Dostupni linkovi

logo-print

Srbi na severu protiv popisa, Vlada Kosova spremna na dogovore


Severna Mitrovica, foto iz arhive

Severna Mitrovica, foto iz arhive

Vlada Kosova spremna je da sedne za sto sa predstavnicima Srpske liste, kao i sa gradonačelnicima četiri opštine na severu Kosova, kako bi se postigla saglasnost za sprovođenje popisa u tim opštinama. Popis iz 2011. godine nije obuhvatio sever, jer su tada vlasti na severu odlučile da bojkotuju ovaj proces koji su sprovele kosovske institucije.

Portparol Vlade Faton Abdulahu naglasio je da se popis mora sprovesti uskoro, ali nije mogao da govori o rokovima.

“Desiće se veoma brzo. Čuli smo da postoji oklevanje kada je učešće Srba u pitanju. Ali, to je nešto što se može prevazići i kao vlada potrudićemo se da razgovaramo sa svim relevantnim faktorima", kazao je on, dodajući da će EU podržati taj proces.

Kako bi ovaj proces bio izvodljiv potrebna je revizija Zakona o popisu stanovništva, koja bi predviđala formiranje posebne komisije kako bi se koordinisale aktivnosti sa opštinama na severu.

Pored kosovskih institucija, na potrebu za usvajanjem ovog zakona ukazala je i Evropska komisija.

S druge strane, iz Srpske liste kažu da nakon razmatranja nacrta zakona sa gradonačelnicima opština na severu, kao i sa predstavnicima Srba na lokalnom i centralnom nivou, na severu Kosova nisu stvoreni uslovi za sprovođenje popisa stanovništva.

Kako kaže predsednik ove liste Slavko Simić, u međunarodnim preporukama za popis stoji da se popis stanovništva može održati samo u uslovima politički stabilnog i socijalno bezbednog okruženja, što, kako dodaje, nije slučaj za sever, prema zaključcima gradonačelnika.

Popis na Kosovu 2011.

Popis na Kosovu 2011.

“Mislim da treba svi zajedničkim snagama da uložimo mnogo napora da bi se ispunili međunarodni standardi kako bi se popis mogao realno održati u opštinama u kojima se nije održao 2011.godine i da stvorimo jednu realnu političku i bezbednosnu klimu kako bi Srbi masovno izašli na popis. U ovim uslovima siguran sam i shvatam gradonačelnike i njihovu brigu da u ovim uslovima ne bi sigurno građani izašli u velikom broju, imali bi nerealnu sliku, jednu nerealnu procenu i siguran sam da bi imali jedan popis stanovništva koji ne bi imao kredibilitet“, navodi Simić.

Dodaje da je apsurd da poslanici Srpske liste glasaju za nacrt zakona, a pritom da gradonačelnici severa ne mogu da ga sprovedu.

Šefica opštinske administracije u Severnoj Mitrovici Adrijana Hodžić smatra da je popis građana jedna od tema koja mora da se dogovori na visokom nivou između Beograda i Prištine. Ona dodaje da je bitno da se popis obavi, pre svega zato što se opštinski budžeti određuju, između ostalog, i na osnovu broja stanovnika u opštinama.

„Nije dobro obaviti popis ukoliko taj proces ne bude prihvatljiv za sve naročito za one opštine u kojima popis treba da se dogodi. Bez obzira na to šta će se izglasati u parlamentu Kosova jako je bitno da za ovaj proces imamo dogovor Beograda i Prištine“, navodi ona.

Hodžić smatra da ukoliko se popis dogodi bez saglasnosti lidera lokalnih samouprava, onda će se, kako kaže, samo potrošiti fondovi, a od toga neće imati niko ništa.

"Narod neće pristati"

Građanin Severne Mitrovice Slobodan Ranković smatra da zvanična Priština nema ingerencije na severu Kosova.

“Ova vlast koja je trenutno u Srbiji takođe ne bi imala nikakvo pravo Srbima na Kosovu da vrši nikakav popis, zato što su tokom svih ovih godina u Briselu dokazali da su jednostavno oruđe u rukama Evropske unije”, navodi Ranković.

Sinisa Marković kaže da narod neće pristati i "neće davati ovima koji dolaze na vrata da to i urade”.

Mirko Antović smatra da nije vreme za to, da treba mnogo bolja organizacija, te da je to pokušaj da se smanji stvarni, realan broj Srba na severu Kosova i da je on zbog toga protiv.

Bojan Savić kaže da za tim nema razloga, jer “dosta ljudi dolazi i odlazi tako da se nikad neće znati pravi broj ljudi i to ne bi donelo ništa ni Srbiji, ni bilo kome ovde na Kosovu”.

Marko Mirković kaže da ukoliko “nešto drugo” ne stoji iza toga nema razloga da se ne sprovede.

“Ukoliko iza toga ne stoji nesto drugo ne vidim u čemu je problem popisati stanovništvo. Vidiš da ništa nije načisto, sve se radi nešto zbog nečega drugog. Ukoliko je ovo samo popis, ako je na zdravoj osnovi, ne vidim što bi bio probem”, komentariše ovaj Mitrovčanin.

Popis na Kosovu 2011.

Popis na Kosovu 2011.

Jelena Krivokapić, sudija u Severnoj Mitrovici, smatra da bi bilo dobro uraditi popis, jer je prikazan, kako ona smatra, veći broj Srba od onih koji su i realno tu.

“Mislim da bi to bilo dobro da se zna zato što puno novorođene srpske dece nije prijavljeno uopšte u kosovskom sistemu, pa ispada da te dece i nema. Samim tim bi se povećao broj srpskog stanovništva. Nemam poverenja da će se to uraditi kao treba i da će se uspeti, kada bi postojala dobra volja mislim da bi to bi moglo da se odradi i da bi to bilo dobro za nas, samo jer nekakav red treba da postoji bez obzira čiji se zakoni primenjuju“, konstatuje sudija Krivokapić.

Popis stanovništva na Kosovu je održan 2011. godine, ali taj proces su opštine na severu Kosova bojkotovale jer su ga organizovale kosovske institucije.

Na osnovu tadašnjeg rezultata, opšti broj stanovnika Kosova je 1.739 825, bez severa. Od tog broja 92,93 posto su Albanci,1,5 posto Srbi (25,53) a ostatak su ostale zajednice, kao što su Bošnjaci, Turci i RAE zajednica.

Na osnovu popisa iz 1981. na Kosovu je tada živelo 1.584.440 stanovnika, od kojih oko 1,2 miliona Albanaca, nešto više od 200.000 Srba, 34.000 Roma, 12.000 Turaka i 100.000 ostalih.

  • 16x9 Image

    Maja Fićović

    Novinarstvom se bavi od 1999. godine. Diplomirala žurnalistiku na Filozofskom fakultetu Univerziteta Priština. Novinarsku karijeru započela u radiju Kosovska Mitrovica, gde je danas glavna i odgovorna urednica.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG