Dostupni linkovi

logo-print
Ministar inostranih poslova Slovenije Karel Erjavec obećao je u Beogradu da će njegova zemlja tražiti da Srbija dobije tačan datum za početak pregovora sa Evropskom unijom. Pomoć od svake članica Evropske unije svakako dobro dođe srpskoj vlasti, koja uverava da zahvaljujući iskoracima koje je učinila zaslužuje dobijanje datuma. Ipak, vladajuću nomenklaturu uznemiravaju glasovi koji dopiru iz same Evrope, pre svega iz pravca Berlina, a po kojima ono što je učinjeno zavređuje pohvale, ali ne može biti dovoljno za napredak. Stoga i ključni datum za Srbiju nije 28. jun, kada će Evropski savet doneti odluku, nego dan ranije kada zaseda i svoj stav iznosi nemački Bundestag. Beograd se tako još jednom našao u poziciji neizvesnosti, uz jasnu šansu da se stvari promene, pri čemu za tako nešto nema previše vremena.

Baš kao i prilikom susreta sa prvim vicepremijerom Vlade Srbije Alekasndrom Vučićem, tako i pri prethodnim sa predsednikom Tomislavom Nikolićem, te potonjim sa premijerom Ivicom Dačićem, šef diplomatije jedine države nastale raspadom Jugoslavije koja je do sada postala članica Evropske unije, iznosi poruke podrške. Karel Erjavec:

“Slovenija je ubeđena da Srbija odmah zaslužuje datum za početak pregovora, pogotovu ako se oslovnimo na ono što je urađeno. Naročito, kada je u pitanju implementacija sporazuma Beograda i Prištine. Slovenija je ubeđena da Srbija još ove godine, treba da dobije datum”.

Premijer Dačić, posle susreta sa Erjavecem, je rekao da je važno da 28. juna bude doneta po Srbiju pozitivna odluka. Nikako da se odluči da se o tome raspravlja na nekoj drugoj sednici. Uz to, kako bi bile otklonjene sve dileme, Dačić najavljuje da će u četvrtak kada se u Briselu ponovo sastane sa kosvoskim kolegom Hašimom Tačijem razgovarati o svemu što nisu uspele da se dogovore radne grupe vezano za sprovođenje briselskog sporazuma.

Ivica Dačić

Ivica Dačić

Nema više ispita”, insitira Dačić. “Mi smo ispite položili i sada može samo da se ide dalje. Tu je suštinska razlika u stavovima. Nije suštinsko pitanje da li će biti oktorbar, novembar ili decembar. Bitno je da li će biti novih sastanaka na kojima će opet da se raspravlja o Srbiji. To bi bio treći put da se raspravlja o Srbiji. Ni o jednoj zemlji se toliko nije raspravljalo”.

Istovremeno u Beču, uz zvanične počasti, intoniranje himni, predsedenik Austrije Hajns Fišer dočekao je kosovsku predsednicu Atifete Jahjagu. U razgovorima koji su usledili založio se za otpočinjanje pristupnih pregovora Evropske unije sa Srbijom, kao i za početak pregovora o Sporazumu za stabilizaciju i pridruživanje sa Kosovom.

"Kosovo i Srbija treba da budu dobri susedi, a Austrija će tome doprineti", poručio je Fišer, uz naznaku da briselski sporazum mora biti primenjen i ispoštovano sve što je dogovoreno.

Na isto se nadovezala u Prištini ministarka spoljnih postova Italije Ema Bonino, navodići da je sporazum Pritšine i Beograda "korak od jedne milje" i da Evropska unija treba da za to nagradi i Kosovo i Srbiju.

Sporazumom rešeno fundamentalno pitanje

I to niko ne spori, osim što se razlikuju u proceni da li bi sama nagrada mogla biti neodmerena, te da jednu ili drugu stranu ne ušuška u osećaju da je učinjeno sasvim dovoljno. Zbog toga na implementaciji insistiraju svi, a, po svemu sudeći, posebno nemački parlamentarci.

Prateći raspoloženje u Bundestagu, direktor „Konrad Adenauer“ fondacije u Srbiji, koja je bliska vladajućoj nemačkoj Hrišćansko-demokratskoj uniji iz čijih je redova i kancelarka Angela Merkel, Henri Bonet, veruje da Beograd može očekivati „dvostruki pristup“. U razgovoru za Radio Slobodna Evropa on, pred sednicu Bundestaga na kojoj će se odlučivati o srpskom slučaju, a koja je zakazana za 27. jun, navodi i da očekuje odlaganje odluke o datumu za početak pregovora:

Na jednoj strani, i mislim da je to u pravom planu, Bundestag će pozdraviti veliki iskorake koje je Vlada Srbije učinia u pravcu pronalaženja i uspostavljanja normalizacije odnosa sa Kosovom. To podrazumeva i pronalaženje rešenja za severno Kosovo i dogovor o implementaciji. Na drugoj strani, očekujem odlaganje određivanja datuma za pregovore o članstvu zbog činjenice da u implementaciji dogovora, ne samo o severnom Kosovu nego i većine drugih dogovora, suštinski nije ostvaren progres. Srpska kao i kosovska strana nisu uskladili svoje rasporede primene, na primer, imaju različite nivoe primene u odnosu na predložene termine. Bili su predviđeni rokovi, do 15. maja, zatim do 31. maja, potom sredine juna i tako dalje. Ti planovi implementacije nisu ostvareni. Što se tiče Bundestaga, očekujem da će ocena, da datum može biti određen ukoliko impelementacija bude potvrđena u dogovorenom vremenu, sa više efekata na terenu“.

Ako bi se slučajno dogodilo da u narednim danima Priština i Beograd u pregovorima koji traju u Briselu učine taj vidljiv napredak, onda bi to moglo da utiče na odluku Bundestaga, podvlači naš sagovornik. Ali, dodaje, vremena nema mnogo.

Pri tome i sada kada datum visi u vazduhu, ne treba gubiti iz vida, da i kada ga dobije za Srbiju ka ključan ostaje test vezan za normalizaciju odnosa u regionu. To će ostati najvažniji uslov, konastatuje i zamenik predsednika Odbora Skupštine Srbije za evrointegracije Laslo Varga:

S tim, i to sada već jasno proizlazi iz mnogih dokumenata Evropske unije, na kraju procesa teško može Srbija njega može završiti na način da ne prihvati činjenicu da će i Kosovo jednog dana postati članica Evropske unije. Da li to znači priznavanje ili neku drugu formulu, to je sada u ovom trenutku teško predvideti i manje bitno. Ali suštinski je bitno da punopravno članstvo neće biti moguće bez prihvatanja mogućnosti da i Kosovo bude u jednom trenutku članica Evropske unije. Dakle, to znači da se odusatne od bilo kakve mogućnosti za blokiranje integracije Kosova“.

Takav zaključak, ponovo, u centar vraća za skoro svaku srpsku političku opciju najteže pitanje. Mogu li se garantovati nesmetane kosovske evrointegracije, bez priznanja kosvoske nezavisnosti od strane Srbije. Henri Bonet:

Mislim da je dogovorom o severu Kosova rešeno fundamentalno pitanje. Dogovoreno je kako Srbija i Kosovo mogu sarađivati, kako mogu ukloniti teškoće koje dugo onemogućavaju proces normalizacije. U tom smislu mislim da je ono što je bitno svakodnevna saradnja, a de jure priznavanje Kosova od Srbije nije neophodno i potrebno, po mom mišljenju. Zato što ako imate sporazum i saradnju na svakodnevnom nivou u kojoj jedna strana neće onemogućavati napredak druge, niti njen put ka evropskim integracijama, mislim da je moguće ostaviti po strani pitanje oficijelnog priznanja“.
  • 16x9 Image

    Miloš Teodorović

    Glavni i odgovorni urednik u beogradskom dopisništvu RSE od decembra 2014. Višestruko nagrađivan za rezultate postignute u istraživačkom novinskom, radio i TV novinarstvu.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG