Dostupni linkovi

logo-print

Srbija i BiH koče Kosovo u borbi protiv terorizma


Militanti iz BiH, Kosova, Srbije i Makedonije na ratištu na strani IDIL-a, iz jednog od propagandnih filmova, 2015.

Militanti iz BiH, Kosova, Srbije i Makedonije na ratištu na strani IDIL-a, iz jednog od propagandnih filmova, 2015.

U poslednjem izveštaju Stejt departmenta o terorizmu, navodi se da "nepriznavanje Kosova od strane Srbije i Bosne i Hercegovine ometa učešće Kosova u mnogim regionalnim inicijativama protiv terorizma".

Ministar unutrašnjih poslova Kosova Skender Hiseni u razgovoru za RSE navodi da su nepriznavanje Kosova od Srbije i Bosne i Hercegovine, kao i nedostatak diplomatskih odnosa sa tim zemljama, glavna prepreka za razmenu informacija i značajnije angažovanje zemlje u borbi protiv terorizma i nasilnog ekstremizma na regionalnom planu, piše Amra Zejneli u tekstu Nepriznavanje Kosova glavna prepreka u borbi protiv ekstremizma.

"Sa Srbijom i Bosnom postoji takoreći totalni deficit u razmeni bilo kakvih informacija. Sa drugim zemljama regiona saradnja je dobra. Sa Albanijom imamo tesnu saradnju, dok sa drugim zemljama još uvek mora da se radi. Sarađujemo i sa Crnom Gorom, ali sa Makedonijom je ponekad složenija situacija. U svakom slučaju, Kosovo je otvoreno za saradnju u toj oblasti, ali samo za zvaničnu i ozbiljnu saradnju", naglasio je Hiseni.

U izveštaju Stejt departmenta se takođe navodi da su "učlanjenje Kosova u mnoge regionalne i međunarodne organizacije, uključujući i Ujedinjene nacije, blokirale zemlje koje ne priznanju nezavisnost Kosova. Nedostatak članstva i nepriznavanje ometa i saradnju oko mnogih pitanja, poput borbe protiv terorizma".

Sa protesta "Stop terorizmu", Priština, 2012.

Sa protesta "Stop terorizmu", Priština, 2012.

Skender Perteši, analitičar kosovskog Centra za bezbednosne studije, kaže da su upravo Srbija i Bosna i Hercegovina zemlje koje ometaju Kosovo u regionalnim i međunarodnim inicijativama, te da se radi uglavnom o političkim preprekama.

"Politika je kriva zato što ona može da utiče na borbu protiv terorizma i nasilnog ekstremizma. Pošto Kosovo nije deo regionalni inicijativa, onda je teže da dobijemo pristup informacijama ili da razmeni informacije sa ostalim organizacijama drugih država", kaže Perteši.

Retorički jedno, u praksi drugo

Sagovornici RSE u Srbiji ocenu State Departmenta, s jedne strane, vide kao poziv za iskorak u normalizaciji odnosa. Sa druge strane je to, međutim, samo novi politički pritisak za nastavak procesa priznavanja Kosova.

Razvijanje dobrosusedskih odnosa, jedna od obaveza Srbije koju je na sebe preuzela ulaskom u briselski proces, nije princip kojim se i rukovodi. Gotovo po pravilu, svaka inicijativa koja ima bilo kakve veze sa Kosovom, nailazi na oštro protivljenje vlasti u Srbiji, navodi Milan Nešić u tekstu Srbija, Kosovo i borba protiv terorizma: Puno priče, malo saradnje.

Goran Bogdanović, nekadašnji ministar za Kosovo u Vladi Srbije i član Odbora za Kosovo u prošlom sazivu parlamenta kaže za naš program da je vreme pokazalo da se radi o poptuno pogrešnom pristupu.

"Bojim se da još uvek ne postoji politička volja da se takav problem adekvatno tretira. Jer, podsetiću vas, stranke se retorički bore za Evropsku uniju i saradnju, a sa druge strane sve čine da do nje ne dođe. Nije dovoljno reći: ‘Mi ćemo se boriti protiv terorizma i pomoći zemljama u regionu’, a sa druge strane blokirati bilo kakav proces koji ide u tom pravcu", kaže ovaj nekadašnji visoki državni funkcioner Srbije.

No, Ivan Vujačić, bivši ambasador Savezne republike Jugoslavije u Sjedinjenim Državama, smatra da su navodi State Departmenta samo politički.

Sa konferencije o borbi protiv terorizma na Balkanu, Beograd, 2015.

Sa konferencije o borbi protiv terorizma na Balkanu, Beograd, 2015.

"Zemlje koje jesu u Ujedinjenim nacijama i OEBS-u su više uključene u sve aktivnosti tih organizaicja, uključujući i borbu protiv terorizma, ali mislim da je to više politički stav SAD-a. Kosovo je deo regionalnih organizacija i na bilateralnoj osnovi mnoge od tih stvari mogu da se rešavaju. Saradnja bezbednosnih službi, policija, diplomatskih aktera su ti koji su u prvoj liniji borbe protiv terorizma. Tako da, ko god se bori protiv terorizma, sigurno mu neće biti smetnja da pokuša da uključi Kosovo kroz instrumente kojima raspolaže", smatra Vujačić.

Izabela Kisić iz Helsinškog odbora za ljudska prava, međutim, ima drugačije mišljenje:

"Ne znamo da li postoji ikakva saradnja u borbi protiv terorizma između Srbije i Kosova. Tu je jako važna i iskrena razmena informacija, a kada gledam iz ove persektive ne verujem da toga ima. Srbija je ta koja sprečava da Kosovo postane deo Ujedinjenih nacija i OEBS-a koji takođe imaju važnu ulogu u borbi protiv terorizma. Blokadom Kosova mi apsolutno ne možemo imati uspeha u aktivnostima protiv terorizma – odnosno prevenciji terorizma i pre svega prevenciji odlazaka ljudi na ratišta", smatra Kisić.

Terorizam ne poznaje granice

Bosna i Hercegovina zbog političkih neslaganja nema nikakvu institucionalnu saradnju s Kosovom, što uveliko otežava kako ekonomsku saradnju tako i borbu protiv terorizma, koji je globalna prijetnja i ne poznaje ni političke, ni administrativne prepreke, kaže direktor Centra za sigurnosne studije Denis Hadžović.

"Naravno, predstavnici organizovanih kriminalnih grupa i ekstremista ne predstavlja problem. Oni veoma lako sarađuju i održavaju svoje odnose i pripremaju aktivnosti protiv građana regiona. Ta karika Kosovo, Albanija i Bosna i Hercegovina je vrlo zanimljiva stvar sa aspekta saradnje i prikupljanja obavještajno-sigurnosnih podataka u borbi protiv terorizma, ali i drugih oblika organizovanog kriminala, tako, da kažemo, taj nedostatak predstavnika Kosova na zvaničnim sastancima gdje se raspravljaju te politike i planovi vezani za borbu svakako uzrokuje jednu manjkavost u regionalnoj saradnji i predstavlja problem odnosa regiona i saradnje, koji se mora na neki način riješiti", ocjenjuje Hadžović u tekstu Dženane Halimović BiH i nepriznavanje Kosova: Terorizam ne čeka političke dogovore.

Militanti iz BiH, Kosova, Srbije i Makedonija na jednom od propagandnih snimaka IDIL-a, 2015.

Militanti iz BiH, Kosova, Srbije i Makedonija na jednom od propagandnih snimaka IDIL-a, 2015.

Zbog nepostojanja sistema koji bi omogućio da se kroz sigurnosne službe prati kretanje potencijalnih terorista, postoji opasnost koju politika ne može da sagleda, smatra član Komisije za odbranu i sigurnost Parlamenta BiH Šemsudin Mehmedović. Svjestan činjenice da BiH zbog unutrašnjeg ustrojstva prati politiku Srbije po pitanju priznavanja Kosova, kaže:

"Ne postoji politička saglasnost unutar Bosne i Hercegovine vezano za priznavanje Kosova, jer se prati politika Srbije, ali to ne znači da bi trebalo i dalje biti u situaciji da se ne priznaju međusobno bar oni osnovni dokumenti, kada su u pitanju ljudi, jer sprečavanje kretanja ljudi je i sprečavanje borbe protiv terorizma, ako možemo tako reći, da ne govorimo o ekonomskim problemima kada je u pitanju plasiranje roba, investiranje Bosne i Hercegovine na teritorij Kosova."

Mehmedovićeva saradnica iz parlamentarnih klupa, zastupnica Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Dušanka Majkić kaže kako u tom smislu ne vidi problem, niti potrebu za odstupanjem čak ni u ovakvim izuzecima.

"Da li to utiče na bezbjednosne rizike odnosno borbu protiv terorizma, bezbjednosne agencije nisu to eksplicitno rekle. Ne znači da ne utiče, ali nisu to eksplicite rekle, tako da, ako me pitate da li ima osnova da se ukine bezvizni režim, moram reći da je politički stav da na tu temu nema razgovora", naglašava Majkić.

I dok politika postavlja prepreke za teroriste ih nema. To pokazuju i snimci sa stranih ratišta, na kojima su prikazani borci iz cijelog regiona koji zajedno čak šalju i prijeteće poruke u kojima pozivaju na terorističke akte:

"Hvala uzvišenom Allahu koji nas je spojio u Šamu, koji nas je sastavio sa svih krajeva u Šamu. Nama je čast i ponos da se predstavimo kao Allahovi robovi koji dolazimo porijeklom sa balkanskih područja", jedna je od poruka.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG