Dostupni linkovi

logo-print

Desničari iz sudnice na birališta


Serbia -- The campaign of right wing political parties on billboards for the parliamentary elections in Serbia, 25 February 2014

Serbia -- The campaign of right wing political parties on billboards for the parliamentary elections in Serbia, 25 February 2014

Desničarske organizacije u punom su zamahu pred predstojeće vanredne parlamentarne izbore u Srbiji. Prepoznatljivi po govoru mržnje, netoleranciji i netrpeljivosti premu drugom i drugačijem uz pozivanje na patriotizm krenuli su u izbornu trku za ulazak u parlament. Prognoze govore da šanse za to praktično nemaju ali će im učešće u predizbornoj kampanji pružiti mogućnost propagairanja svojih ideja.

Desničari, okupljeni u jednom broju organizacija, očito traže okvir koji će im omogućiti da sa terena pretnji i ponekad uličnog nasilja pređu u politku. Time bi u legitmne pretočili i koncepte koji su do sada bili među najtežim testovima za državu, koja je pak u stalnoj dilemi – da li da zabrani njihovo promovisanje ili ne. Neki od njihovih lidera su, pa moglo bi se i tako reći, skoro pravo iz sudnice krenuli u izbornu kampanju.

Pokret "1389" do kraja nedelje predaje izbornu listu a njen nosilac Miša Vacić, osuđen na jednogodišnju uslovnu kaznu zbog širenja mržnje prema LGBT populaciji uoči otkazane Parade Ponosa 2009. godine, zatim zbog nedozvoljenog posedovanja oružja i sprečavanja policajca da ga legitimiše, sada kaže da im je namera da približe patriotske vrednosti građanima.

„Hrabrost da se glasno kaže ne Evropskoj uniji i NATO-u, već saradnji sa Rusijom i zemljama Brika. Hrabrost da se brani otadžbina kroz ponovno uvođenje obaveznog vojnog roka, kao jačanje odbrambene moći vojske Srbije. Hrabrost da se kaže ne propagandi homoseksualizma i gej paradi. Štitili smo javnost od pokušaja gej parade u više navrata, sada smartamo da to možemo da činimo i u parlamentu. Hrabrost od strane države, da se odlučno uhvati u koštac sa problemima: korupcije, nezaposlenosti, prestanka proizvodnje, gomilanja javnog duga“, tako Vacić opisuje patriotske vrednosti.

Svoj ekstremizam najžešće su ispoljavali uoči svih najavljenih Parada ponosa, koje su uglavnom zbog tih pretnji bile i otkazivane. Aktivni su i kada je reč o Kosovu i Republici Srpskoj pod izgovorom „odbrane srpskih zemalja“.

Zato ne treba da čudi što su Šešeljeva Srpska radikalna stranka i pokreti Srbski Obraz i SNP Naši koji zajedno izlaze na izbore, izbornu kampanju započeli upravo u Kosovskoj Mitrovici, i to uz svoju prepoznatljivu ikonografiju, gde se našao i Mladen Obradović iz Obraza, pravosnažno osuđen na četiri meseca kućnog zatvora zbog širenja rasne i druge diskriminacije pred otkazanu Paradu ponosa u septembru 2009. godine:

Tako oni koji su pretili LGBT populaciji grafitima „Čekamo vas“ i sličnim, gradili teretane po beogradskim parkovima koje su krasile table sa natpisom “Telo sledi duh: Sport, zdravlje, nacionalizam”, sada preko bilborda poručuju građanima da i za njih mogu da glasaju na parlamentrnim izborima.

Kako bi izgledao takav skupštinski saziv ako bi u njemu sedeli pripadnici nekih od organizacija koje su bile i na ivici zabrane, neke zabranjene pa ponovo pod drugim imenom deluju, a lideri nekih od njih osuđeni zbog širenja mržnje? Pitali smo to Beograđane:

Ako je suditi po onome kako su prošle neki od onih koji su se već okušali na izborima, poput Dveri koji 2012. godine nisu prešli cenzus za ulazak u republički parlament teško da će skupštinska govornica postati mesto odakle će desničari moći da propagiraju svoje ideje. To potvrđuje Svetlana Logar iz „Ipsos Stratedžik marketinga“.

„Mislim da nema apsolutno nikakve šanse da desničarske organizacije, ove jake, poznate, kao što su Dveri, kao što je Obraz, da uđu u parlament. I sama Srpska radikalna stranka već duže vreme nije popularna, nije u parlamentu. I ja ne bih očekivala da oni imaju bilo kakve šanse, da kada dođe do toga, dakle da se za njih glasa, da im se da glas. Nije to niti u toj meri rasprostranjena opcija, niti je to za šta se oni zalažu udarna tema za građane“, kaže Logar.

Ustavni sud je 2012. godine zabranio rad organizacije „Otačastvenog pokreta Obraz“ zbog delovanja usmerenog na kršenje zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i izazivanja nacionalne i verske mržnje ali je odbio predlog tužilaštva za zabranu rada udruženja građana „Srpski narodni poket 1389“ iz Beograda, SNP „Naši“ iz Aranđelovca i „SNP Naši 1389“ jer je zaključio da se u konkretnom slučaju ne može pouzdano utvrditi postojanje ustavnih razloga za izricanje najteže mere kao što je zabrana rada udruženja građana. Ubrzo posle zabrane Obrazovci su formirali novu organizaciju “Serbski Obraz” i nastavili da deluju. Ako je moguće oni bi i u Skupštinu Srbije.

Jedan od razloga zašto su sada desničari krenuli na izbore je za socijalnog psihologa Jovana Bajforda ne to što postoji neka velika nada da će oni ući u parlament nego zato što predizborna kampanja daje mogućnosti za promociju koju oni inače nemaju.

“Ako neko ima listu koja je registrovana, oni jednostavno imaju određeni pristup medijima koji inače ne bi imali. Tako da mislim da je osnovna motivacija u celoj stvari samo promocija i način da se javnosti predstave neki od njihovih ekstremnih stavova”, ocenjuje Bajford.

On navodi da je bilo sasvim jasno, od samog početka, da će među tim desničarskim organizacijama, nastati pokušaj da se na neki način povežu sa drugim partijama i na taj način uđu u parlament.

“Recimo, jasno je da su Dveri pokušavale da sklope neki sporazum sa DSS-om, međutim do toga nije došlo. A Obraz i Naši su zapravo našli svoje mesto pod okriljem Srpske radikalne stranke i to samo po sebi nije ništa čudno. Na neki način Obraz je, i kada su delovali kao ekstremistička organizacija, uvek su na neki način imali podršku Srpske radikalne stranke, još kad su oni bili u parlamentu. U današnjoj situaciji, kada Srpska radikalna stranka ima vrlo male šanse da pređe cenzus, pretpostavljam da su tu, na neki način, i jedni i drugi videli zajednički interes. Zanimljivo je, međutim da je Obraz isto pokušao, stupili su u kontakt jednim javnim proglasom sa Dverima, nastojeći da Dveri isto pripoje svojoj listi, međutim to se nije dogodilo”, kaže Bajford.

Najveći udarac ekstremnoj desnici zadali su pratkično današnji vladajući naprednjaci cepanjem do tada moćne Srpske radikalne stranke i prevodjenjem njenih sledbenika prema političkom centru. Tako da najveći deo tih birača sada glasa za evropski put Srbije i za dobrosusedske odnose u regionu.
  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG