Dostupni linkovi

logo-print

Srbija i terorizam: Potrebni preventiva i deradikalizacija


Ilustrativna fotografija

Ilustrativna fotografija

Srbija je posle terorističkih napada u Parizu preduzela dodatne mere bezbednosti. Nadležni uveravaju da je Srbija bezbedna i da nema neposrednih pretnji od terorističkih napada. Stručnjaci upozoravaju da bi država, pre svega, morala da se bavi preventivom, ali i deradikalizacijom.

"Žao mi je što je došlo vreme kada moramo da pojačamo bezbednosne mere, ali to mora da uradi svaka odgovorna država", rekao je ovih dana ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović uveravajući građane da su bezbedni.

U to je trebalo da ih uveri i antiteroristička vežba "Štit", održana pre sedam dana u Beogradu, u kojoj su učestvovali pripadnici svih snaga bezbednosti i bezbednosnih službi Srbije.

Istovremeno su mediji preneli kako je "Islamska država" objavila novu pretnju upućenu na adrese čak 60 zemalja, među kojima su zapadne zemlje, Rusija, Iran, ali i neke zemlje regiona poput Srbije, u kojima im teroristi poručuju da će ih "spaliti plameni rata".

"Vi ste deo vražje koalicije i gorećete", kaže glas na snimku.

Ljubodrag Stojadinović

Ljubodrag Stojadinović

Pozivajući se najpre na stereotip da u današnjem svetu nema države koja nije potencijalna meta, vojno-politički komentator Ljubodrag Stojadinović ipak kaže da ne misli da je Srbija prevashodna meta terorističkih udara.

"To što se Srbija našla na spisku od valjda 59 država ima smisla u globalnoj distribuciji straha što jeste jedan od modela terorističkog delovanja, čak da se strah širi i onda kad dejstava nema i da se nikada ne zna gde će se to dogoditi. I u tom smislu Srbija naravno ne sme da bude inertna na takve pretnje, ali Srbija nije prevashodni cilj budući da se teroristički udari u ovom trenuku planiraju u onim zemljama koje mogu da budu deo senzacionalnog medijskog paketa. Dakle, tamo gde će medijska pažnja da bude najveća i to su verovatno centri zapadnih zemalja", kaže Stojadinović.

Službe bezbednosti rade svoj posao i svi ljudi koji bi potencijalno mogli da nas ugroze nalaze se pod prismotrom bezbednosnih organa, kaže ministar policije Nebojša Stefanović. On je gostujući na Javnom servisu rekao da je Srbija bezbedna i da nema neposrednih pretnji od terorističkih napada, kao ni lica koja su identifikovana da su na planu izvršenja terorističkih udara.

Nebojša Stefanović

Nebojša Stefanović

"Pojačali smo prisustvo policije na granicama, pojačali smo obaveštajni rad svih bezbednosnih struktura, jer je važno da bezbednosne strukture ukažu na vreme gde su centri radikalizacije, kako bi se oni neutralisali. Građani Srbije mogu da budu bezbedni, naše strukture rade danonoćno. Imali smo nedavno i vežbu koja je pokazala kakav je odgovor svih združenih snaga bezbednosti", poručio je ministar.

Akcenat je na obaveštajnom radu, kaže ministar, a i analitičari smatraju da bi država pre svega morala da se bavi preventivom u sprečavanju terorističkih napada. Nasilje koje se dogodilo u Sarajevu i Zavidovićima je moguće preneti u Srbiju, ocenjuje Ljubodrag Stojadinović, dodajući da Srbija mora biti spremna da na to reaguje, pre svega, preventivno.

"Ako napad počne u urbanoj sredini, ako ekstremisti koji to izvode dođu na mesto gde će napad izvršiti, tada je napad neodbranjiv i one vežbe, koje su na brzinu izvele srpske snage bezbednosti, nemaju smisla, one mogu da budu samo reakcija post festum jer je u takvim situacijama država skoro uvek u defanzivi", navodi Stojadinović.

Prema podacima koje je izneo ministar policije od građana Srbije koji su otišli da se bore u Siriji, njih 26 i dalje se tamo nalazi, sedmoro se vratilo, dok se za osmoro smatra da su tamo izgubili život.

Darko Trifunović iz Instituta za bezbednosne studije kaže da neko godinama radikalizuje mlade i šalje ih u Siriju da tamo ginu, a da države na Balkanu ne rade na procesu deradikalizacije.

"Ono što države rade u regionu je katastrofalno. Države od Bosne pa do Srbije ne žele da sagledaju taj problem jer ne znaju ni kako da ga sagledaju jer ne žele da primene proces deradikalizacije."

"Država ne može da se odnosi ignorantski kada su njeni građani predmet zloupotrebe. Još gore, šta će se desiti kada se oni vrate? Prema tome, mi smo meta jer kada neko želi smrt vaše dece onda sigurno da ste vi meta. Ono što države rade u regionu je katastrofalno. Države od Bosne pa do Srbije ne žele da sagledaju taj problem jer ne znaju ni kako da ga sagledaju jer ne žele da primene proces deradikalizacije. Ako je za svaki teroristički napad potrebno da se ispune najmanje dva uslova, jedan je operaciona mogućnost što podrazumeva dostupnost oružju, ekslozivu, itd, i drugi motivacija da se napad izvrši, a u ovom slučaju motivacija upravo dolazi iz radikalne forme islama, onda je sasvim logično da se prema tome i vrše određene mere i kontramere. Jedna od osnovnih mera je postupak deradikalizacije", kaže Trifunović, te dodaje:

"U Srbiji su pravi politički lideri muslimana, posebno ako govorimo o Raškoj oblasti tj. Novom Pazaru, izvan pozitivnih političkih procesa i na njih se zapravo gleda kao na problem a ne na one subjekte koji treba da budu prva odbrana Republike Srbije u odnosu na Islamsku državu. Mi jedan deo njih stavljamo u problem a ne u deo rešenja."

Nakon vesti da je jedan od napadača u Parizu nedavno prošao izbegličkom rutom preko Balkana Srbija je preduzela dodatne mere bezbednosti, ali su zvaničnici naglasili da neće menjati svoju politiku prema izbeglicama. Povećani stepen bezbednosti svakako, ali to bi se desilo i da nema nijednog migranta, rekao je tada ministar Aleksandar Vulin, koji je i koordinator Vladinog tima za pitanje izbeglica.

Aleksandar Vulin

Aleksandar Vulin

"Onog momenta kada pređete na našu teritoriju prolazite kroz kontradiverziona vrata. Dakle, prvo prođete kroz rendgen. Posle toga imate prvu proveru. Nakon toga se prebacujete do našeg prihvatnog centra u Preševu gde imate i drugu proveru gde se radi određivanje vaših biometrijskih podataka. Dakle, i otisak prsta, otisak palca, i fotografije. Posle toga, ukoliko ste izrazili nameru za azil, dobijate mogućnost da nastavite svoje kretanje, a sve vreme vašeg kretanja mi se trudimo da tu bude prisutna naša policija na svim tačkama, do samog izlaska iz zemlje vi stalno imate prisustvo svih službi, od medicinske do naših bezbednosnih službi", navodi Vulin.

U međuvremenu je nemački list "Bilt" objavio da je da je 34-godišnji muškarac, koji je u Štutgartu pritvoren pod sumnjom da je švercovao oružje, osumnjičen da je prodao četiri komada oružja napadačima koji su 13. novembra u francuskoj prestonici ubili 130 ljudi. Ovaj list navodi da je taj muškarac kupcu 7. novembra preko interneta prodao četiri jurišne puške, od kojih dve tipa AK-47 kineske proizvodnje i dve marke "zastava M70" proizvedene u bivšoj Jugoslaviji, dodajući da francuski tužioci veruju da je to oružje korišćeno u napadima u Parizu.

Milojko Brzaković (u sredini)

Milojko Brzaković (u sredini)

Generalni direktor fabrike "Zastava oružje" iz Kragujevca Milojko Brzaković izjavio je za RSE da je ta fabrika MUP-u Srbije dostavila sve informacije i dokumentaciju o oružju za koje se sumnja da je korišćeno u terorističkim napadima u Parizu.

"Dobili smo zahtev od MUP-a Srbije i brojeve oružja za koje se traži informacija kada je i kome otpremljeno, a koje je nađeno prilikom teroističkih napada u Parizu. To oružje, sa brojevima, koje je tamo nađeno, proizvedeno je u fabrici ‘Zastava oružje’ za vreme bivše Jugoslavije i otpremljeno je u vojne pošte koje su se tada nalazile na teritorijama tadašnjih republika Slovenije, Bosne i Hercegovine i Makedonije. To oružje je u međuvremenu, ko zna na koji način moglo da stignu u bilo koji kraj sveta", kaže Brzaković.

Sličnu ocenu daje i Ljubodrag Stojadinović.

"Mislim da je trgovina i krijumčarenje oružja, pored droge i farmaceutskih sredstava, najunosnija grana krijumčarenja i postoji bar desetak mogućnosti da se puške iz ‘Zastave’ nađu bilo gde u svetu", zaključuje Stojadinović.

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

XS
SM
MD
LG