Dostupni linkovi

logo-print

Srbi sa severa Kosova: Mi smo i dalje građani Srbije


Severna Mitrovica

Severna Mitrovica

Stavovi i mišljenja Srba sa severa Kosova i dalje su prilično različiti kada se radi o suštinskim pitanjima u vezi implementacije Briselskog sporazuma u ovom delu Kosova.

Ipak, Srbi sa severa Kosova složni su u oceni da je ukupna politička i ekonomska situacija u ovom delu Kosova i dalje krhka i u razgovoru za RSE jednoglasno ističu da se bez obzira na postignute sporazume u Briselu i dalje osećaju državljanima Republike Srbije, a ne Kosova.

Predsednica Skupštine opštine Severna Mitrovica Ksenija Božović kaže da je trenutna situacija što se elementarnih problema u radu ove opštine tiče, bez obzira na postignute dogovore u Briselu, i dalje nepromenjena.

“Skupština opštine funkcioniše u apsolutno lošim uslovima, jer ništa od svega što je dogovoreno u Briselu nije implementirano na terenu. Mi nemamo čak ni naše prostorije, jer ja kao predsedavajuća Skupštine opštine koristim svoju stranačku prostoruju od kako smo formirani (Građanska inicijativa SDP Oliver Ivanović). Mi kao Skupština opštine imamo pravo da predlažemo budžet na osnovu predloga građana, međutim centralna vlast iz Prištine nam još uvek, evo već dve godine, nameće njihov budžet bez našeg učešća. Dalje, narod je ovde nakon kosovskih izbora očekivao da se rade infrastrukturni projekti, međutim posle dve godine vi i sami vidite da smo mi na samom početku. Jedino što ja mogu da kažem, nakon razgovora sa građanima Mitrovice, jeste da svi oni vide neku vrstu spasa u formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO), ali i u ona četiri sporazuma potpisana krajem prošlog meseca u Briselu. Kako će sve to da izgleda ovde na terenu ne znam, pretpostavljam da će biti teško, ali se ja nadam da će biti onako kako građani žele, a to znači da će ZSO imati izvršna ovlašćenja na način na koji nam je i predstavljeno do sada”, kazala je ona.

Na pitanje da li se, nakon svih poslednjih dešavanja, oseća kao građanin Republike Srbije ili Kosova, Ksenija Božović kaže:

“Ja se lično osećam i dalje kao građanin Republike Srbije, još uvek verujem Vladi Republike Srbije i još uvek verujem da sve ovo što su oni potpisali, naročito za ZSO, predstavlja zaštitu srpskih nacionalnih interesa na Kosovu i Metohiji”, naglasila je ona.

Sa druge strane, jedan od predstavnika Srba sa severa Kosova Marko Jakšić za RSE kaže da je velika većina Srba protiv formiranja ZSO na Kosovu jer to, po njegovom mišljenju, zajedno sa preostalim postignutim sporazumima u Briselu, znači da se aktuelna vlast iz Beograda odrekla ovog dela teritorije.

Marko Jakšić

Marko Jakšić

“Beograd je po cenu ulaska u EU jednostavno odlučio da ovaj deo teritorije ‘otpiše’. A to je upravo učinjeno Briselskim sporazumom. Jer, jedini način da Srbi ovde na Kosovu i Metohiji ostvaruju svoja prava jeste da se drže svog Ustava, da imaju svoje predstavnike koji su birani po Ustavu i zakonu Republike Srbije. Bez obzira na sve, ja ću se uvek osećati kao građanin Republike Srbije, imajući u vidu da ja poštujem Ustav Republike Srbije u kojem jasno piše da je Kosovo i Metohija deo države Srbije. U slučaju da se ovaj Ustav promeni i da se građani izjasne da ovo više nije država Srbija, onda je to nešto protiv čega ja ne mogu da se borim. Ponavljam, ja sam građanin Republike Srbije i tako će zauvek biti”, zaključio je Jakšić.

Direktor Centra za razvoj lokalnih zajednica u Mitrovici Aleksandar Stojanović ocenjuje da građani načelno podržavaju Briselski sporazum, ali da je, kako kaže, mnogo toga i dalje nejasno u pogledu same suštine ovog sporazuma.

“Znate, građani dosta bojažljivo i oprezno, pa rekao bih čak i sa strahom, posmatraju sve ovo što se događa na političkoj sceni, jer forma Briselskog sporazuma je manje više jasna, ali suština nije. To se naročito odnosi na formiranje Zajednice srpskih opština. Dakle, da li će ona imati izvršna ovlašćenja, svoju administraciju i sve ono što je neophodno za život Srba. To je jako važno, jer Srbi u kosovskom parlamentu za ovih 15 godina nisu uspeli da ostvare svoja prava i interese. Tako da mislim da je bilo potrebno naći neku novu formu političkog, ekonomskog i svakog drugog organizovanja i u tom smislu ZSO može biti mesto koje je ključno za Srbe na Kosovu. Ali ukoliko ZSO sutra ne bude imala određene nadležnosti, onda će to biti samo forma bez ikakve suštine. Mi se zaista nadamo da će u statutu ZSO biti implementirani najbolji mogući modeli koji već postoje u nekim zemljama EU, jer za sve ove godine nakon rata Srbi nisu uključeni u kosovsko društvo na adekvatan način. Ja ipak Briselski sporazum posmatram kao okvir za napredak u odnosima Beograda i Prištine, ali to će sve ipak zavisiti od nadležnosti ZSO“, ocenio je on.

Stojanović zaključuje da, kakve se god odluke u budućnosti budu donele, a koje se tiču Srba sa severa Kosova, apsolutno velika većina će se uvek izjašnjavati kao građani Republike Srbije.

“U svim ovim okolnostima, mi praktično živimo negde između dva sistema, jedan - pokušaj Kosova da implementira svoju nezavisnost i drugi - koji predstavlja jaku vezu Srba sa državom Srbijom kroz nacionalni, kulturni i svaki drugi identitet, i ta veza će verovatno ostati i u budućnosti. Albanci su vezani za albansku naciju, Srbi su vezani za srpsku naciju, tako da je prostor taj koji delimo, a što se tiče kulture i identiteta, mi prosto pripadamo različitim stranama. Mislim da treba uvažiti realnost, treba poštovati drugu stranu i na tom obostranom reciprocitetu graditi lepšu i sigurniju budućnost, jer ljudi na Balkanu sigurno to zaslužuju s obzirom na godine i godine nedaća i istorije koja nije bila milostiva prema njima”, zaključio je on.

Krajem prošlog meseca u Briselu su potpisana sva četiri sporazuma - o Zajednici srpskih opština, energetici, telekomunikacijama i mostu na Ibru u Mitrovici.

  • 16x9 Image

    Jasmina Šćekić

    Od 2003. godine radi kao novinar informativne redakcije Radija Kontakt Plus u Kosovskoj Mitrovici. Kao dopisnik Radija Slobodna Evropa za područje severnog Kosova radi od 2004. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG