Dostupni linkovi

logo-print

Srbija i Makedonija ne mogu zaustaviti toliku migraciju


Migranti i izgelice kod Đevđelije, 2016.

Migranti i izgelice kod Đevđelije, 2016.

Od ponedeljka na graničnim prelazima počinju da se primenjuju nove dogovorene mere u vezi sa kretanjem izbeglica.

U nedelju su stizale kontroverzne vesti sa južnih granica. Grčka policija je saopštila da je Makedonija zatvorila svoju južnu granicu za avganistanske migrante i da propušta samo državljane Iraka i Sirije.

Makedonske vlasti tvrde da je Srbija učinila isto na svojoj južnoj granici sa Makedonijom, domaći zvaničnici to demantuju.

Radoš Đurović iz beogradskog Centra za za zaštitu i pomoć tražiocima azila objašnjava šta znače nova pravila:

“To znači izdavanje jednog papira koji bi bio neka vrsta isprave sa kojim bi izbeglice mogle od Makedonije, preko Srbije, Hrvatske i Slovenije da dođu do Austrije. Taj formular bi prilikom daljeg ulaska u svaku zemlju bio od strane vlasti pečatiran i to bi bio jedini način da ljudi nastave dalje.”

Prema dogovoru, kaže Đurović, migranti od ponedeljka mogu da ulaze u Srbiju samo preko makedonske granice. On, međutim, dodaje kako ne vidi način da se ljude zaustavi da ne uđu iz Bugarske, ili Crne Gore ili sa Kosova.

"To je veliko pitanje. Može se čekivati da ljudi mnogo češće koriste ilegalne prelaze, da intenzivnije ulaze uz pomoć krijumčara. Na ovaj legalni način mogu da prođu samo ljudi iz Iraka, Sirije i Avganistana koji idu u Nemačku. A svedoci smo da se broj i tih ljudi smanjuje i uslovi dalje pooštravaju, sve u cilju da se konačno zaustavi migracija. Što se bude više sužavao broj ljudi koji može da prođe, sve više njih će pokušavati na ilegalni način”, smatra sagovornik RSE.

U vezi sa kontradiktornim informacijama o tome da li su zatvoreni prolazi na granicama Makedonije, Srbije i Hrvatske za avganistanske izbeglice, Đurović kaže:

“Iako zvanično nisu bile granice zatvorene, ljudi nisu prolazili. Srbija nije puštala ljude iz Avganistana da uđu u Srbiju, njih 400-500 je čekalo u Tabanovcima. To je bila reakcija na ono što se događalo na srpsko-hrvatskoj granici, gde Hrvati nisu hteli da prime ljude iz Avganistana. Sve u strahu da ti ljudi ne budu odbijeni u Austriji i Sloveniji pa ostanu u Hrvatskoj, ili odbijeni u Hrvatskoj, a ostanu u Srbiji. To pokazuje da i pored svih dogovora, postoji nepoverenje i strah da će ove zemlje postati ‘hotspot’ migracije i ja očekujem da će se takve tenzije i dalje javljati.”

Na pitanje da li nove mere vode ka rešenju ili komplikovanju situacije sa migrantima, Đurović odgovara:

”Mi na terenu već vidimo komplikacije. Ja ne verujem da ovakve mere mogu da dovedu do rešenja. Nerealno je da interkontinentalnu migraciju zaustavljaju Srbija i Makedonija. Ono što može da se desi je zloupotreba sve veća ljudskih prava, ping pong među zemljama sa ljudima koji nemaju papire, ljudi u sivoj zoni, što već imamo u Beogradu i drugim većim gradovima u Srbiji. Zemlje će biti u rascepu između pravila i uključivanja tih ljudi u neki sistem. Oni nikako za nas ne smeju da budu nevidljivi, jer će se to dalekosežno obiti našem društvu o glavu”, upozorava Radoš Đurović.

  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

XS
SM
MD
LG