Dostupni linkovi

logo-print

Srbija i 'Panamski dokumenti': Male šanse da će institucije reagovati


Evro, ilustrativna fotografija

Evro, ilustrativna fotografija

Iako je globalna afera "Panamski dokumenti" prodrmala dobar deo sveta, u Srbiji, čiji se državljani takođe pominju, reakcije su uglavnom uzdržane.

Biznismeni koji su imali veze sa spornom firmom "Mossack Fonseca" mahom se ne oglašavaju, a oni malobrojni koji su izašli u javnost kažu da nisu radili ništa protivzakonito. Vlast, pak, protokolarno obećava da će ispitati sve slučajeve i procesuirati one za koje se dokaže da su poslovali nelegalno. Vođeni iskustvima iz ranijih godina, stručnjaci su uglavnom skeptični da će pravda stići odgovorne.

Osamnaest imena ljudi iz Srbije koji su preko kompanije "Mossack Fonseca" osnivali ofšor firme isplivala su u izveštaju Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK). Među njima je i Zoran Drakulić, sadašnji predsednik "Point grupe".

Prema podacima KRIK-a, ovaj biznismen je bio punomoćnik kompanije koja je kontrolisala firmu za koju se sumnja da je preko nje iznet deo novca iz Srbije na Kipar tokom devedesetih godina. U kratkom razgovoru za RSE, Drakulić kaže da nije uradio ništa protivzakonito, kao i da su ofšor firme potpuno normalna pojava.

"To je legalna stvar, nema šta. Problem su političari i oni koji peru pare preko toga, a ne poslovni ljudi koji su imali firme. Ja sam u 14 zemalja imao firme, na drugim mestima registrovane firme, uopšte nemam problem s tim", kaže Drakulić.

Nešto ranije, Roksanda Ilinčić, za koju su "Panamski dokumenti" pokazali da je vlasnica ofšor kompanije "Greenland Property Limited" na Britanskim Devičanskim Ostrvima, rekla je za KRIK da ne izbegava plaćanje poreza ili skrivanje vlasništva njene imovine.

"Kompanija 'Greenland Property' je trenutno neaktivna i nema nikakvu imovinu", navodi Ilinčić u pisanoj izjavi.

Neetično poslovanje

Iako se neretko govori o tome da ofšor firme služe zaštiti privatnosti i poslovanja, pojedini poznavaoci prilika smatraju da se takav oblik biznisa kosi sa etikom.

Novinarka i ekonomska analitičarka Ruža Ćirković kaže da do sada nije uspela da dobije nijedan racionalan argument za postojanje ofšor firmi.

"Vi u ofšor firmi plaćate porez, a poslujete na nekom sasvim drugom mestu umesto da plaćate porez tamo gde koristite infrastrukturu, puteve, telekomunikacione veze... To je za mene neetično", objašnjava Ruža Ćirković.

Dok se u Srbiji ofšor poslovanje smatra uobičajenim – pa ovakvefirme otvaraju ne samo ljudi iz sveta biznisa, nego i sportisti i druge javne ličnosti – u svetu postoje i drugačija shvatanja o ovom modelu.

Danilo Šuković, ekonomista i stručnjak za privatizaciju, podseća na slučaj češke teniserke Petre Kvitove, dvostruke pobednice na turniru Vimbldon.

"I ona je, takođe, u nekoj ofšor zoni i ne plaća porez. Grupa poslanika je tražila da joj se oduzme državljanstvo – pa kad plaćaš tamo porez, budi njihova državljanka, što je sasvim u redu, a kod nas ne, niko to ne sme ni da kaže", ocenjuje Šuković.

Čekajući reakciju nadležnih organa

Siniša Mali

Siniša Mali

"Panamski dokumenti" bacili su svetlo i na staro poznanstvo sadašnjeg gradonačelnika Beograda Siniše Malog sa predstavnikom "Mossack Fonseca" za Srbiju – Markom Harisonom. Podsetimo, istraživački novinari ranije su otkrili četiri ofšor kompanije povezane sa prvim čovekom Beograda.

Gradonačelnik glavnog grada Srbije umešan je i u aferu oko kupovine 24 apartmana na bugarskom primorju posredstvom ofšor firme, što je sam Mali demantovao uz obrazloženje da je na jednom od dokumenata koje su objavili mediji njegov potpis falsifikovan.

Nijedna od ofšor firmi povezanih sa Malim nije osnovana preko "Mossack Fonseka", ali je interesantno da je gradonačelnik odbio da pruži informacije o svom poslovanju, dok je predsednik vlade i njegov stranački šef Aleksandar Vučić odbacio sve optužbe i nazvao ih "besmislenim".

Danas, nakon što su "Panamski dokumenti" objavljeni, premijer Srbije čitav slučaj prepušta Upravi prihoda i poreskoj policiji na kojima je, kako kaže, da ispitaju da li je država na bilo koji način oštećena poslovanjem u ofšor zonama.

"Nije to baš sve tako jasno i jednostavno, ali mi smo vrlo zaiteresovani da Uprava prihoda i Poreska policija sve provere i da sve bude čisto. Nikome ne sme da se dozvoli da utaji porez od sopstvene države, a da li je to slučaj ili nije, utvrdiće nadležni organi", rekao je Vučić novinarima.

Iako smo u nekoliko navrata pokušali da stupimo u kontakt sa predstavnicima Poreske uprave, na telefone niko nije odgovarao.

Jelisaveta Vasilić, članica Saveta za borbu protiv korupcije koji je objavio čuveni Izveštaj o spornim privatizacijama u Srbiji, ne veruje da će novi dokumenti pokrenuti bilo kakvu istragu protiv odgovornih.

"Izgubila sam poverenje u državne organe, jer ako se pojavi gospodin premijer Aleksandar Vučić i kaže: 'Falsifikat je potpis gospodina Siniše Malog i falsifikat je potpis Andreja Vučića' (brat premijera Aleksandra Vučića) unapred, pre nego što sud to kaže, onda ja ne mogu da verujem u takvu državu", navodi Vasilić.

Srbija i "prljavi novac"

No, čini se da u državu Srbiju nisu izgubili poverenje strani investitori, naročito oni čije je poslovanje u najmanju ruku tajnovito.

Konstantin Malofejev

Konstantin Malofejev

Iz "Panamskih dokumenata" vidi se da ruski novac neretko dolazi preko kompanija registrovanih u takozvanim poreskim oazama. Iza mreže ofšor kompanija, poznati srpski biznismen Milan Popović ušao je partnerstvo sa Konstantinom Malofejevim, ruskim tajkunom koji je blizak Vladimiru Putinu i koji se nalazi na listi lica kojima je EU uvela sankcije.

Takođe, iz dokumenata se vidi da je "Železara Smederevo" potpisala 2013. godine ugovor sa kompanijom sa Britanskih Devičanskih Ostrva. Firma je, prema istraživanju novinara KRIK-a, u vlasništvu ukrajinskih državljana i u Ukrajini se povezuje i sa ilegalnom trgovinom uglja.

Slabe institucije i korupcija koja buja – to su dva krucijalna razloga zbog kojih Srbija privlači aktere mutnih poslova, ocenjuje ekonomista Danilo Šuković.

"Kada je jedan italijanski institut za potrebe OEBS-a (Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju) istraživao pranje novca u Srbiji, utvrdio je da u našoj privatizaciji ni u jednom slučaju nije izvršeno poreklo novca. Znači, 'prljavi' novac je mogao da ulazi beskonačno. Zbog toga ti ljudi i idu preko tih ofšor firmi da tu 'peru' pare. Nije samo problem što je došao 'prljavi' novac, već u tome što se vlasnici tog novca i dalje prljavo ponašaju. Oni i dalje žele da budu takvi kakvi su i njima ne odgovaraju institucije. Tako da oni sve rade da one ostanu slabe i da nadvladaju partikularni nad opštim interesima", kaže Šuković i dodaje da bez transparetnog poslovanja i jakih institucija ne može da se razvije moral kao krucijalna kategorija jednog društva.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

XS
SM
MD
LG