Srbija i haške obaveze: Zašto još nema epiloga za jatake

Procesuiranje ljudi koji su skrivali haške optuženike ostalo je još jedno od nerešenih pitanja za koja se interesuje sud u Hagu, pa je to glavna tema razgovora glavnog tužioca Serža Bramerca sa zvaničnicima u Beogradu. U čitavoj mreži pomagača Ratka Mladića, od nekoliko desetina osoba čija imena su se provlačila u istragama i optužnicama, još niko nije završio u zatvoru.

Tokom 16 godina bekstva od suda haški optuženik Ratko Mladić u Srbiji se skrivao u vojnim objektima, stanovima i kućama prijatelja i članova šire familije u Beogradu i drugim gradovima, ali do danas za organizaciju bekstva, logistiku i pružanje utočišta najtraženijem haškom optuženiku niko od optuženih nije kažnjen.

Advokat Dragoljub Todorović, koji je pred sudom u nekoliko slučajeva zastupao porodice žrtava ratnih zločina, kaže za RSE da se pravosuđe u Srbiji nije ozbiljno bavilo otkrivanjem i kažnjavanjem pomagača haških optuženika i da su suđenja takozvanim “jatacima” pokrenuta jedino zbog insistiranja Haga.

“Srbija je digla ruke od problema haških optuženika i jataci je ne interesuju. Dokaz za to je sve što se dešavalo sa suđenjima jatacima, opstrukcije, obustavljanja… Samo je rađeno po osnovu pritisaka, da bi se Hagu zamazale oči i da bi taj pritisak popustio. Zna se da je Ratko Mladić sve vreme bio u Srbiji, da nema prekida u radnom stažu, da je dobijao penziju, da je išao na fudbalske utakmice, da se slobodno kretao po Beogradu. Njega je čuvala vojska i država”, ocenjuje Todorović.

U predmetu koji je nazvan „Jataci“ zbog pomaganja Ratku Mladiću u Beogradu se već nekoliko godina sudi grupi od desetoro okrivljenih, među kojima su civili i njegovi nekadašnji saborci iz Vojske Republike Srpske. Oni se sumnjiče da su od 2002. do 2006. Mladića skrivali u svojim i iznajmljenim stanovima u Beogradu, finansirali ga, podizali njegovu penziju, obezbeđivali mu hranu, telefone za komunikaciju sa porodicom i prevozna sredstva.

Što se tiče Haškog tribunala, priča o haškim optuženicima za Srbiju još nije završena jer taj sud još nije dobio sveobuhvatni izveštaj o mrežama podrške beguncima. Šta se desilo sa jatacima nekadašnjih najtraženijih begunaca pita ovih dana vlasti u Srbiji glavni tužilac Serž Bramerc.

Rasim Ljajić, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim sudom, rekao je za beogradske medije da će to biti glavna tema predstojećih razgovora sa Bramercom.

“U svakom slučaju, to je unutrašnje pitanje Srbije. Mi zbog nas treba tu istragu da dovedemo do kraja. Ali to ni na koji način ne može da poremeti kompletnu ocenu saradnje Srbije sa Haškim tribunalom”, rekao je Ljajić.

Glavni haški tužilac izveštaj o saradnji Srbije proslediće Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija u novembru.

Beč Nojman: Promocija patriotizma na pogrešan način

Istraga protiv vojnih oficira osumnjičenih da su u Srbiji skrivali Ratka Mladića zaustavljena je 2006. po nalogu Zorana Stojkovića, ministra pravde u vladi Vojislava Koštunice, nakon čega je tek 2010. predmet preuzelo Tužilaštvo za ratne zločine.

Generali Aco Tomić, Nebojša Pavković, Dragan Živanović i Ljubiša Vuković, kao i Branislav Puhalo, šef obezbeđenja Ratka Mladića, osumnjičeni su da su tokom 2000, 2001. i 2002. tog haškog optuženika skrivali u vojnim objektima Stragari, Krčmar i Cer, ali pravosudnog epiloga još nema.

Sociolog Janja Beč Nojman smatra da država želi da se distancira od toga da je, kako kaže, skrivanje Ratka Mladića bilo organizovano i od nekih državnih struktura, i dodaje da se može se pretpostaviti zbog čega sudsi procesi jatacima traju dugo.

“Upravo zbog toga što je u to upleten ogroman broj ljudi na vrlo visokim položajima. I tu su i veliki interesi u igri, finansijski, politički, diplomatski, a prisutan je i strah od odlaska u zatvor… Ako se tu bude sudilo po liniji komandne odgovornosti onda bi tu moglo da se stigne do vrlo važnih imena. Ova država se ponaša ambivalentno jer, sa jedne strane, daje signal Evropskoj uniji da će osuditi organizatore mreže podrške haškim beguncima, a sa druge strane jatacima pokazuje da to ne misli baš ozbiljno. E sada, šta će tu da prevagne ne može se sada reći jer je puno ljudi i raznih interesa u to umešano”, ističe Janja Beč Nojman.

Nakon ubistva dvojice gardista u tajnom vojnom objektu Karaš na beogradskom Točideru pre osam godina spekulisalo se da ih je likvidiralo obezbeđenje Ratka Mladića jer su ga videli u skrivanju na toj lokaciji. Sumnje da je to bio uzrok njihovog stradanja nedavno je podgrejalo anonimno pismo poslato roditeljima stradalih vojnika, potpisano sa „Bivše obezbeđenje haškog optuženika“, u kom se potvrđuje ta pretpostavka.

Advokat Dragoljub Todorović kaže da na to treba obratiti posebnu pažnju.

„U tom kontekstu je zanimljiva skorašnja odluka Ustavnog suda da je u tom slučaju prekršeno pravo porodica žrtava na pravično suđenje. E sada je sud na potezu i mora nešto da uradi. Jer ovim je utvrđeno da su gardisti ubijeni. A da li je to u vezi sa Ratkom Mladićem ili ne to bi morale da utvrde nove vlasti”, naglašava Todorović.

Jedine osobe koje su do sada kažnjene zbog skrivanja Ratka Mladića su njegovi rođaci. Branislav Mladić i Miroslav Jegdić u sporazumu sa Tužilaštvom priznali su krivicu jer su mu jedno vreme pružali utočište u Lazarevu i Velikoj Moštanici, pa su osuđeni samo na uslovne kazne.

Janja Beč Nojman zaključuje da izostanak realnih kazni za najodgovornije sa viših instanci i traljava suđenja jatacima mogu da pošalju samo negativnu poruku.

„A ta poruka bi bila da je zločin nekažnjiv. To se tako čita ako nema kazne za zločin. Najstrašnije je to što se posle svih ratova i zločina šalje poruka da se može nekažnjeno pomagati optuženima i počiniocima. To prosto znači da je sve dozvoljeno ukoliko se radi u ime otadžbine ili nekakvog patriotizma koji se najčešće promoviše na pogrešan način.“