Crvenoarmejci poginuli za oslobođenje Kragujevca, koji su sahranjeni na gradskim grobljima, mogli bi se naći na spisku za ekshumaciju zbog neplaćenih računa za održavanje grobnih mesta. Pored njih, na toj listi našli bi se i ratnici iz ranijih oslobodilačkih ratova, kao i još oko 1.000 pokojnika za koje naslednici duže od deset godina ne plaćaju naknade za održavanje grobnih mesta.
U borbama za oslobođenje Kragujevca i Šumadije poginulo je 1.153 oficira, podoficira i vojnika Crvene armije od kojih je ogromna većina sahranjena u Spomen kosturnici u Jagodini, a samo 57 boraca pokopano je u zajedničkim grobnicama na Varoškom i Palilulskom groblju u Kragujevcu.
Istoričar Željko Zirojević, predsednik kragujevačkog SUBNOR-a, kaže za Radio Slobodna Evropa da ta boračka organizacija i građani Kragujevca neće dozvoliti nikakvo skrnavljenje grobnica ratnika koji su dali svoje živote za slobodu.
„SUBNOR Kragujevca ima poseban pijetet i odnos prema svim poginulima u borbi za slobodu, a posebno prema slavnoj Crvenoj armiji. Nikada nismo dozvolili niti ćemo dozvoliti bilo kakvo skrnavljenje obeležja svim ljudima koji su položili živote u borbi za slobodu Srbije i srpskog naroda. Ja sam siguran da ni grad Kragujevac, sve patriote i svi ljudi dobre volje neće dozvoliti bilo kakvo skrnavljenje spomen obeležja. Za nas su mesta na kojima su pokopani crvenoarmejci svetinje“, kaže Zirojević.
Prema njegovim rečima, SUBNOR ima potpunu evidenciju sa imenima, prezimenima i datumom pogibije crvenoarmejaca, od kojih je 28 sahranjeno na Palilulskom, a još 29 na Varoškom groblju. On kaže da SUBNOR vodi brigu o spomenicima poginulim crvenoarmejcima, ali da im nije jasno odkuda je potekla ideja da se plaća održavanje grobnih mesta za borce koji su dali život za slobodu Srbije.
„Neshvatljivo je otkuda je ovo pitanje baš sada izbilo u prvi plan i ko ga je pokrenuo nama je nepoznato. Ova postava SUBNOR-a Kragujevca je uspela da sačuva od daljeg urušavanja spomenik trojici poginulih pripadnika Crvene armije i da zajedno sa Skupštinom grada Kragujevca podigne novi spomenik na kome je upisano još 26 imena crvenoarmejaca za koje se nije znalo“, ističe Zirojević.
Pored pripadnika Crvene armije na listi za eventualnu ekshumaciju su i zaslužni građani, borci koji su stradalui u oba svetska rata u borbama za oslobođenje Srbije, kao i pokojnici koje su sahranili Centar za socijalni rad i Zavod za zbrinjavanje odraslih „Male pčelice“, ali i oni čiji su naslednici zaboravili grobove svojih predaka.
Nikola Spasić, direktor preduzeća „Gradska groblja“ kaže da nije doneta nikakva odluka o ekshumaciji, već da je samo konstatovano stanje koji opterećuje finansije tog preduzeća i da će se, zbog izuzetne osetljivosti, taj problem rešavati u saradnji sa gradskom upravom, institucijama i građanima koji duguju, ali da se neće skrnaviti istorijski spomenici i da će pali ratnici nastaviti da počivaju u miru.
„Mi smo evidentirali da postoji taj problem i pokrenuli smo razgovore sa Skupštinom grada, SUBNOR-om, Centrom za socijalni rad, Zavodom za zbrinjavanje odraslih i pravnim licima da nađemo način kako da rešimo taj problem. Što se tiče ratnika, njihova grobna mesta i spomenici su istorija ove države i ovog grada i ne bi bilo normalno da ih mi rušimo i ekshumiramo“, tvrdi Spasić.
