnih pritisaka da okrene naglavačke svoje odnose sa Rusijom. Razloge, kažu, treba videti i u tome što je Srbija u kontekstu zaoštrenih odnosa Zapad-Rusija samo mali sporedan front, ali i u tome što nije reč o novom hladnom ratu i što je odnos Beograda sa Moskvom izrazito asimetričan na štetu Srbije.

Novoizabrani premijer Srbije Aleksandar Vučić, tokom preuzimanja dužnosti od prethodnika, najavio je da će Ivica Dačić, sada kao šef diplomatije, nastaviti dosadašnju poziciju Srbije prema događajima u Ukrajini:

“Ovo je veoma važno i gospodin Dačić će držati tešku, ali principijelnu, dobru i poštenu, poziciju povodom događaja u Ukrajini”, rekao je Vučić.

A dan ranije u Beogradu se čula izjava da Brisel neće pritiskati Srbiju da se opredeljuje uzmeđu EU i Rusije. To je tokom posete izjavila Cahterine Ashton, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost.

“Mi ne tražimo da budete protiv svog istorijskog, ekonomskog i svakog drugog partnerstva s Rusijom”, navela je ona tokom razgovora sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem.

Uvodeći targetirane sankcije ruskim zvaničnicima zbog uloge u ukrajinskoj krizi, Brisel je apelovao na zemlje-kandidate da slede spoljnu politiku EU, ali je izražavao i razumevanje za poziciju Srbije koja još nije imala regularnu vladu.To se i u Srbiji isticalo, uz istovremene izjave o podršci teritorijalnom integritetu drugih zemalja i tradicionalnom prijateljstvu prema Rusiji.

Sada, kada je Srbija, konačno, dobila regularnu vladu postavlja se pitanje koliko dugo može opstajati ova politika takozvane neutralnosti Srbije, odnosno vođenje politike istog rastojanja između Brisela i Moskve, posebno od sledeće godine kada će Srbija predsedavati OEBS-om.

Vladimir Gligorov, ekspert Bečkog ekonomskog instituta, smatra da Srbija koja se opredelila da postane članica Evropske unije po definiciji ne može imati i igrati politku ekvidistance prema Briselu i Moskvi. On, međutim, smatra da EU i SAD u kontekstu ukrajinske krize ne vrše direktan pritisak na Srbiju da se pridruži sankcijama Rusiji ili da na isti način kao institucije EU glasa u vezi sa ukrajinskim sporom.

Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov

“Ne vrši se takav pritisak pre svega zbog toga što se ovaj spor, bar sa stanovišta Evropske unije, ali u velikoj meri i sa stanovišta Sjedinjenih Država, ne vidi kao novi hladni rat ili kao spor između neprijateljskih sila. Drugim rečima, ovo je spor o tome koje su intencije i kakvi su potezi ruske politike, ali nije reč o uspostavljanju neprijateljskih odnosa, što bi, naravno, bilo nešto sasvim drugo. U tom smislu, ove sankcije imaju cilj da se te intencije o granicama Rusije učine transparentnim i u tome Srbija nema bogznašta da doprinese, budući da eventualne sankcije Srbije prema Rusiji praktično ne bi značile ništa, a odnos je prilično asimetričan na štetu Srbije s obzirom na to da Srbija više zavisi od Rusije nego obratno, što nije slučaj sa Evropskom unijom i Sjedinjenim Državama. Upravo je to suština razumevanja koje se iskazuje, budući da se ne traži od svih zemalja na svetu da budu u identičnom odnosu prema Rusiji kao što su to, pre svega, zemlje Grupe 7”, kaže Gligorov.

Da za sada ne očekuje veći politički pritisak Evropske unije na Srbiju kad je u pitanju njen odnos prema Rusiji kaže za RSE i Franz Lothar Altmann, čelnik Asocijacije za Jugoistočnu Evropu i profesor na Univerzitatu u Bukureštu. Evo kako to objašnjava:

„Mislim da Evropska unija ima pune ruke posla da izgradi jedinstven stav kad su u pitanju sankcije prema Rusiji, a u tom pogledu Srbija je tek sporedni front, ako tako mogu da kažem. Naravo, do sada su već mogle da se čuju kritike da zemlja koja želi da postane članica EU nije spremna da sa njom vodi zajedničku spoljnu politiku. A i u pojedinim zemljama-članicama bilo je sličnih zamerki. U Nemačkoj je, primerice, primećeno da Srbija na svom evropskom putu vodi računa samo o stvarima koje joj idu u prilog, o tome, recimo, da što pre postane članica EU, ali se pri tom ne trudi da usaglasi svoje stavove sa evropskim klubom i u oblastima koje je se direktno ne tiču“, podseća Altmann.

Vladimir Gligorov ističe da će Srbija u budućnosti zapravo veći pritisak trpeti iz Moskve nego iz Brisela.

“Ti će pritisci biti, kao što se već i sada videti, i kad je reč o energetskom sektoru. Iako nisam siguran da je rokada na vrhu ministarstva enertetike, koji je sada dat Socijalistima, posledica neposrednog pritiska Rusije, mislim da je svest o tome da se mora biti pažljiv i da se moraju birati sredstva kad je reč o Rusiji bila prisutna i pri donošenju ove odluke. I biće sve više i više prisutna s obzirom da postoje kako povećane kreditne obaveze prema Moksvi tako i značajno pojačanje propagandne aktivnosti Rusije u Srbiji na sve moguće načine, što će svakako imati uticaj na to u kojem će kontekstu i na koji način funkcionisati vlada, odnosno, partije koje su na vlasti, među kojima ima razlika u gledanju na Moskvu. Dakle, taj pritisak Rusije će po mom mišljenju biti mnogo veći problem za Srbiju nego bilo kakav pritisak iz EU ili SAD jer će pritisak iz ta dva centra biti blag ili nikakav. Taj pritisak nije ni potreban sve dok postoji taj kurs integracije ka Evropskoj uniji”, ocenjuje Gligorov.

On, međutim, dodaje da bi Srbija mogla imati problema sa EU zbog ugovora sa Rusijom o izgradnji gasovoda “Južni tok”, odnosno, da bi tu mogla doživeti neuspeh politika ekvidistance, ma šta ona značila. Srbija bi posredno mogla biti pogođena ukoliko EU zauzme oštriji stav prema zahtevima ili traženju Rusije i njenih partnera u tom poslu za izuzeće iz energetskih regulatornih pravila Evropske unije. Takođe, dodaje Gligorov, kako se Srbija bude približavala EU, stupaju na snagu pravila EU o kreditiranju i ulaganju, što će, s obzirom da Rusija preferira takozvane direktne nagodbe, svakako predstavljati problem za Srbiju.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG