Dostupni linkovi

logo-print

Predložen fond za pomoć bolesnima: Zdravlje za sve, sve za zdravlje


Ilustracija, foto: Vesna Anđić

Ilustracija, foto: Vesna Anđić

Republički fond za zdravstveno osiguranje predložio je osnivanje posebne fondacije u Srbiji koja bi prikupljala novac za lečenja u inostranstvu, kako bi trošenje sredstava donatora bilo transparentno. Ova incijativa usledila je nakon što su se u delu javnosti pojavile sumnje da je zloupotrebljen novac iz nekih od brojnih humanitarnih akcija.

Transplantacije srca, lečenje malignih oboljenja i tretmani matičnim ćelijama najčešći su razlozi zbog kojih pacijenti u Srbiji, u vremenima kada domaći zdravstveni sistem obitava u nemaštini, za svoje najbliže traže spas na evropskim i svetskim klinikama.

Često jedini put ka intervencijama u Beču ili Hjustonu su apeli roditelja preko medija i društvenih mreža da se prikupi novac za lečenje njihove dece, a nakon nebrojenih akcija uz pomoć udruženja ili nevladinih organizacija došla su i pitanja da li su u nekim slučajevima bolesni iskorišćeni kako bi se zaradile pare.

Momčilo Babić, direktor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, izjavio je za RSE da će ta institucija, kako bi se u budućnosti izbegla mogućnost zloupotreba, predložiti da se ove aktivnosti regulišu zakonom.

“Danas svaka marketinška agencija može da pokrene pitanje prikupljanja sredstava i da to proglasi lečenjem bolesti. Niko to ne kontroliše osim kada se dogodi neka apsolutno incidentna situacija. Naša ideja je da se ubuduće napravi posebna fondacija ili budžetski fond. Dakle, rešenje koje će omogućiti donatorima da ulažu i da se iz te fondacije finansira lečenje u inostranstvu.”

Nova organizacija ne može biti u sastavu državnog Fonda, ali su u toj instituciji izrazili spremnost da joj pruže logističku pomoć, da daju prostorije i tehnička sredstva, a predložili su i radni naziv novog dobrotvornog fonda - “Zdravlje za sve, sve za zdravlje”.

Dok ta oblast ne bude uređena roditeljima bolesne dece ostaje da se nadaju da svakakve priče i loša iskustva u pojedinim slučajevima neće uticati na volju dobrotvora da pomognu.

Emina Vudrag, čija devetogodišnja ćerka čeka pomoć za tretman matičnim ćelijama na klinici u Austriji, kaže za RSE da bi najbolje za sve bilo da se jasnim propisima uredi prikupljanje humanitarne pomoći.

“Time što se dešavaju prozivke i iznose javne dileme šta se tu sve dešava ugrožava se skupljanje para za mnogo bolesne dece kojima je pomoć neophodna. Mi dobro znamo zbog čega i za koga prikupljamo humanitarnu pomoć i svakako da je važno da te pare ne bi smele da budu upućene ni na jednu drugu stranu. Iskreno rečeno, mi se na sve načine snalazimo ne bi li našoj deci omogućili lečenje. To su koncerti, postavljanje kutija na raznim sajmovima i javnim mestima, pozivi na humanost preko medija… Često je to teško i mučno za sve nas ali to je sada jedini način da se pomogne našoj deci.”

Jedan tretman matičnim ćelijama košta oko 10.000 evra, što je za najveći broj roditelja obolele dece suma koju ne mogu da uštede ni za nekoliko godina, zbog čega još zavise od dobre volje onih koji imaju.

Za razliku od brojnih akcija roditelja koji se snalaze kako znaju i umeju, samo nekoliko velikih fondova proteklih godina bavilo se prikupljanjem pomoći na organizovan način. Fondacija B92 transparentno je realizovala velike projekte za kupovinu mobilnih mamografa i inkubatora za porodilišta.

Maja Čečen, direktorka Fonda B92, kaže za RSE da su pojedini slučajevi zloupotreba pokazali da je neophodna sistemska kontrola prikupljanja humanitarne pomoći.

“Nepravilnosti koje se pojave demotivišu ljude da se uključe u dobrotvorne akcije. Dešava se da neko objavi da skuplja novac za nešto a da to na kraju ne stigne tamo gde je trebalo. Ljudi dobre volje ne zaziru da sredstva daju ozbiljnim organizacijama ali za pojedinačne slučajeve jeste problem. Šteta je što se takve stvari dešavaju zato što onda mnogo ljudi ne dobije potrebnu pomoć. Najvažnije je proveriti rezultate takvih akcija. Da li je zaista urađeno ono za šta se novac skupljao, da li je pomoć stigla onome kome je trebala.”

Kako dobrotvori ne bi imali razloga da sumnjaju da njihov novac neće stići do onih kojima je namenjen predloženo je da organizatori humanitarnih akcija i donatori uspostave saradnju sa Ministarstvom zdravlja da bi se precizno ustanovilo koliko ima onih kojima je potrebna pomoć.

Momčilo Babić zaključuje da problem sa humanitarne pomoći neće postojati čim se ta oblast bude sistemski uredila.

“U ovom trenutku samo ako je došlo do ozbiljnog kršenja zakona policija, inspekcije i tužilaštvo mogu da kontrolišu nepravilnosti u prikupljanju humanitarne pomoći. Jednostavno, treba uvesti red i treba uvesti kontrolu. Očigledno je da je neophodna neka vrsta rigorozne kontrole.”
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG