Dostupni linkovi

logo-print

Srbija birala predsednika: Slab odziv u duelu Tadića i Nikolića


Manje od polovine registrovanih birača u Srbiji izašlo je u nedelju na drugi krug predsedničkih izbora na kojima su mogli glasati za kandidata koalicije "Izbor za bolji život" Borisa Tadića, koji se borio za svoj treći mandat, i kandidata Srpske napredne stranke Tomislava Nikolića.

Prema podacima Republičke izborne komisije, do 18 časova na teritoriji cele Srbije glasalo je nešto manje od 37 odsto birača, što je za 11 odsto manje nego pre dve nedelje.

Kako je saopštio RIK, u Vojvodini je na birališta izašlo 39 odsto građana sa pravom glasa.

U centralnoj Srbiji je glasalo 36 odsto upisanih birača, a u Beogradu je do 18 sati glasalo 36 odsto birača.

Na biračkim mestima u Beogradu tokom celog dana je bilo manje glasača nego na izborima pre dve nedelje. Na glasačkim punktovima u centru grada nije bilo gužvi, a izbori su protekli mirno i bez nepravilnosti. Glasači na jednom od biračkih mesta u opštini Stari Grad rekli su nam da dosta očekuju od predsednika koji će u narednih pet godina voditi Srbiju.



Kakva je atmosfera bila na biračkim mestima u Priboju i šta građani očekuju od svojih predstavnika za koje će glasati poslušajte u anketi naše dopisnice Danice Gudurić.



Građani Užica rekli su da očekuju da se, između ostalog, reši problem nezaposlenosti, javlja dopisnica Novka Ilić.



Tadić je u prvom krugu osvojio 25,31 odsto glasova Nikolić 25,05 odsto glasova.

Kandidat koji bude imao više glasova preuzeće funkciju predsednika Srbije na mandate od pet godina. U slučaju da osvoje isti broj glasova, glasanje bi bilo ponovljeno u roku od 15 dana.

Pravo glasa ima ukupno 6 771 479 građana, koji su se izjasnili na 8,390 biračkih mesta u zemlji i inostranstvu. Zbog vremenske razlike, prvo su glasali birači u Sjedinjenim Državama, Kanadi i Velikoj Britaniji, a posle njih su glasali birači u još 19 država na ukupno 38 izbornih mesta.

U drugom krugu predsedničkih izbora moglo se glasati i na 90 izbornih mesta na Kosovu, uz podršku OEBS-a. Glasovi sa Kosova, i ovoga puta, broje se u Raškoj i Vranju.

Ko je lud da pobedi

Profesor ekonomije Miroslav Prokopijević kaže da novu vlast, bez obzira ko to bio, čeka vruć krompir u vidu neminovnog smanjivanja potrošnje koja, iako to nijedna Vlada rado ne čini, po svoj prilici mora zahvatiti i plate i penzije.

„Za razliku od mnogih slatkih obećanja u kampanji, vlast sada čeka tvrda realnost, a realnost je da para u budžetu nema, da su limiti probijeni, da će morati da se štedi. Gde će se štedeti, to zavisi od onih koji budu o tome odlučivali. Ti rashodi moraju da se smanjuju bilo putem inflacije, bilo putem odlaganja isplata, bilo putem nominalnog smanjivanja plata i penzija što je najbolnije i što će svi pokušati da izbegnu“, kaže profesor Prokopijević.

Miroslav Prokopijević

Miroslav Prokopijević

„Budžet jednostavno ne može da izdrži ovolike rashode, a malo je spremnosti da se radikalnije kreše narasla administracija, kako je to svojevremeno učinjeno na Novom Zelandu. Ta zemlja je ušla u ozbiljne reforme i administraciju koja je 1984. godine brojala 88 hiljada zaposlenih, da bi taj broj nakon jedne decenije svela na 34 hiljade. Takvu spremnost ne vidim ni kod jedne političke opcije, iako će novoizabranu vlast čekati surova realnost“, kaže Prokopijević i priseća se da je jedan njegov prijatelj novinar hteo da stavi naslov "Ko je lud da pobedi" ali je ipak odustao.

„Što se tiče situacije, ona je jako teška i sasvim je svejedno ko pobedi i kakve ideje bude imao, ali ne treba zaboraviti da je borba za vlast ovako snažna ne zato da bi se rešavala ova pitanja, jer da su se rešavala ne bismo došli dovde, već oko toga da se steknu privilegije i da se sebi omogući nesmetano bogaćenje kroz korupciju. Jedan drugi moj prijatelj je imao običaj da kaže da i u najpropalijoj firmi ima za jednog šta da se ukrade, tako se može reći i da u najpropalijoj državi ima za jednu ekipu da krade“, rezignirano kaže Prokopijević.

Na upadicu da, ako pođemo od toga da motiv nije jedino krađa i shodno tome da li se očekuju od nove vlasti neki ozbiljniji reformski rezovi, profesor Prokopijević je ponovio da on ne bi uopšte polazio od toga da to nije osnovni motiv, ali je dodao: „Što se tiče drugih koraka, oni će ih činiti onoliko koliko je samo neophodno da ostanu na vlasti.“

Ponovljeni lokalni i pokrajinski izbori

Takođe, u nedelju se održao i drugi krug pokrajinskih izbora u Vojvodini po većinskom izbornom sistemu. Izbori za 120 poslanika Skupštine Vojvodine su kombinovani, tako da je 60 poslanika izabrano po proporcionalnom sistemu u nedelju, 6. maja, dok će druga polovina biti izabrana po većinskom sistemu.
U prvom krugu izbora nijedan kandidat za poslanika nije dobio više od 50 odsto glasova, koliko je potrebno da bi pobedio. U drugom krugu pobediće onaj kandidat koji osvoji prostu većinu glasova.

Koalicija okupljena oko Demokratske stranke imaće u drugom krugu pokrajinskih izbora 50 kandidata, koalicija oko naprednjaka 31, koalicija oko SPS-a 16, Savez vojvođanskih Mađara 10, Liga socijaldemokrata osam, Ujedinjeni regioni Srbije dva, a Liberalno-demokratska partija, Demokratska stranka vojvođanskih Mađara i Demokratska stranka Srbije po jednog.

Na izborima po proporcionalnom sistemu, koalicija okupljena oko DS-a osvojila je 16 mandata, SNS 14, SPS-PUPS-JS-SDPS devet, LSV osam poslanika, radikali pet, a po četiri DSS i SVM.

Pravo glasa ima oko 1.735.000 birača, koji će glasati na ukupno 1.787 biračkih mesta.

U nedelju je ponovljeno glasanje na nekoliko mesta u Beogradu. Na ponovljenim izborima glasaao je isti broj birača kao i na izborima 6. maja, a glasački listići su bili na papiru sive boje.

Republička izborna komisija dužna je da u roku od 96 sati od zatvaranja birališta objavi konačni rezultat predsedničkih izbora, u "Službenom glasniku".
  • 16x9 Image

    Miloš Teodorović

    Glavni i odgovorni urednik u beogradskom dopisništvu RSE od decembra 2014. Višestruko nagrađivan za rezultate postignute u istraživačkom novinskom, radio i TV novinarstvu.

XS
SM
MD
LG