Dostupni linkovi

logo-print

Država vratila tek deseti deo oduzete zemlje


Foto: Vesela Laloš

Foto: Vesela Laloš

Četiri godine nakon usvajanja Zakona o restituciji oni koji očekuju vraćanje obradive zemlje veoma su nezadovoljni dosadašnjim procesom. U subotičkoj regiji je do sada vraćeno oko 330 hektara, dok se potražuje desetak puta više.

I na nivou Vojvodine se ova kategorija imovine najviše i potražuje, a najmanje je restituisano, čemu je razlog sam Zakon koji nije predvideo mogućnost vraćanja putem adekvatne zamene oduzetih parcela.

Zbog toga što se prvobitno stanje oduzete zemlje do sada znatno izmenilo, nemoguće ju je vratiti u izvornom obliku, a kako država prolongira izmenu Zakona i uvođenje supstitucije, ceo proces je praktično blokiran, navode naši sagovornici, naslednici koji očekuju da im se vrate porodična imanja.

“Mi želimo da nam se vrati zemlja, a ne želimo nadoknadu. Međutim, pošto je ono što nam je oduzeto već promenilo više vlasnika - oko 90 odsto naših parcela je već prodato, a i stanje parcela promenjeno - može nam se vratiti samo neka druga zemlja, na drugoj lokaciji. Međutim, do sada ništa baš nismo dobili”, navodi S. M. čija porodica očekuje da im bude vraćeno oko 60 hektara oduzete obradive zemje.

I A.K, čija je porodica zahtev za povrćaj imovine podnela još 2012. godine, kaže da sve stoji.

“Mi smo bili pozvani na raspravu čim smo predali dokumentaciju, a predali smo kompletno, sve što se tražilo, od tada se ništa ne događa. Jedino što nam s vremena na vreme zatraže neki novi dokument. I to ono što ja smatram da je nepotrebno. Uvek neko koči u tome, ja ovo ne razumem”, kaže.

Porodica Isakov očekuje povrćaj 60 hektara.

“Mi od toga ništa nismo dobili. Ovo je sada praktično mrcvaranje. Niko ništa ne radi na tome, a kad god treba da se taj zakon izmeni, kako stalno obećavaju, desi se promena vlade, odnosno izbori, i na tome ostane…Ta supstitucija je kao kost u grlu”, navodi Vasa Isakov, sekretar subotičkog Udruženja za povrat imovine.

Milan Uzelac, predsednik tog udruženja, napominje da je su oni još tokom javne rasprave zahtevali unošenje izmena u Zakon o restituciji, jer je bilo očigledno da je bez mahanizma supstitucije on nesprovodiv.

“Tražili smo te izmene da bi se poljoprivredno zemljište moglo lakše vraćati. Uostalom, to je tražio i Savet Evrope, kao i evropski parlament, jer je za sedamdesetak godina otkako je imovina oduzeta došlo do promena na terenu, i zbog toga se zemlja ne može vraćati u onom stanju u kojem je oduzeta. Evo, već drugi put se dešava da taman kad izmene treba da dođu na dnevni red, dođe i do novih izbora…Vreme prolazi, ništa se ne rešava, i mi smo vrlo nezadovoljni“, kaže Uzelac.

XS
SM
MD
LG