Dostupni linkovi

logo-print

Srbija i ruske sankcije: Kratkoročna dobit, dugoročan rizik


Serbia - Belgrade, illustrative photo, supermarkets, milk, dairy products, food, 06Jan2012.

Serbia - Belgrade, illustrative photo, supermarkets, milk, dairy products, food, 06Jan2012.

Krakoročna dobit, dugoročni rizik - tako sagovornici RSE ocenjuju ideju da bi Srbija mogla da profitira od ruskih sankcija EU i SAD na uvoz velikog broja poljoprivrednih proizvoda.

Ruske sankcije EU i SAD u delu privrednih krugova viđene su kao šansa za domaću ekonomiju. Prema tom mišljenju Srbija bi mogla da ostvari profit većim izvozom voća i povrća, kao i mleka i mesa u Rusiju.

“Možete pokušati da iskoristite situaciju što se dve strane svađaju, ali će se nama kasnije višestruko negativno vratiti ako budemo igrali protiv EU čiji član želimo da postanemo. Tako da treba izvagati šta su prednosi i mane takve odluke ne na rok od pola godine nego na rok od 10 godina”, upozorava Aleksandar Stevanović, predsednik Srpske asocijacije malih i srednjih preduzeća.

Čim je Rusija uvela embargo na uvoz voća, povrća, mesa, ribe, mleka i mlečnih proizvoda iz SAD, EU, Australije, Kanade i Norveške kao uzvratnu meru na sankcije Rusiji zbog ukrajinske krize pojedini privredni eksperti su ukazali da je otvoren prostor za povećan izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije na rusko tržište i da ga treba iskorisititi. Među njima je i predsednik Privredne komore Srbije Željko Sertić koji je, podsetimo, apelovao na domaću privredu da organizuje svoje potencijale, i naveo za domaće medije da je Privredna komora Srbije poslala zahtev svim opštinama da detektuju kompanije koje imaju mogućnost izvoza na rusko tržiše.

“Naši potencijali su u tom delu veliki. Mi imamo na primer neograničene potrebe za suvom šljivom, ali je problem što ove godine šljive imamo malo i za našu domaću rakiju a kamoli za nešto drugo. Zatim izvoz mesa i mesnih prerađevina je takođe nešto za šta nismo ispunili ni dosadašnje kvote ni za Rusiji niti za EU. Pored toga tu su sve prerađevine od mleka i mlečni protizvodi, sirevi biljnog porekla, konditorski proizvodi”, rekao je Sertić.

Direktne mere EU?

Srbija je i do sada imala specifičan sporazum sa Rusijom i mogućnost da najveći deo proizvoda izveze na jedinstveno rusko tržište bez plaćanja carine i posebnih taksi, ali podsećaju poznavaoci prilika, neki od tih proizvoda nisu mogli da izdrže konkurenciju. Takođe, kao što i sam čelnik Pivredne komore navodi upitno je koliko Srbija ima poljoprivrednih proizvoda za izvoz. Na to ukazuje i ekonomista Aleksandar Stevanović.

“Mi smo imali veliki probem da nismo mogli da zadovoljimo ni ono što su nam nudili. Tako da jedini profit koji se tu može desiti je profit koji će nastati od reeksporta pošto ja znam kako naši ljudi razmišljaju. Ne možete vi sada imati deset puta više dobrih jabuka nego što ste imali ranije. Tako da, sa te strane, znam kako će to da se realizuje u praksi ako se desi. Nisam siguran da li zbog kratkoročnog profita mi treba da miniramo spoljnu politiku naše države”, zaključuje Stevanović.

No, ipak pojedini eksperti misle da bi Srbija mogla da poveća izvoz u Rusiju. Prema podacima Privredne komore Srbije u 2013. godini Ruska Federacija uvezla je prehrambenih proizvoda u vrednosti od 42 milijarde dolara, dok je Srbija u tom periodu izvezla 185 miliona, a tu veliku razliku u ovoj instituciji vide kao potencijal za Srbiju.

No, čak i kad bi imala ekonomske koristi, u kakvu poziciju bi takvi pokušaji doveli Srbiju, koja kao zemlja koja je započela pregovore o pridruživanju EU, ne sledi njenu spoljnu politiku kada su u pitanje sankcije Rusiji zbog ukrajinske krize?

Bojan Al Pinto Brkić iz Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji kaže da bi EU i SAD, u slučaju da Srbija profitira od ruskih sankcija, mogle da preduzme direktne mere protiv Beograda.

“Koje mogu biti direktne u smislu suspenzije delova sporazuma o poljoprivrednim proizvodima koji su na snazi ili indirektno, a to je zadržavanjem nekih aranžmana koji se ugovoraju, ili postoje, ili su već potpisani a nisu sprovedeni. Tako da tu treba biti veoma pažljiv. Naravno sa političke strane rizik je još veći jer Srbija dobija upozorenja da ne sledi zajedničku spoljnu politiku EU što je evoma opasno u trenutku kada se Srbija nada početku pregovora u nekim konkretnim poglavljima koji su najavljeni za ovu jesen”, konstatuje Brkić.

Podsetimo da je zvaničan stav Beograda da podržava teritorijalni integritet Ukrajine, uključujući i Krim, ali da neće uvoditi sankcije Rusiji.

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG