Dostupni linkovi

logo-print

Usporena privatizacija društvenih preduzeća na Kosovu


Ilustrativna fotografija, fabrika tekstila na Kosovu

Ilustrativna fotografija, fabrika tekstila na Kosovu

Autor: Luljeta Krasniqi

Proces privatizacije društvenih preduzeća na Kosovu je usporen, s obzirom da preostala preduzeća imaju problema kada je u pitanju vlasništvo nad imovinom. Stručnjaci upućuju kritike na spor proces privatizacije, ali i na slab opticaj sredstava iz procesa privatizacije.

Od početka procesa privatizacije društvenih preduzeća koji je na Kosovu počeo 2003. godine, do sada ih je privatizovano oko 1.500.

Oko 200 ostalih je prodato, kažu zvaničnici Kosovske agencije za privatizaciju.

Međutim, broj zainteresovanih investitora za ta preduzeća je u padu.

Rukovodilac Centra za strateška i društvena istraživanja, STRAS, Ibrahim Rexhepi, izjavio je za RSE da preostala preduzeća, osim što nisu od velikog strateškog interesa, takođe imaju imovinskih sporova. To može biti i jedan od razloga za nedostatak interesovanja.

“Činjenica je da su se preduzeća koja su imala veliki strateški interes privatizovala ranijih godina, dok, ukoliko sada pogledamo nove objave Agencije za privatizaciju, vidimo da se više radi o zemljištu ili raličitim poljoprivrednim površinama koje su u imovinskim sporovima, i zbog toga investitori oklevaju da uđu u ove sporove koji možda i ne izgledaju rizično, ali mogu oduzeti dosta vremena dok se pitanje imovine reši”, kazao je Rexhepi.

U Kosovskoj agenciji za privatizaciju kažu da ne postoji veliki interes zato što su društvena preduzeća, koja su u procesu privatizacije, u poredjenju sa privatizovanim preduzećima, mala.

Portparolka ove agencije, Arta Gosaljci, kaže za RSE da je ostao mali broj neprivatizovanih preduzeća, te da se uglavnom radi o poljoprivrednim površinama koje ne privlače veliku pažnju investitora.

Fond poverenja je od privatizacije i likvidacije društvenih preduzeća dobio oko 632 miliona eura. Ta sredstva su deponovana u Centralnoj banci Kosova, a kamatne stope su do sada povećane za oko 34,6 miliona eura.

“Sredstva fonda su zbog međunarodne finansijske krize u CBK i tamo će i ostati pod tom kamatnom stopom”, kazala je Gosaljci.

S obzirom na to da se ta sredstva od privatizacije nisu investirala u ekonomiju Kosova, pristižu i brojne kritike ekonomskih stručnjaka.

Ibrahim Rexhepi kaže da bi ta sredstva mogla biti u procesu razvoja, ali dodaje i da je potrebno ubrzanje procesa likvidacije privatizovanih preduzeća.

“Ta sredstva bi potom bila u budžetu Kosova, ali likvidacija je veoma spora, kao i opticaj tih sredstava”, kazao je on.

Očekuje se da će se proces privatizacije preduzeća na Kosovu okončati u periodu od pet godina.
XS
SM
MD
LG