Dostupni linkovi

Srbija: Dve trećine građana bira Kosovo umesto EU


Grafit u Beogradu

Grafit u Beogradu

Na pitanje za šta bi se odlučili na eventualnom referendumu "Kosovo ili Evropska Unija", čak dve trećine građana Srbije odgovorilo bi – Kosovo, pokazalo je najnovije istraživanje javnog mnjenja. Stručnjaci za takav stav građana najviše krive aktuelnu političku garnituru, koja, iako evrointegracije označava važnim prioritetom, istovremeno poručuje da bi se u „ili - ili“ situaciji, od Evrope moglo odustati, ali ne i od Kosova.

Mnogo puta do sada iznet stav političkog vrha Srbije da bi se u slučaju uslova „ili Evropa ili Kosovo“ opredelili za Kosovo, preneo se i na građane koji bi, sudeći po poslednjem istraživanju javnog mnjenja, dvotrećinskom većinom napravili isti izbor.

Podrška građana Srbije evropskom putu zemlje, poslednjh godina je dosta varirala, a naročito u poslednje dve godine kada je sa 70 odsto podrške 2010., početkom 2012. pala na ispod 50 procenata.

Poslednjih meseci, ponovo je zabeležen blag rast, ali, kada su ispitivači podršku evropskom putu uslovili Kosovom, rezultat se drastično promenio.

„Smanjio se gotovo za pola. Dakle, imamo tek nekih 25 odsto, četvrtinu građana, koji bi se u takvoj situaciji odlučilo za Evropu, dok bi 60 procenata njih ipak izabralo da Kosovo ostane unutar Srbije“, rekao nam je Predrag Kurčubić, direktor socio-političkih i medijskih istraživanja IPSOS Stratedžik marketinga, agencije koja je sprovela istraživanje u saradnji sa B92.

Dobijene rezultate potvrđuje i razgovor sa Beograđanima. U velikoj su manjini bili oni koji bi pristali da se Srbija priduži Evropi, po cenu da se odrekne Kosova:

Stavovi građana ne iznenađuju ako se ima u vidu da i političke elite stalno balansiraju između Kosova i Evrope. Tako je i predsednik Tomislav Nikolić, u najnovijoj izjavi, datoj tokom posete Grčkoj, rekao „da će Srbija ispuniti sve uslove koje EU pred nju postavlja, ali da nikada neće priznati nezavisnost Kosova“.

Direktorka Centra za evroatlanske studije Jelena Milić odgovornost zato pre svega nalazi u vlasti. Ipak ukazuje da bi realan odgovor na eventualno referendumsko pitanje o izboru između Kosova i Evrope, zavisio i od referendumske kampanje i toga ko bi tu kampanju i kako vodio. Međutim, ako bi se pretpostavilo da bi kampanja išla na osnovu sadašnje političke postavke:

"Onda bi moglo da se kaže da su najdogovorniji političari zato još uvek Srbiji nude i tvrde nešto što je jednostavno lažna teza. Srbija trenutno ne bira između Kosova i EU. Srbija ne kontroliše Kosovo, niti će ga u budućnosti kontrolisati. Srbija samo bira između toga da u saradnji sa EU, ne gubeći svoju evropsku perspektivu pokuša da izdejstvuje što bolji status za sever i položaj srpske zajednice generalno ili da izgubi i evropsku perspektivu i mogućnost da sa EU zajedno radi. To su neki maksimalni okviri koji su mogući“, ocenila je Jelena Milić.

Razlog za porast antievropskog raspoloženja se osim u aktuelnoj, može tražiti i u prethodnoj vlasti, smatra reditelj Gorčin Stojanović. Tadašnja vladajuća garnitura, kako ukazuje, građanima nije uspela da adekvatno objasni šta su objektivne prednosti ulaska u EU, već se stalno utrkivala sa nacionalistima koji su na kraju i odneli pobedu na izborima.

„Prostije rečeno, Boris Tadić je stalno ubeđivao birače da je on veći Tomislav Nikolić od Tomislava Nikolića i uspeo je da ih ubedi u to da onda bolje uzmu original nego bledu kopiju. A ta stvar, simbolički, generiše i drugih stvari. Dakle, od Kosova je napravljena ona vrsta ideološkog sada već znaka kao što je svojevremeno, recimo, bio Tito – mogli ste da budete protiv Tita koliko god ste hteli, samo je važno da to ne kažete. Po istom principu, te dve trećine građana Srbije znaju da Kosovo nije deo Srbije i verujem da su negde intimno svesni da to više nikada neće ni biti, ali, naravno, to nije lepo reći“, rekao je Stojanović

Interesantno je i kako na pitanje „Evropa ili Kosovo“ gledaju simpatizeri i birači političkih partija u Srbiji. Među građanima koji bi se opredelili za Kosovo, najviše je pristalica stranaka - stožera vladajuće koalicije – Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije. U tom procentu su pretekli i glasače partija sa otvoreno desnom politikom.

Birači do skora vladajuće, a danas najveće opozcione Demokratske stranke, takođe su iznenadili - u potpunosti su podeljeni, dok je Liberalno demokratksa partija jedina čiji bi se glasači u većini opredelili za Evropu.

Druga zanimljivost na koju ukazuje Predrag Kurčubić iz Stratedžik marketinga jeste da je među građanima koji podržavaju evropski put Srbije veliki broj onih koji zapravo i nemaju pozitivno mišljenje o EU.

„Evropa i Kosovo nisu trenutno najvažniji problemi sa kojima se građani i država suočavaju. Trenutno dominiraju ekonomski problemi – pre svega nezaposlenost, nizak standard, korupcija, kriminal... Međutim, vrlo često možete čuti od građana koji dolaze na fokus grupe, sa kojima razgovaramo u okviru nekih drugih istraživanja, da bi eventualno Evropa mogla da bude sredstvo ili put ka rešavanju tih problema. Otuda je ta podrška ulasku u EU relativno velika u odnosu na broj onih koji imaju pozitivno mišljenje o EU kao takvoj“, kaže Kurčubić

A da su građani zaista okupirani drugim problemima, primećuje i jedan stariji Beograđanin:

  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. U beogradski biro RSE dolazi u oktobru 2010. godine gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG