Dostupni linkovi

logo-print

Hraniteljstvo nije biznis


"Ne možete da radite ovaj posao ako vi tu decu ne smatrate kao vaše dete", kaže hraniteljica Kadrija Ćelović

"Ne možete da radite ovaj posao ako vi tu decu ne smatrate kao vaše dete", kaže hraniteljica Kadrija Ćelović

Više od 6.000 dece nalazi se u hraniteljskim porodicama širom Srbije, dok je oko 800 u različitim institucijama za brigu o deci bez roditeljskog staranja. U šest opština Sandžaka u hraniteljskim porodicama je oko 1.700 dece.

Da li je novac isključivo motiv da porodice prihvate staranje o deci?

"Volim decu. To me ispunjava. Brzo se svi u porodici vežemo za njih i kada odu plaču oni, plačemo mi", priča Kadrija Ćelović, hraniteljka iz Priboja, majka troje dece, koja već sedam godina usvoj dom prima isključvo bebe.

Ona kaže da je ključ za hraniteljstvo isključivo ljubav prema deci, a ne novac.

"Ne možete da radite ovaj posao ako vi tu decu ne smatrate kao vaše dete. U familiji i sa moje i sa muževljeve strane svi ih doživljavaju kao članove naše porodice. Ja najviše volim da čuvam bebe. Kad uzmem bebu, one kod mene ostaju od šest meseci do četiri godine. Sada su kod mene dve devojčice, jedna od mesec i po, a druga od šest meseci. Kada su došle kod mene jedna je imala pet dana, a druga petnaest", priča Kadrija.

Navodeći da hraniteljstvo u Srbiji ima tradiciju dugu 87 godina, Dobrila Grujić iz Ministarstva za rad i socijalnu politiku pojašnjava da bi hraniteljstvo trebalo da bude privremeno i da bi trebalo da omogući povratk deteta u porodicu porekla.

Najviše voli da čuva bebe: Kadrija Ćelović

Najviše voli da čuva bebe: Kadrija Ćelović

Proritet u rešavanju problema hraniteljstva i zaštite dece u tom periodu je i donošenjenje novih zakonskih rešenja, uključujujući i deo koji se odnosi na finansiranje troškova za izdržavanje deteta i pravo deteta na proslavu mature i eskurzije.

"I da kroz način finansiranja obezbedi podizanje samopouzdanja, samopoštovanja deteta i pomoć negde u prevladavanju gubitka koje dete ima u psihološkom razvoju. Dakle, sredstva koja se sada obezbeđuju, to se oglašava svakog meseca, za potrebe deteta je oko 24.000 dinara. Kada je u pitanju dete koje ima smetnje u razvoju, taj iznos se uvećava i on može biti uvećan čak i do 50 posto ili u nekom periodu kada je posebno krizna situacija kada je zdravstveno ugoženo dete", pojašnjava Dobrila Grujić.

U evropskom vrhu po razvoju hraniteljstva

Ona podvlači da hraniteljstvo nije biznis, kao i da porodica koja je socijalno ugrožena ne može primiti dete, pa zato hranitelji i prolaze posebne obuke i provere.

"Time se nekako i prizna da je hraniteljstvo i rad, ali ne i biznis gde se nešto mnogo zarađuje. Nije to satisfakcija koja je ravna naknadi koju dobija zaposleni u nekoj firmi. Ko ima samo jedno dete na smeštaju hranitelj dobija oko 14.000 dinara za svoj rad. Ako ima više dece na hraniteljstvu onda on dobija nešto manje, oko 8.000 po detetu. To su sredstva koja hranitelj troši i za to nepolaže račun nikome, ali svaki utrošeni dinar koji se dobija za potrebe deteta mora da se zna zašta je potrošen", pojašnjava Dobrila Grujić.

Hraniteljima se uplaćuju i doprinosi za penziono i zdravstveno osiguranje. I ako se troškovi oko izdržavanja dece stalno povećavaju, hraniteljka Kadrija kaže da je zadovoljna sa primanjima za sebe i za decu.

"Jes' da kako koji dan da je sve skuplje i skuplje. Ali može, može da se izađe na kraj sa parama koje dobijamo za decu, a i za sebe. Pa zadovoljna sam. Zadovoljna", kaže.

Srbija je po razvijenosti hraiteljstva u samom vrhu u Evropi i to ne samo po zastupljenosti hraniteljstva kao oblika zaštite dece bez roditeljskog staranja nego i izgradnji sistema kvaliteta hraniteljstva sa ciljem smanjenja institucionalne zaštite dece i razvijanju hraniteljstva.

  • 16x9 Image

    Danica Gudurić

    Novinarstvom počela da se bavi slučajno, u RTB Boru i ostala verna novinarskoj profesiji više od dve decenije. Od 2003. godine dopisnica RSE. Dobitnica više nagrada za reportažu.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG