Dostupni linkovi

logo-print

Srbija bez napretka u borbi protiv korupcije


Nemanja Nenadić, Vladimir Goati i Bojana na predstavljanju izveštaja Transparency internationala, 5. decembar 2012.

Nemanja Nenadić, Vladimir Goati i Bojana na predstavljanju izveštaja Transparency internationala, 5. decembar 2012.

Srbija poslednjih godina ne napreduje u borbi protiv korupcije, pokazao je izveštaj Transparency internationala za 2012. u kom se nalazi na osamdesetom mestu od ukupno 174 zemlje. Najveći problem i dalje je korupcija u svetu politike.

Po indeksu percepcije korupcije Srbija se nalazi u društvu Trinidada i Tobaga, Šri Lanke, Kine, El Salvadora i Burkine Faso, a na toj listi od svih zemalja bivše SFRJ lošije je plasirano samo Kosovo. Uprkos tvrdnjama vlasti da se svim snagama bori protiv tog problema, građani u Srbiji i dalje smatraju da je najveća korupcija u političkom sistemu.

Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbija, kaže da je pitanje svih pitanja finansiranje stranaka.

„Iluzorno je očekivati da se može voditi sistemska borba protiv korupcije ukoliko javnost nema pouzdanih saznanja koliko i od koga su nosioci vlasti bili finansirani. Posebno u vreme kada im je novac bio najviše potreban... A to je bilo upravo doba skupih i kratkotrajnih izbornih kampanja kakve smo imali i pred izbore u maju ove godine“, istakao je Nenadić.

Građani Srbije, kako su pokazala ranija istraživanja, misle da je posle sveta politike najveća korupcija u podsistemima vlasti kao što su zdravstvo, carina, policija, pravosuđe i prosveta.

Profesor Vladimir Goati, politički analitičar, kaže da borbu protiv protiv korupcije, pored politizovane državne uprave, najviše otežava neuspešna reforma pravosuđa.

„Uz sve dobre namere, koje često vode u pakao, sa krhkim sistemom koji je nesiguran i verovatno bez potrebe potresan očigledno je da pravosudje nije u stanju da procesuira najvažnije slučajeve koji se događaju. I zato postoji toliko tih, kako se to slikovito kaže, kostura u ormarima“, istakao je Goati.

Otpornost na političke parade

Borci protiv korupcije kao najbolje primere nedoslednog rada vlasti vide nezavršene korupcionaške afere „Kofer, „Indeks“ i „Kolubara“, i napominju da rezultata neće biti bez sudskih epiloga svih sumnjivih slučajeva.

Nemanja Nenadić

Nemanja Nenadić

Nemanja Nenadić smatra da je veoma bitno da se obezbedi transparentan rad državnih organa, da bi javnost mogla da imal uvid o čemu se raspravlja na sednicama vlade ili kako teku zakonodavni procesi.

“Jedan bivši ministar nedavno je uhapšen pod optužbom da je propisivanjem državne uredbe omogućio zloupotrebe. Problem je u tome što u Srbiji još postoje načini da se donošenjem propisa ostvaruju interesi nekih ljudi. Oni se kriju iza pojedinih odredaba propisa, a javnost ne zna na koji način se ti uticaji odvijaju jer jednostavno nema uvid u njih”, naveo je Nenadić.

Jedan od proklamovanih prioriteta nove vlade je borba protiv korupcije, što je do sada rezultiralo i hapšenjima direktora nekoliko firmi, najavom velikih afera i novih privođenja, kao i informativnim razgovorom sa Miroslavom Miškovićem, vlasnikom kompanije „Delta“, jedne od najvećih u državi.

Vladimir Goati zaključuje da dosadašnje akcije još ne mogu da promene uvreženo mišljenje o korupciji u Srbiji.

„Ne mere se dobra volja i najave nego ostvarenja. Indeks koji meri percepciju korupcije rezistentan je na svaku vrstu političkih parada. Stručnjaci za rizik ulaganja i ljudi koji žele da investiraju ogromne sume apsolutno nikada nisu fascinirani rečima, pa čak ni hapšenjima osumnjičenih u zemlji za koju su eventualno zainteresovani. Njih interesuje samo stvarnost koju vide. Kada je novac u pitanju oni gledaju jedino realnost i ne daju značaj parolama o borbi protiv korupcije“, naglašava Goati.

Eksperti predlažu da pored represivnih mera, kao što su zatvorske kazne, u borbi protiv korupcije u Srbiji neke od najvažnijih stvari budu i promena zakona o javnim nabavkama, u kojima se zbog raznih zloupotreba godišnje izgubi najmanje 600 miliona evra, smanjenje finansijskih intervencija države, nezavisan rad regulatornih tela i javnost medijskog vlasništva.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG