Dostupni linkovi

logo-print

“Veliki brat”, “Farma”, “Parovi”, “Maldivi” – ponuda rijaliti emisija na medijskoj panorami Srbije, čini se, nikad nije bila bogatija. Deo javnosti, zgrožen ovakvim emisijama – u kojima dominantni sadržaj čine verbalno, katkad fizičko nasilje, povremeno seks i sveukupna banalnost – pokrenuo je peticiju za ukidanje rijaliti programa, pod izgovorom da oni loše utiču na decu.

Na televizijskim ekranima šepure se živopisni likovi, poput osuđivanog kriminalca Kristijana Golubovića, ocvalih estradnih pevačica, ponekog političara i osoba koje o sebi, iz njima znanih razloga, vole da misle da su selebriti. Svi su oni deo enterijera rijaliti programa.

Osim besmislenih razgovora i prizora iz svakodnevnog života, jedan od stalnih “začina” ovih, kako rejtinzi pokazuju, masovno gledanih emisija, su scene seksa i svađa među učesnicima:


Beograđanke i Beograđani sa kojima smo razgovarali kažu da nisu gledaoci rijaliti emisija:


Revoltirana poplavom šunda i kiča, grupa građana koji razmišljaju poput naših sagovornika, pokrenula je peticiju kojom traže ukidanje rijaliti emisija ili barem njihovu zabranu emitovanja na nacionalnim frekvencijama.

“Za neke naučno-obrazovne programe je potrebno doplatiti, dok je taj oblik pornografije i štetnog materijala dostupan nama i našoj deci! Ta ista naša deca počinju da se pretvaraju u te utvare, devojčice se već sa svojih 12 godina oblače poput starleta i uzimaju za ideale i idole te osobe koje vide tamo”, piše u peticiji koju je do sada potpisalo više od 100.000 ljudi.

Rijaliti su ogledalo Srbije, odgovara u razgovoru za medije Milomir Marić, glavni urednik TV Hepi koja prednjači po broju treš rijaliti programa:

“Svi jure da razbiju to ogledalo, jer im se ne sviđa kako izgledaju u njemu”, konstatuje Marić.

Premda ne podržava zabrane, profesor u penziji Ratko Božović smatra da je ovakav vid pritiska odozdo dobrodošao.

“Možda je dobro što se to pojavilo, kao neki znak da još nije odumrlo to društvo koje gleda televiziju i koje je vezano za televiziju i koje televiziju ima kao horizont i medijsku komunikaciju. Samo po sebi nije tako loše da ima ljudi koji misle drugačije. Jer ovde, manje-više, misli se tako da se ne misli. Zato su ti mediji dobrodošli vlastima”, kaže Božović.

Iako je prvi rijaliti šou – “Veliki brat” u Srbiji emitovan pre gotovo jedne decenije na TV B92, Regulatorno telo za elektronske medije, tadašnji RRA, je tek 2011, nakon antisemitskih ispada nekih učesnika, doneo zabranu emitovanja ovakvih programa uživo.

Od tada do danas se, podseća profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski, ništa nije promenilo u sadržaju ovih emisija, pa treba tražiti druga rešenja:

“Može se delovati na taj način što bi ti sadržaji bili potisnuti u kasne večernje sate. Dakle, jedino rešenje je, ako uopšte opstaju rijaliti formati na našim televizijama, da se emituju u dnevnom periodu pre 11 sati uveče, a možda bi trebalo da ih potisnemo tek posle ponoći”, objašnjava Veljanovski.

Osim seksa i skandala, kreatori rijalitija znaju da za gledanost dobro dođe i zrno politike, pa je nedavno višesatni talk show sa učesnicima jednog rijaliti programa na nacionalnoj frekvenciji imao i šef radikala Vojislav Šešelj. Čovek koji pred Haškim tribunalom čeka presudu za ratne zločine, odgovarao je i na ovakva pitanja:

“Ja se zovem Brendon, Branislav Radonić. Kao neko ko se bavi zdravim životom i fitnesom, mene zanima kako se vi hranite, šta vi jedete? Da li jedete, onako, dijetalno ili jedete šta vam se sve jede?”

Uskratićemo čitaoce za odgovor, ali podsećamo da je godinama pre Šešelja, učesnik rijaliti programa bio još jedan političar – Nenad Čanak. Lider Lige socijaldemokrata Vojvodine je kasnije takve emisije opisao kao “najnižu kaljugu koja postoji”.

Na pitanje u čemu vidi toliku popularnost takvih “kaljuga”, profesor Božović odgovara da estrada u Srbiji odavno dominira.

“Ona je uspostavila jedan vrednosni haos, u kojem su ljudi needukovani za medije, pri tom nepismeni, i bukvalno i medijski nepismeni, i konačno u borbi za egzistenciju – ostali izvan kulture. Kultura je inače na sporednom koloseku. Tako da je ovde odavno umesto kulture zavladala estrada, a tamo gde zavlada estrada, tu postrada kultura”, komentariše profesor Božović.

Priča o rijaliti emisijama u Srbiji ima i drugu, tragikomičnu stranu. Nemali broj selebriti učesnika “Farme”, “Parova” ili “Velikog brata” zapravo su ljudi koji osnovnu materijalnu egzistenciju obezbeđuju upravo prodajući svoju intimu pred milionskim gledalištem. Stoga vredi citirati završnu rečenicu kolumne Borisa Dežulovića u zagrebačkim “Novostima”:

“Rijalitiji sa gladnim selebritijima nisu, naime, sramota Srbije, nego njen do sad najrijalističniji i najtačniji opis: slavna i gladna.”

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG