Dostupni linkovi

logo-print

Srbija: Fiskalni savet predložio oštre mere štednje


Kratkoročnim merama koje je predložio Fiskalni savet planirana je ušteda od milijardu evra u 2012. i 2013. godini.

Kratkoročnim merama koje je predložio Fiskalni savet planirana je ušteda od milijardu evra u 2012. i 2013. godini.

Ekonomska kriza u Srbiji kreće se ka vrhuncu koji bi mogao da se dogodi vrlo brzo ukoliko vlast odmah ne preduzme oštre mere, upozorili su domaći ekonomisti. Ako se hitno ne smanji deficit prvo što sledi je kriza javnog duga, smatraju stručnjaci Fiskalnog saveta.

Za finansiranje budžetskog deficita i otplatu dugova Srbija će do kraja godine morati da se zaduži za još 2,5 milijarde evra što je scenario koji državu vodi ka dugu koji će biti veći od 55 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Zbog toga je Fiskalni savet predložio da se odmah zamrznu plate i penzije, kao i da se počne sa poreskom reformom koja uključuje povećanje poreza na dodatu vrednost (PDV) na 22 odsto.

Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, izjavio je da bi ti koraci doveli do pada životnog standarda ali da su neminovni.

“To je ono što će morati da se učini. Meni se čini da je situacija takva da će bukvalno primorati nadležne da nešto preduzmu. Mislim da je ovaj konstantni pad vrednosti dinara samo jedna groznica sa visokom temperaturom iza koje stoji ozbiljno zapaljenje koje se zove neodržive javne finansije. I zato je neophodno odmah primeniti ozbiljne mere”, ocenjuje Petrović.

Kratkoročnim merama koje je predložilo ovo savetodavno telo planirana je ušteda od milijardu evra u 2012. i 2013. godini, tako da bi nešto bolji život građani mogli da očekuju tek par godina posle toga. Do 2016. ekonomisti planiraju uštedu i dodatnih 1,2 milijarde evra čime bi bio postignut veliki cilj, a to je izbalansiran budžet bez deficita. Prognoze govore da će sadašnji manjak u budžetu na kraju godine porasti na više od šest odsto BDP-a.

Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta, kaže da vlast nikako ne bi trebalo da okleva, iako predložene mere mogu da budu bolne za većinu građana.

“Javnost mora da shvati da nije moguće i dalje živeti kao do sada. Da se povećavaju plate i penzije i imati isplate svih obaveza države a da se ništa kritično ne dešava. Ukoliko se dogodi kriza javnog duga došlo bi do eksplozije inflacije i deviznog kursa, do masovnih otpuštanja radnika, do pada plata i penzija… To je situacija koju moramo imati u vidu kao crni scenario ako se ništa ne preduzme”, upozorava Vučković.

Fiskalni savet predložio je poteze i na duže staze, pa se do 2016. predviđa smanjenje rashoda kroz reformu penzijskog sistema i usklađivanje plata u javnim i privatnim preduzećima, kao i racionalizaciju u javnom sektoru u kom je trenutno zaposleno čak 440.000 ljudi više nego što je potrebno.

Politička aritmetika i ekonomska računica

Željko Bogetić, vodeći ekonomista Svetske banke zadužen za Jugoistočnu Evropu, rekao je za RSE da su Srbiji neophodne brze reforme i da bi predloženi model mogao da bude dobar izbor.
Narodna banka Srbije

Narodna banka Srbije


“Neophodan je upravo zbog toga što se javni dug Srbije nalazi na veoma neodrživoj putanji i potrebno je urgentno raditi na njegovom smanjivanju. Bez ozbiljnih i oštrih mera nemoguće je izvršiti takvu vrstu konsolidacije koja je neophodna da bi se srpska privreda stabilizovala i da bi dinamičnim tempom mogla da raste na srednji i dugi rok. Takve reforme je moguće sprovesti. Postoje druge zemlje u okruženju koje su primenile mnogo oštrije programe, kao što su Rumunija i Letonija. Srbija još uvek ima određeni period u kom je moguće i neophodno reagovati brzo. Svako odlaganje u osnovi znači značajno pogoršavanje ekonomske situacije ili još teže i bolnije mere kasnije”, ocenjuje Bogetić.

Prema prognozama ekonomista, fiskalna konsolidacija i reforme za nekoliko godina omogućile bi jači privredni rast, dok bi makroekonomska stabilnost povećala kredibilitet Srbije pa bi kamate na kredite bile niže.

Pre toga su potrebni oštri reformski rezovi pa su svoj predlog stručnjaci prosledili predsedniku Srbije i parlamentarnim strankama.

Ekonomista Ljubomir Madžar zaključuje da političari ovog puta nemaju izbora.

“Do sada je nekakva politička aritmetika mogla da se isteruje na račun ekonomske računice. Sada to više nije slučaj. Situacija se ozbiljno zaoštrila i ukoliko političari ne pristanu na reforme oni će propasti zajedno sa svima nama. A dinar mora da slabi jer nije ni smeo da bude tako jak u ovih poslednjih deset godina. I nema druge nego da se dinar vrati tamo gde mu je mesto”, smatra Madžar.

Ekonomisti su ocenili da bi Srbiji bilo lakše da sprovede reforme ukoliko nastavi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom jer MMF iz perspektive stranih investitora predstavlja garanciju da će planirane mere biti sprovedene.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG