Dostupni linkovi

logo-print
Industrijska proizvodnja Srbije, nakon dubokog pada prošle, počela je da se oporavlja u prvom kvartalu ove godine, zabeleživši rast od 5,2 odsto, što je uticalo i na umereni rast bruto domaćeg proizvoda od 1,9 odsto. Ovaj podatak koji je iznelo Ministarstvo finansija i privrede, ekonomskim rečnikom saopšten, glasi da je Srbija i formalno izašla iz recesije u kojoj je bila tokom cele prošle godine. Vlada Srbije, međutim, nije pala u euforiju jer za to i nema razloga, s obzirom da je u mnogim privrednim granama stanje i dalje veoma teško.

Zemlju je iz crnih voda recesije izvukao – kragujevački “fića”.

Za radovanje je, međutim, još rano. Srpska privreda je još uvek u dubokoj krizi, a put izlaska iz nje veoma je dug, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa ekonomista Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja. On, međutim, ukazuje na to da je prvi, iako pužev, korak, ipak učinjen.

“Imajući u vidu nisku bazu prošle godine i efektuiranje investicije kragujevačkog Fiata, investicije u naftnu industriju Srbije, kao i većeg broja investicija u tekstilnoj industriji, svakako je bilo očekivano da dođe do pozitivnog pomaka u ovoj godini. Povoljniji tokovi u poljoprivredi dodatno će podstaći i prehrambene kapacitete u domaćoj prerađivačkoj industriji, tako da će to dovesti do daljeg snaženja ovog puževog koraka na putu izlaska iz ekonomske krize. Naravno, mi se ne možemo izvući iz krize za godinu-dve ili tri, ali je dobro da se trasira i očvrsne taj put izlaska iz nje ”, ocenjuje Đogović.

Pitali smo i privrednike da li su u svom biznisu osetili izlazak zemlje iz recesije u prvom kvartalu ove godine. Radoslav Veselinović, vlasnik “Galeb grupe”, za Radio Slobodna Evropa kaže:

“U firmi imamo tri-četiri sektora i u nekima pomaka još uvek nema, dok u drugima registrujemo blagi pomak. U metalskoj industriji i proizvodnji metalske ambalaže zabeležili smo blag porast izvoza u odnosu na prošlu godinu, ali u sektorima elektronike i železničke signalizacije nema još pomaka, iako se u oblasti ove poslednje na vidiku ove godine mogu očekivati neki poslovi. Kako će dalje ići, vreme će pokazati - ako parametri za prvi kvartal budu važili i za celu godinu, to će biti dobro. U svakom slučaju, posle rešenja političkih dogovora sa Prištinom, ja očekujem da se ostvari značajniji pomak u proizvodnji, u odnosu sveta prema nama i u investicijama koje u ovu zemlju mogu doći, pa u tom smislu očekujem i pozitivni signal kad je reč o ekonomskom oporavku Srbije”, kaže Veselinović.

Boljka javnog sektora

I Evropska komisija u poslednjem izveštaju o ekonomskim performansama Srbije ocenjuje da se, uprkos mnogim negativnim tokovima, privreda zemlje “održava na nogama” zahvaljujući dramatičnom porastu izvoza Fiatove fabrike u Kragujevcu. Izvoz je u toj fabrici u prvim mesecima tekuće godine, meren evrima, porastao čak 30 odsto, predstavljajući 20 posto celokupnog izvoza, što je doprinelo smanjenju neravnoteže između uvoza i izvoza. Osim toga, za razliku od prošle, ove godine se očekuje mnogo povoljnija sezona za srpsku poljoprivredu, koja je minule godine bila pogođena teškom sušom i izuzetno oštrom zimom. Evropska komisija predviđa stabilizaciju i lagani oporavak privrede krajem ove i početkom sledeće godine. Mereno bruto proizvodom, u Briselu predviđaju da bi u sledećoj godini on mogao dostići 1,9 odsto.

Ilustracija

Ilustracija

U svetlu ovih podataka, ocene predsednika Demokratske stranke Dragana Đilasa da je Srbija na rubu bankrota i da zemlja prvi put ima trgovinski deficit u poljoprivrednoj razmeni sa inostranstvom Saša Đogović ovako karakteriše:

“Ono što navodi gospodin Đilas spada u sferu politikantstva. Kad je, naime, već govorio o lošoj robnoj razmeni u domenu poljoprivrednih proizvoda, morao je pomenuti, a nije, da smo prošle godine imali ekstremnu sušu. Naravno, kada ste imali tako slab rod u poljoprivredi, logično je da niste imali mnogo toga da izvezete, ali to se ne može pripisati tekućoj vladi jer ona nije ni sejala ni žela taj rod. Uzgred se postavlja pitanje zašto Demokratska stranka dok je - poduži niz godina - bila na vlasti nije investirala u irigacione sisteme, sisteme navodnjavanja, kako bi ublažila negativne efekte sve sušnijih godina i evidentnih klimatskih promena. Takođe treba podsetiti da je nasleđen izuzetno visok spoljni i javi dug, gde je zemlja – tokom mandata prošle vlasti -- već bila ušla u zonu visoke zaduženosti, te je zato nova vlada morala da uđe u proces dodatnog zaduživanja kako bi isplatila penzije i plate u javnom sektoru i izmirivala svoje obaveze preme domaćim i stranim kreditorima. To je, dakle, bila krajnja nužda”, što se, kad se igra na politikantsku kartu kratkog pamćenja, rado zaboravlja”, podseća Đogović.

Najveća žaba koju tekuća vlada, kao ni sve njene prethodnice, nije progutala jeste reforma javnih preduzeća i kraj večitog restrukturiranja odavno odavno za bankrot zrelih državih preduzeća.

Radoslav Veselinović ukazuje na legalizovanu diskrimininaciju u kojoj privatne firme rade, “dok zaposleni u državnim i javnim preduzećima parazitski žive na iscrpljenom, ali još zdravom delu privrede. Uz to, taj parazitski javni privredni sektor niti ume da posluje niti plaća poreze i doprinose”. Otuda naš sagovornik kaže da će aktulna vlast biti u sve većem problemu ako ne bude imala hrabrosti da se s tim uhvati u koštac.

“Mi u ovoj zemlji čitavih dvadeset godina radimo u neregularnim uslovima, gde određeni broj preduzeća već godinama ne plaća poreze i doprinose, pri čemu čak i ona koja bi mogla to da čine shvataju da će im proći ako ne budu plaćala jer im država to na kraju i otpiše”, podseća Veselinović.

I Saša Đogović smatra da vlada treba da se pozabavi reformom celokupnog javnog sektora kako bi se smanjio broj državnih preduzeća na subvencijama, koji vegetiraju isisavajući novac od poreskih obveznika.

“Na taj način se može rasteretiti privreda i stvoriti jednaka pravila igre za sve igrače na tržištu. Prema tome, Vlada treba da iskoristi ovaj momentum, dok se nalazi u prvoj godini mandata, da preduzme i određene nepopularne poteze, hirurške rezove, u domenu privrede u javnom vlasništvu, kako bi stvorila ambijent u kojem bi radili oni čija je svrha poslovanja stvaranje dobiti a ne proizvodnja gubitaka”, kaže Đogović.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG