Dostupni linkovi

logo-print
Dok se u Čikagu održava NATO samit, na kom učestvuju zvaničnici 61 države, Evropske unije i Ujedinjenih nacija, Srbija na ovom sastanku nema svoje predstavnike. Glavni razlog za to je što je Srbija proglasila vojnu neutralnost pa se postavlja pitanje koliko dugo će biti u tom statusu i šta gubi pozicijom van NATO saveza.

Vojni analitičar Aleksandar Radić, urednik biltena „Defence and security“, rekao je za RSE da se na sastanku u Sjedinjenim Američkim Državama definiše bezbednosna budućnost sveta i da vojnom neutralnošću Srbija ne može napred jer na duži rok taj koncept nije održiv.

„Vojna neutralnost je apsurdno rešenje i ono je bilo rezultat nečega što bi se moglo nazvati političkim inatom koji je bio vezan za status Kosova i Metohije. Ta priča je odavno istrošena i već smo morali da pronađemo neko rešenje na kom bi smo mogli da gradimo srpsku bezbednosnu budućnost. Ako su svi u NATO da bi smo mogli da dođemo u situaciju da sa njima razgovaramo na istom nivou moramo i sami da se pridružimo. Jednostavno nemamo izbora. I što vreme više bude odmicalo, i sa rešavanjem statusa u tom vojnom savezu Makedonije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, Srbija će biti okružena NATO državama i dospeće u potpunu izolaciju“, ocenjuje Radić.

Severnoatlantska alijansa otvorena je za članstvo Srbije, ali poslednja istraživanja iz aprila govore da je 70 odsto građana protiv toga, dok je „za“ 10 odsto onih koji bi imali pravo glasa na eventualnom referendumu.

Politički analitičar Branko Radun kaže da postoje jaki argumenti da Srbija ostane u statusu vojne neutralnosti.

„Glavni razlog je psihološki. Država koja želi da se učlani u savez koji ju je bombardovao i oduzeo joj deo teritorije neće dobiti poštovanje od članica NATO. Time bi automatski izgubila samopoštovanje, ali i poštovanje svih drugih država“, kaže Radun.

Iako manje od pet odsto građana Srbije ima poverenje u NATO, Aleksandar Radić kaže da se mora ići ka tom vojnom savezu jer je zbog neutralnosti država u situaciji koja je na strateškom nivou izrazito nepovoljna zbog toga što nema mogućnosti koje bi imala kao član kluba Severnoatlantske alijanse.

„Naprosto, sa nama više niko neće sarađivati. U praksi ćemo vrlo brzo videti gubitke. Jer nećemo moći u delo da sprovedemo planove da imamo regionalni školski centar, jer imamo znanje i najkompletniji sistem razvoja oružanih snaga, pa do gradnje niza drugih regionalnih centara kao što su oni za za mirovne misije i obuku kadrova za atomsko-biološko-hemijsku odbranu. U svim tim granama zemlje NATO će se okretati članicama tog saveza. Mi već sada imamo situaciju da se zaobilazi naša Vojna akademija zbog činjenice da smo van saveza“, navodi Radić.

Most ka EU

Sa druge strane, Branko Radun tvrdi da bi ulazak u NATO u vremenu ekonomske krize bio veliko opterećenje za državni budžet.
Aleksandar Radić

Aleksandar Radić


„Zemlje Evropske unije koje su van NATO imaju manja izdvajanja za odbranu. Ono iznosi otprilike 2,8 procenata za one koje su u NATO strukturama, dok je 1,8 za one koje nisu, a kod nekih to iznosi samo jedan procenat. Ako NATO garantuje regionalnu bezbednost Srbija će se onda, kao na primer Švajcarska, osećati bezbedno u takvom okruženju. A ne moramo da plaćamo cenu ulaska u tu bezbednosnu organizaciju“, kazao je Radun.

Srbija je od 2006. godine članica programa Partnerstvo za mir, koje je uglavnom prva stepenica ka članstvu u NATO savezu, ali je do danas koristila malo mogućnosti koje on pruža. Zagovornici članstva kažu da bi ulaskom u NATO Srbija najefikasnije zaštitila nacionalne, ekonomske i bezbednosne interese.

Aleksandar Radić zaključuje da je jasno da bi taj korak trebalo da bude najveći strateški interes Srbije prvenstveno zbog toga što je to most ka Evropskoj uniji.

„Nijedna zemlja u tranziciji nije ušla u Evropsku uniju a da prvo nije postala članica NATO saveza. Zbog posebnosti istorije Balkana u prethodnih više od dvadeset godina mislim da se podrazumeva da će svaka država prvo morati da uđe u NATO i pruži bezbednosne garancije da bi mogla da bude deo EU. To nije formalni uslov, ali gotovo je nazamislivo da se pronađe model kako da Srbija i druge zemlje Zapadnog Balkana postanu deo evropske zajednice bez prethodnog ulaska u taj vojni savez,“ rekao je Radić.

Prema istraživanju Ipsos stratedžik marketinga, polovina građana je za ulazak Srbije u Evropsku uniju, dok od političkih partija najveća podrška za evrointegracije dolazi iz Liberalno demokratske partije i Demokratske stranke.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG