Srbi po svaku cenu žele da zadrže paralelne institucije

Srbi na severu Kosova ponavljaju da u tom delu ne postoje paralelne institucije već da su one legitimne i legalne, odabrane od strane naroda.

Jedan od lidera Srba u severnom delu Mitrovice Milan Ivanović ističe da je zahtev nemačke kancelarke Angele Merkel za ukidanje paralelnih institucija neprihvatljiv.

On ocenjuje da su te institucije jedine koje postoje, a preko kojih Srbi ostvaruju „neka od elementarnih ljudska prava“.

„Ukidanje naših institucija značilo bi potpuno ukidanje osnovnih ljudskih prava i to bi kao posledicu imalo etničko čišćenje Srba sa ovih prostora, to bi značilo progron Srba sa Kosova i Metohije, i zbog toga se takav zahtev ne može prihvatiti bez obzira na cenu“, kazao je on.

Inače, nemačka kancelarka Angela Merkel ponovila je u ponedeljak u Prištini potrebu gašenja paralelnih srbijanskih struktura na Kosovu, kako bi se postigao napredak u odnosima dve zemlje.

Normalizacija odnosa Prištine i Beograda je sad već jedan od uslova EU kako bi Srbija dobila status kandidata.

Po rečima zvaničnika u Prištini, to međutim nije dovoljno kako bi se Srbija ubedila da prekine finansiranje paralelnih struktura na severu Kosova.

Politički savetnik u Ministarstvu unutrašnjih poslova Fisnik Rexhepi ističe da je u tom pogledu potreban jedan strožiji stav EU prema Srbiji.

„Beogradu treba biti još jasnije da treba da prekine ilegalne strukture koje deluju na severu zemlje. Znamo da zvaničan Beograd investira i da nastavlja da investira velikim sumama novca kako bi održao ove paralelne strukture. Kada još uvek ima izjava kao što je ona od zamenika premijera Srbije, da srpska policija ostane na severu zemlje kako bi držala situaciju pod kontrolom, najbolje pokazuje da se zvaničan Beograd nije osvestio od onoga što se desilo na samitu Evropskog saveta“, kazao je Rexhepi.

Nema žrtvovanja teritorije

Međutim, Marko Jakšić, još jedan od lidera Srba na severu, ističe da kandidatura Srbije za ulazak EU nije najvažnija stvar za Srbiju. On navodi da Srbija ima druge prioritete, među kojima je i „celovitost srpske države“.

„Kosovo i Metohija je previše vredna stvar da bi se za račun saveza, koji se zove EU, koja uzgred rečeno i propada, Srbija žrtvovala teritoriju i prostor zarad ulaska u razne virtualne unije... A ono što je bitno jeste da Srbi na severu žive mnogo bolje nego što žive Albanci u ostalom delu Kosova. Prosečna plata Srba na severu je nešto više od 500 eura, što je mnogo više u odnosu na platu koju Albanci imaju. Prema tome, zašto bi se Srbi odrekli nečeg što je bolje za nešto što je gore“, kaže Jakšić.

Sa druge strane, analitičar Međunarodne krizne grupe na Kosovu Naim Rashiti navodi da zahtevi EU o ukidanju paralelnih institucija su deo političkog procesa Prištine i Beograda, odnosno, zahtev za jedan prenos kompetencija sa srpskih struktura na one kosovske.

„I ovo je upravo problem koji ima Beograd – da prihvati da uđe u jedan proces prenosa kompetencija ovih institucija. Pored toga, potrebno je da Beograd ukine finansiranje tih institucija, da se povuče, da se sudstvo prenese na EULEX i da počne da funkcioniše Okružni sud“, kazao je Rashiti.

Mnogi na Kosovu vide ove paralelne strukture kao jedinu smetnju za integraciju Srba na severu u institucionalni i društveni život Kosova. Navodi se da jedini način da se one ukinu zapravo ukidanje njihovog finansiranja iz Beograda.