Dostupni linkovi

logo-print

Beograd u diplomatskom klinču između Brisela i Moskve


Sa jednog od antievropskih protesta u Beogradu ispred sedišta Delegacije EU, foto iz arhive

Sa jednog od antievropskih protesta u Beogradu ispred sedišta Delegacije EU, foto iz arhive

Srbija između Brisela i Moskve – taj diplomatski klinč možda najbolje odslikava dan u kome su se u Beogradu našli i evropski komesar za proširenje Štefan File i predsednik donjeg doma ruskog Parlamenta – Dume, Sergej Nariškin. Gost iz Rusije jasno je stavio do znanja da Moskva ne očekuje neprijatna iznenadjenja u odnosima sa Srbijom u svetlu ukrajinske krize no, upitno je dokle će Beograd moći da balansira na trenutnoj „nesvrstanoj politici“ između Brisela i Moskve.

Slučajnost ili ne tek u istom danu srpski zvaničnici čuli su od evropskog komesara da su evropske integracije Srbije danas veoma očigledna izvesnost a od predsednika ruske Dume da ne očekuju promenu neutralne politike prema ukrajinskoj krizi. I drugog dana posete Sergej Nariškin je preneo zahvalnost Rusije srpskoj javnosti što, po njegovoj oceni, deli stavove Rusa u vezi sa događajima u Ukrajini:

„Govorio sam i ponoviću da je Rusija veoma zahvalna na podršci srpske javnosti i srpskih političara ruskom stavu u vezi sa pitanjem Krima i tragičnim događajima u Ukrajini. Smatram da srpska javnost i srpski političari vrlo objektivno prate činjenice i događaje koji su se dešavali i dešavaju se u Ukrajini i izvlače vrlo precizne zaključke“, rekao je Nariškin na marginama rusko-srpsko naučnog skupa "Balkanski dijalog 2014."

A predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću Nariškin je preneo pozdrave predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina, rekavši da on visoko ceni strateško partnerstvo između naših država i naroda.

Predsednik Državne dume je rekao da je za Rusiju razumljivo opredeljenje Srbije da postane član Evropske unije, jer je Unija i najznačajniji trgovinski partner Ruske Federacije. Nikolić je pak, uzvratio da Rusija pravilno razume poziciju Srbije oko krize u Ukrajini.

Bivši ambasador Srbije u Ukrajini Dušan Lazić ne isključuje da je poseta Nariškina Beogradu planirana i u vezi sa ukrajinskim kontekstom.

„I jedna i druga poseta (Filea i Nariškina) pokazale su dve bitne stvari. Prvo, da Srbija nastavlja dosledno prema članstvu u EU, a s druge strane, ovim je manifestovan i onaj stav Srbije da ona želi da sačuva dobre odnose sa Rusijom jer je Rusija njen važan partner“, kaže Lazić.

Srbi su Rusi bez para

Beograd, koji se oslanjao na Moskvu u borbi za neprihvatanje nezavisnosti Kosova, u diplomatskom klinču između Brisela i Moskve povodom jednog od gorućih svetskih pitanja – ukrajinske krize izabrao je put neutralnosti ili „nesvrstanu politiku“ pa je pronađena formula poštovanja integriteta Ukrajine, ali sa jasnom porukom da sankcije Rusiji ne dolaze u obzir.

Tako da spoljnopolitički analitičar Vatroslav Vekarić primećuje da „jedan ovakav neutralan stav koji je istovremeno začinjen sa vrlo afirmativnim, pozitivnim tekstovima u midijima Srbije i stavovima javnosti, koji su uglavnom proruski, sve to stvara jednu sliku koja Rusiju u ovoj situaciji zadovoljava, ona je nešto što ne dobija od drugih zemalja“.

„Naravno i sa te strane će biti pritisaka“, ocenjuje Vekarić.

Srpsko – rusko prijateljstvo i bliskost bilo je nezaobilazna je tema na naučnim skupovima iz agende predsednika Dume. Izdvojićemo samo jedan detalj. Čuveni reditelj Emir Kusturica je gostu iz Moskve servirao najpre jedno poređenje:

„Postoji jedna ideja da su Srbi Rusi koji nemaju para“, započeo je tim rečima Kusturica.

Upinjući se da pređe što brže deonicu na putu ka pridruživanju EU zvaničnici u Beogradu ne zanemaruju ni Moskvu. Simptomatično je da su i Aleksandar Vučić i Ivica Dačić sa neubedljivim objašnjenjem iz zdravstvenih i sličnih razloga bili baš u Moskvi uoči formiranja nove Vlade Srbije. Ima analitičara koji će za ovu vladu Vučića i Dačića reći da je napravljena i po ruskom diktatu, a između ostalog to iščitavajući i u tome što je ministarka Zorana Mihajlović, koja nije bila naklonjena Rusima, iz resora energetike premeštena u saobraćaj.

U svetlu ukrajinske krize, ima i onih koji će oceniti, da će se odnosi Rusije i EU pogoršavati. Koliko će onda Beograd još moći da vodi neutralnu politiku?

Nekadašnji diplomata Dušan Lazić misli da postoji još relativno dosta prostora da Srbija vodi ovu politiku koju je sada zauzela - integracija u EU i dobri donosi sa Rusijom. Lazić ne previđa da u EU ne postoji apsolutno jedinstvo u vezi sa spoljnom politikom, ali navodi da će Srbija kako se bude približavala EU morati da usaglašava svoju politiku sa EU. Šta će dalje biti zavisi od toga kako će razvijati sukob u Ukrajini, kaže Lazić.

„Ukoliko se taj sukob bude širio, produbljavao i konfrontacija između Istoka i Rusije produbljavala utoliko će se naš prostor za vođenje ovakve politike smanjivati. Ukoliko se pak, bude krenulo putem nalaženja rešenja, kompromisa, pregovora i tako dalje onda će se naša mogućnost za takvu jednu politiku produbljavati i širiti“, zaključuje Lazić.

U međuvremenu se zvaničnici u Beogradu, koji kažu da su za Srbiju i Ukrajina i Rusija prijateljske zemlje, nadaju da će doći do političkog rešenja problema između te dve države.
  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG